U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Izveštavanje domaćih medija o potezima Trampove administracije i „zatezanju“ američko-evropskih odnosa

Ukoliko bismo u nekoliko reči ocenjivali stanje u transatlantskim odnosima usled poteza SAD u manje od tri meseca od stupanja na dužnost novog-starog predsednika Donalda Trampa onda bi najverovatniji odgovori bili – turbulentnost, neizvesnost, porast nepoverenja.

Naglašeno unilateralni pristup nove američke administracije, preispitivanje ili napuštanje pojedinih stubova višedecenijske internacionalističke spoljne politike SAD, kao i zaokreti u rešavanju najaktuelnijih pitanja od zajedničkog interesa za Evropu i SAD – sve to u celosti predstavlja izazove prvog reda za Evropsku uniju i njene države članice.

Pojedini koraci Trampove administracije mogli su se očekivati i(li) predvideti bilo kao kontinuitet sa politikama iz njegovog prvog mandata ili kao odraz političkih obećanja iz predsedničke kampanje – pre svega kada se radi o prioritizaciji regiona izvan Evrope, te  redefinisanju američkog bezbednosnog prisustva i držanja na evropskom kontinentu kao i  promenama u spoljnotrgovinskoj politici SAD, u cilju „pravičnije raspodele tereta“ zajedničke odbrane i balansiranja trgovinskih odnosa, kako bi bio adresiran u očima američke administracije prekomerni trgovinski deficit SAD.

Međutim, u rasponu od nekoliko nedelja Trampova administracija je, pak, vrlo ekstenzivno uvodila nove carine, značajno pogađajući EU – od carina na čelik i aluminijum, do onih na automobile i automobilske delove u visini od 20% do 25%, znatno više i od inicijalnih očekivanja, ali i od već postojećih evropskih barijera na uvoz istovetnih američkih proizvoda. Novi pristup, u kome se carine, „najlepša reč“ u rečniku Donalda Trampa, sve više tretiraju kao jedinstven politički instrument u odgovoru na višestruke unutrašnje i spoljne izazove, je kulminirao tzv. „danom oslobođenja“ kada je Tramp objavio praktično univerzalne carine trgovinskim partnerima. Arbitrarno i bez čvrstog ekonomskog uporišta određene američke carine izazvale su šok i kritike širom sveta, panične reakcije na tržištima i povećani rizik od retaliacionih carina i posledičnih trgovinskih ratova između vodećih ekonomskih aktera, uključujući tu i Evropsku uniju.

Na drugoj strani – sumarno posmatrano – povlačenje ili „uspavano prisustvo“ administracije u međunarodnim institucijama, „flertovanje“ ili otvoreno potkopavanje međunarodnih normi i multilateralnih okvira saradnje, presecanje međunarodne (razvojne) pomoći je probudilo neočekivane ili malo očekivane sumnje oko međunarodne pozicije SAD i problema koje to donosi u kontekstu globalnog upravljanja.

Eksplicitne i sve učestalije kritike evropskog političkog establišmenta i (retorička) podrška (krajnje) desnim i ultra-konzervativnim partijama u EU od strane delova Trampove administracije – poput ilustrativnog govora potpredsednika Vensa u Minhenu – nagoveštavaju zategnutiju komunikaciju i tenzičniju saradnju na vrhu nego li tokom prvog Trampovog mandata.

Centralni jaz, pak, između Trampovih Sjedinjenih Američkih Država i EU i njenih vodećih država članica čini se da nastaje u pogledu aktuelizovanih napora američke administracije za postizanje primirja i (malo izglednog) mirovnog dogovora između Ukrajine i Rusije. Trampovi pokušaji da postigne brzo primirje, potencijalno u roku od prvih 100 dana mandata (zamrzavanjem konflikta duž linija fronta i nizom koncesija prvenstveno na ukrajinskoj strani, kao i ruskim odustajanjem od pojedinih maksimalističkih zahteva, a uz ambivalentne stavove o budućim bezbednosnim garancijama i odbijanjem eventualnog američkog angažovanja), nailaze na neslaganje i nezadovoljstvo evropskih država, te dodatno podstiču zabrinutost i sumnje oko budućnosti evropske bezbednosne arhitekture, ali istovremeno i jačaju pozive da se preduzmu adekvatniji i više od decenije zakasneli napori ka osnaživanju evropske strateške autonomije (i u odnosu na SAD).

