Foto: Pixabay, CC0, via Wikimedia Commons

Septembar 2024.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Guranje Srbije u BRIKS: Izveštavanje o usponu BRIKS-a i nadolazećoj propasti Zapada

Nakon proširenja BRIKS-a 1. januara 2024. godine, pro-ruski mediji i pro-ruske stranke u Srbiji sve češće zagovaraju ulazak Srbije u ovaj međuvladin forum. Najznačajniji korak ka ovom cilju svakako je učinjen u septembru 2024. godine tokom Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku. Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin bio je među gostima, a na marginama foruma imao je sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Tokom njihovog sastanka, Putin je izjavio da očekuje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sledećem samitu BRIKS-a u Kazanju u oktobru, što je izazvalo snažne reakcije u pro-ruskim medijima.

Ruski Sputnjik je u nekoliko navrata pozitivno pisao o sastanku. Od toga kako je Zapad verovao da je Srbija izabrala stranu a onda je  „usledio preokret“, do toga da je  sastanak „obrisao sve zapadne iluzije“ kada je u pitanju strateško partnerstvo Srbije i Rusije. U istom članku Sputnjik prenosi reči bivšeg jugoslovenskog šefa diplomatije Živadina Jovanovića koji kaže da BRIKS stvara novi poredak u kome „niko neće imati hrabrosti da preti Srbiji ili da cepa srpski narod“, kao i da je poželjno da Srbija bude na samitu u Kazanju. Russia Today (RT) prenosi da „sve zemlje koje su uz BRIKS su na pravoj strani istorije, pa i Srbija koja je uvek bila na pravoj strani istorije, treba da bude s njima“. Pro-ruski Srbin.info navodi da sastanak predstavlja formalizaciju odnosa sa „najznačajnijom multilateralnom platformom u globalnim razmerama u ovom trenutku,“ kao i da „Bez ikakve dileme – BRIKS jeste rešenje za Srbiju“. Informer je istakao da je zbog sastanka Srbija „dobila na težini“, dok se Rusija „uvek bori za suverenost malih zemalja“.

Vučić je ubrzo nakon sastanka Vulina i Putina naizgled odbio poziv zbog poseta koje Srbija ima u periodu kada treba da se održi samit u Kazanju, o čemu je Srbin.info izrazito negativno pisao. Vučićev komentar su nazvali „skandaloznim“ i „dosta bezobraznim“, kao i da je šef CIA „zavrnuo uši“ Vučiću. Međutim, Vučić je kasnije izjavio da nije ni odbio ni prihvatio Putinov poziv. Republika je prenela Vučićevu izjavu da ga zbog toga napadaju oni koji ne znaju šta je suverena politika, nakon čega je istakao svoj ponos što Srbija vodi nezavisnu spoljnu politiku uz komentar „još ću jednom da upitam sve koji se hvale želeći da prebace Srbiji što nije 100 posto usklađena sa politikom Brisela ili nekim drugim. A što vi uopšte imate ministarstvo spoljnih poslova?“

Pro-ruski mediji su vukli paralelu sa primerom Turske, koja je takođe u septembru izrazila zainteresovanost za članstvo u BRIKS-u. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je za RT govorio o navodnom pritisku koji Turska trpi od strane NATO-a i EU, kao i da će Srbija imati sličan vid problema, iako nije napomenuo o kakvom vidu pritiska se radi osim da se od potencijalnih članica EU očekuje usklađenje za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. RT je u istom tekstvu preneo i da Evropska unija od Srbije očekuje priznanje Kosova da bi postala članica, što nema nikakve veze sa pritiskom na Srbiju zbog BRIKS-a.

BRIKS kao tvorac novog svetskog poretka?

Pomenuta zainteresovanost Turske intenzivno se u medijima koristi kao „dokaz“ da Zapad propada. Informer je na ovu temu objavio članak sa naslovom „Erdogan povlači potez veka! NATO lanci pucaju, revolucionarni događaj se odvija u Turskoj!“, dok Srbin.info prenosi reči bivšeg američkog obaveštajca Skota Ritera, koji razlog za Tursku zainteresovanost vidi u tome što su NATO i Evropska unija „tonući brodovi“ kao Titanik, dok je BRIKS kruzer za žurkom na palubi. Srbin.info u drugom članku ovo dovodi u kontekst evropskih integracija, i prenosi vest da je Turska zahtevom za ulazak u BRIKS „zvanično napustila EU integracije“, što nije slučaj budući da je još uvek kandidat, iako je proces blokiran od 2019. godine, što takođe nema veze sa BRIKS-om.

Pored slučaja Turske, pro-ruski mediji često na druge načine iskazuju superiornost BRIKS-a u odnosu na Evropsku uniju i NATO. Nakon što je lider jedne od proruskih ultradesničarskih stranaka u Bugarskoj predložio izlazak Bugarske iz EU i ulazak u BRIKS, Srbin.info je predstavio kao udarnu vest to da Bugarska „razmišlja“ o ovakvoj spoljnopolitičkoj promeni. RT je preneo reči mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta da „ako EU nastavi da bude zatvorena, i ako nastavi da bude tako odbojna prema drugim zemljama, rizikuje da izgubi težinu u međunarodnoj politici“, uz komentar da EU treba da uči od BRIKS-a.