Domaći mediji u Srbiji izveštavaju o datim događajima – iako ne posebno frekventno imajući u vidu da su centralne teme studentsko-građanski protesti koji traju više od 5 meseci i pokušaji vlasti da ih „okončaju“ – a u izveštavanju pro-režimskih i pro-ruskih medija, ipak, dominiraju prenaglašeni i senzacionalistički narativi o „trajnom raskolu“ između Amerike i Evrope, „stvaranju (nekakvog) novog (evropskog i međunarodnog) poretka“; kao i utemeljeni anti-evropski narativi, dok se o potezima Trampove administracije, s obzirom da iz perspektive datih medija slabe „Zapad,“ čak i blagonaklono izveštava.

Kako izveštavaju domaći mediji o „raskolu“ između SAD i Evrope?

Uticajni pro-vladin tabloid Informer, tradicionalno, je među najglasnijim pro-režimskim medijima u promovisanju anti-zapadnih narativa. Tako naslovi Informerovih tekstova ističu da je “pao dogovor sa Putinom…Evropa ostaje sama, ništa više neće biti isto,” da je “Zapad konačno pukao po šavovima-vodeći američki mediji objavili prekid saveza Evrope i SAD,” ili kako se “Briselu ledi krv u žilama – oni su za Trampa neprijatelji.”

Ovaj tabloid je pisao kako “američki predsednik Donald Tramp na Evropsku uniju gleda kao na političkog protivnik i prema njoj se ponaša u skladu sa tim,” prenoseći uz to ocene pojedinih zvaničnika da “mnogi greškom potcenjuju obim neprijateljstva Trampove administracije prema evropskim institucijama.” Informer je preneo i “prilagodio” jednu inostranu analizu, naglašavajući da je “raskol između Sjedinjenih Država i Evrope dostigao vrhunac nakon žestoke svađe američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, čime je okončano zapadno jedinstvo.” Dodaje se u tekstu kako su se “saveznici sa druge strane Atlantika već pomirili sa krajem jedinstvenog Zapada” i ocenjuje da sve ovo “označava početak nove geopolitičke ere.”

U kontekstu napora američke administracije da relativno brzo postigne dogovor o primirju između Ukrajine i Rusije, a u čemu SAD nastupaju sa određenim “koncesijama” prema ruskim zahtevima, pri tome stavljajući evropske zemlje po strani u sadašnjoj fazi razgovora, Informer je u svojim tekstovima naglašavao da “Evropa ostaje sama…evropski lideri strahuju da je deo potencijalnog sporazuma između…Trampa i…Putina…i da bi Moskva mogla iskoristiti smanjenje NATO prisustva u Istočnoj Evropi, čime bi susedi Rusije ostali ranjivi.” U sličnom tonu su i hiperbolične tvrdnje Informera kako se “Amerika povlači iz Evrope…Evropa je sama i mora sama da se naoružava.”

Prema rečima sagovornika Informera, koji je izneo dugačku analizu sadašnje dinamike u evropsko-američkim odnosima iz pro-ruske perspektive, “SAD se povlače, a Evropa ostaje zarobljena u sopstvenoj igri.” Prenesene su konstatacije da se “američka administracija povlači iz ukrajinskog sukoba jer nema više interesa da ga finansira…Evropljani znaju da su izgubili rat, ali ne mogu da prekinu sukob, jer bi to značilo i kraj ogromnog novca.”

Drugi pro-režimski mediji su u istovetnom ključu izveštavali o aktuelnim zategnutim odnosima, ali i predviđajući, kroz anti-zapadne narative, buduće posledice po odnose između SAD i Evrope. Kurir je pisao da se “Evropom već neko vreme širi strah da bi SAD mogle da napuste NATO,” prenoseći, ipak, tvrdnje da “Tramp ne bi morao formalno da se povuče iz NATO kako bi ga razbio, već postoje još neke metode,” i, stoga, predviđajući da bi “Tramp mogao da ukine veliko vojno prisustvo koje američka vojska decenijama održava u Evropi bez davanja formalnih izjava o NATO-u.” Večernje novosti u sličnom tonu, fokusirajući se na budućnost NATO, izveštavaju da “severnoatlantska alijansa u svom savremenom obliku može prestati da postoji zbog nesuglasica između SAD i evropskih članica.” Izdvajaju reči bivšeg američkog zvaničnika da “ponašanje SAD prema Ukrajini, kao i pritisak na evropske saveznike…zabijaju nož u srce Alijanse i pokreću pitanje međusobnog poverenja unutar NATO.” Portal Alo je pisao o “totalnom obračunu” i tome kako su “potvrđeni najgori strahovi Evrope” kada je reč o spoljnoj politici SAD na početku mandatu Donalda Trampa.

Za očekivati je bilo da pro-ruski mediji u Srbiji posebno entuzijastično pišu i “analiziraju” tenzije i političko razilaženje na relaciji SAD-vodeće evropske zemlje, pre svega kada se radi o pristupu ratu u Ukrajini i američkom “pivotu” ka Rusiji. Sputnik Srbija, domaći servis ruskog državnog medija, pisao je o “istorijskom zaokretu…(u kome) liberali guraju svet u rat, a mirotvorce nazivaju fašistima,” tvrdeći da “Tramp i Vens nisu militantni…a kada se pogledaju zaključci sa samita u Londonu, Parizu i Briselu, ispostavlja se da evropski lideri (su ti) koji se zalažu za nastavak sukoba sa Rusijom.” Isti medij je “slavobitno” prenosio konstatacije da “NATO u svom savremenom obliku može prestati da postoji zbog nesuglasica između SAD i njenih evropskih članica oko podrške Ukrajini.”

Sagovornici Sputnika sugerisali su, prenoseći tipične anti-evropske narative, da je “EU napravljena kao neka vrsta…bafer zone za američku imperiju,  a sad kada je ta imperija došla do kraja, bilo je za očekivati da će se raspršiti porodična srebrnina.” “Kada se gledaju odnosi između SAD i EU to je porodična svađa….obe strane će izvući deblji kraj jer je ovo i za Ameriku i za EU jedan put bez povratka,” nastavio je autor teksta i istakao da će “Evropa osećati tek u narednim godinama pritisak Trampove administracije.”

Drugi domaći ogranak ruskog državnog medija – Russia Today Balkans – u svojim tekstovima suštinski je predstavio srž gledišta pro-ruskih krugova na aktuelne događaje vezane za trougao SAD-Evropa-Rusija, kao i njihova maksimalistička očekivanja. Posebno je ilustrativan naslov “Kako nastaje novi svetski poredak: kolektivni Zapad puca po šavovima.” Autor smatra da je “Vašington napustio Evropu i sada zapadno jedinstvo puca po šavovima…kolektivni Zapad počeo da se raspada i da doživljava fragmentaciju na različite političke blokove,” i optimistično predviđa da je “to samo jedan od znakova koji pokazuju da se stvara novi svetski poredak.” U tekstu se primećuje i da se “Evropa nalazi pred egzistencijalnom dilemom, koja nadilazi pitanje Ukrajine…SAD odbijaju da se bore u Ukrajini, a Evropi nedostaje kohezija da preuzme njeno mesto.”

Projektujući “želje” pro-ruskih krugova, predviđa se u tekstu RT da bi se pored “dva pola” na koje je Zapad sve više podeljen mogao pojaviti i novi pol “istočne Evrope predvođene liderima poput…Orbana ili…Fica.” Ruski filozof i bliski politički saradnik ruskog predsednika u razgovoru za Russia Today, takođe, u krajnje preuveličavajućem stilu, ukazuje kako je “od nekada monolitnog i naizgled moćnog kolektivnog zapada ostalo nešto daleko slabije.” Dodaje da se “Rusija ne bori protiv celog Zapada, već protiv liberal-globalističke elite koja je sada u opoziciji u SAD…dok je u EU obrnuto, budući da se sedište liberalno-globalističke internacionale izmestilo u EU” i ističe kako je borba protiv toga “nešto sasvim izvodljivo.”

Prva tri meseca od Trampovog povratka na mesto predsednika SAD sugerišu da će ovo biti jedan od najkonsekventnijih mandata jednog američkog predsednika decenijama unazad. “Haotični” početak drugog mandata, uzrokovanje rastućeg nepoverenja u transatlantskim odnosima i kreiranje i “izvoz” geopolitičke i ekonomske neizvesnosti podstakli su intenzivne stručne, političke i medijske rasprave o spoljnopolitičkom pozicioniranju Trampovih Sjedinjenih Država, odgovoru Evropske unije i budućnosti evropskog i međunarodnog poretka. Način na koji su se pro-režimski i pro-ruski mediji bavili ovim temama tokom proteklog marta odslikava duboko ukorenjene anti-zapadne/evropske/liberalne sentimente i neretko projektovanje sopstvenih želja o “urušavanju zapadnog jedinstva,” “trajnom slabljenju EU,” “stvaranju novog poretka.” Činjenica je, pak, da se istovremeno potcenjuju limiti poteza Trampove administracije, kao i više puta potvrđena ocena da “svaka kriza predstavlja ujedno i priliku” – u ovom slučaju za osnaživanjem evropskog jedinstva i preuzimanjem veće uloge u spoljnopolitičkom i bezbednosnom domenu, o čemu u početnoj fazi svedoče pokrenute inicijative i novi formati saradnje na evropskom nivou.

Autor: Igor Mirosavljević