Osim direktnog poređenja BRIKS-a i Evropske unije, u medijima se spominje krah liberalnog poretka i dominaciju zemalja BRIKS-a, uz stvaranje nove zajedničke valute.  Sputnjik je BRIKS nazvao najmoćnijim integracionim blokom na planeti, kao i da protivnici ovog bloka postaju zainteresovani za njega. „Nuklearni požar preti do izbora u SAD, Srbiju čeka BRIKS“ je primer naslova portala Srbin.Info. Informer je u nekoliko navrata objavio članke sa naslovima koji predviđaju potpunu transformaciju sveta: „Svet više neće biti isti“, u kome se navodi da članice BRIKS-a žele demokratski poredak; „Istorijski! Gospodo sa Zapada, spremite se! Putin otvoreno rekao kako će do nogu potući Evropu i Ameriku!“ u kome se govori o većem rastu ekonomije zemalja BRIKS-a; „BRIKS gori! Svet šokiran potezom Mileja! Da li je svestan šta je uradio?! Argentina imala istorijsku priliku da reši sve, a on…“ u kome se odluka predsednika Argentine Havijera Mileija da odbije poziv u BRIKS predstavlja kao izuzetno pogrešna. Zanimljiv je i članak Informer-a o liderima koji dolaze na samit u Kazanju uz naslov „Dolaze mu na noge!“, aludirajući na dominaciju Vladimira Putina.

Alo! prenosi vesti o procenama diretkora ruskog instituta o potencijalnoj ekonomskoj integraciji uz pomoć nove valute, uz naslov „ODLAZI DOLAR U ZABORAV, NOVI MONETARNI POREDAK: Nova valuta BRIKS-a menja sve!“ Ova vest je preneta i u ostalim medijima sa sličnom prognozom propasti dolara pred novom BRIKS valutom, iako je zajednička valuta zemalja još uvek daleko od realnosti. Stvaranje valute je posebno upitno uzevši u obzir različite signale predstavnika članica o ozbiljnosti ovog projekta, budući da je indijski šef diplomatije izrazio skepticizam po ovom pitanju, dok na samitu 2023. godine nije ni bilo reči o zajedničkoj valuti.

Ovakvim narativom stvara se atmosfera u kojoj BRIKS deluje kao bolja opcija za budućnost Srbije od Evropske unije, ali pitanje je šta BRIKS zapravo jeste, a šta nije. Često je poređenje sa Evropskom unijom i NATO-om, posebno u kontekstu toga da je svaka „pobeda“ BRIKS-a ujedno i gubitak Zapada. Međutim, istina je da BRIKS nije nalik ni Evropskoj uniji, ni NATO-u. BRIKS prvenstveno predstavlja međunarodni forum lidera zemalja članica, koji je baziran na zajedničkim finansijskim i političkim interesima. Jedan od glavnih ciljeva BRIKS-a jeste međusobna trgovina članica u domaćim valutama. Time se stvaraju alternative u bilateralnoj trgovini, i zaobilazi se rizik od sankcija, što je posebno značajno za slučaj Rusije nakon agresije na Ukrajinu. Uz plaćanje sopstvenim valutama, BRIKS takođe ima i Novu razvojnu banku. Međutim, pored Banke, sama institucionalna struktura je nerazvijena. Poređenje BRIKS-a i Evropske unije je iz tog razloga neosnovano, dok je poređenje sa NATO-om još više problematično budući da BRIKS nije, niti u ovom trenutku planira da bude odbrambena organizacija.

Pored relativne nerazvijenosti institucionalne sturkture, pitanje poštovanja ljudskih prava i pitanje siromaštva je takođe problematično. Članice kao što su Rusija, Iran, Kina i Etiopija su autoritarni režimi, a Južnoafrička Republika je prema proceni Svetske banke iz 2022. godine država sa najvećom stopom nejednakosti. Pored ovoga, Srbin.info navodi da članice BRIKS-a sarađuju u sferi medija, i da su „slobodni svet“ koji se bori protiv „cenzure Zapada“, što Zapad čini izolovanim. B92 prenosi Putinove reči da je ekonomski doprinos BRIKS-a veći od G7, uz naslov da Putin „nije iznenadio izjavom“. Dok je tačno da članice BRIKS-a imaju veći BDP po paritetu kupovne moći od članica G7 (BRIKS čini oko 35%, a G7 oko 29%), slika je potpuno drugačija kada se uzme u obzir BDP članica po glavi stanovnika, koji je znatno veći kod država G7.

Mediji često navodne prednost BRIKS-a u kontekstu Srbije zbog diplomatske podrške članica po pitanju Kosova i Metohije. RT u članku navodi nekoliko prednosti BRIKS-a u odnosu na Evropsku uniju: BRIKS predstavlja veći broj ljudi, nije komandna struktura već ima elastično donošenje odluka, i poštuje različite kulture i tradiciju. Međutim, navedene karakteristike ne predstavljaju stvarne praktične prednosti koje BRIKS nudi u poređenju sa Evropskom unijom. Iako se elastično donošenje odluka predstavlja kao dobra stvar, u stvarnosti to donosi probleme u vidu nepostojanja mehanizma za donošenje odluka. U takvom okruženju širi ciljevi i strategije postaju nekoherentni, i to dovodi do manjka vizije zajedničkog nastupa. Kada je u pitanju saradnja, Nova razvojna banka, kao jedini institucionalni vid saradnje, je relativno ograničena po pitanju finansijskih sredstava i projekata, a 2023. godine je čak i stopirala nove projekte u Rusiji zbog tržišnih restrikcija. Doseg i značaj same organizacije je u ovom trenutku znatno prenaglašen u medijima, budući da zajedničke politike kao što su spoljna ili bezbednosna jednostavno ne postoje. Kada se uzme u obzir to da je BRIKS labava struktura, članstvo ne bi donelo značajan boljitak za Srbiju zbog nepostojanja čvrstih integracija i mehanizama ni u jednoj oblasti.

Autor: Aleksandar Jakovljević