Ilustracija: Vistinomer.mk
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Medijsko izveštavanje o sankcijama NIS-u u proruskim medijima
Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) su stupile na snagu 9. oktobra. Nakon što su odložene osam puta u prethodnih nekoliko meseci, sankcije Sjedinjenih Američkih Država su uvedene prema NIS-u, kompaniji koja se nalazi u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gazprom i njenih „ćerki firmi.“
Većinski paket u NIS-u je prodat ruskoj državnoj kompaniji 2008. godine, dok je država Srbija zadržala udeo u vlasništvu. O mogućem uvođenju sankcija svim kompanijama u energetskom – i naftnom i gasnom – sektoru, a koje su u ruskom većinskom vlasništvu i koje imaju sedište ili posluju u evropskim zemljama, spekulisalo se od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine.
Odlazeća Bajdenova administracija je najavila uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) u januaru 2025. godine, da bi potom ministarstvo finansija SAD u Trampovoj administraciji odlagalo stupanje na snagu do druge nedelje oktobra. U datom periodu, uprkos pregovorima koji su vođeni, nije pronađeno adekvatno rešenje kojim bi se otklonili razlozi za sankcionisanje NIS, a što bi podrazumevalo prestanak ruskog udela u vlasništvu kompanije.
Sankcije NIS-u direktno ugrožavaju energetsku bezbednost Srbije, s obzirom da se dovodi u pitanje snabdevanje naftom i naftnim derivatima, a na drugoj strani negativno utiče na privredu zemlje u kojoj je kompanija NIS jedan od centralnih stubova. Dosadašnja tvrdokornost ruske strane koja prema izjavama pojedinih zvaničnika, ali i nalazima istraživačkih medija, nije bila spremna na kompromise i prodaju udela u vlasništvu u okolnostima kada se Srbija suočava sa potencijalno izuzetno teškom energetskom krizom rezultovala je oštrim kritikama Rusije u delu srpske javnosti, čak i u pojedinim krugovima bliskim vlastima.
U domaćim pro-ruskim medijima, sa druge strane, izveštavanje je usmereno na opravdavanje ruske pozicije u vezi NIS-a i promovisanje anti-zapadnih narativa. Ilustrativna je u tom pogledu vest objavljena na domaćem portalu ruskog državnog Sputnika pod naslovom „Zna se ko je kriv za NIS: Mnogi bi sada da „gađaju“ Moskvu i žele da raskinu veze Srbije i Rusije.“
U tekstu se konstatuje da su „američke sankcije NIS-u mnogima u Srbiji poslužile da upute poneku otrovnu strelicu u pravcu Rusije, dovedu u pitanje naše bilateralne odnose i zamene teze – da je kriv onaj kome su sankcije uvedene, a ne onaj ko ih je uveo.“ Sagovornici Sputnika ukazuju kako su „Amerikanci pokušali da teret odgovornosti za sankcije NIS-u prebace na Rusiju, a da se oni pokažu kao navodno dobronamerni prema nama.“
Dodaje se da bi „bilo najbolje i za nas i za Rusiju da se postigne obostrano zadovoljavajuće rešenje, uz napomenu da Rusija ima širi spektar pitanja u odnosima sa Amerikom,“ te ističu sagovornici Sputnika da je Srbija „osuđena da se snalazi između tih vetrova koji duvaju sa svih strana…(ali) neki nisu zlonamerni…recimo, Rusija je naš istorijski saveznik.“ Zaključeno je kako su se „Amerikanci možda malo preigrali…očekivali su da će Rusija da iskoristi oslabljen položaj Srbije da je dodatnim pritiskom još više priveže za sebe, ali to se nije desilo.“
U gotovo istovetnom tonu je pisao i drugi domaći servis ruskog državnog medija – Russia Today – u analizi „Spinovi o NIS-u: Zašto se potura ideja nacionalizaciji.“ RT naglašava da su sankcije NIS „pokušaj da se velika ruska kompanija koja je vlasnik Naftne industrije Srbije praktično izgura sa ovog tržišta i da se, na neki način, i ruski interesi, politički, privredni i svaki drugi, istisnu sa tržišta Srbije.“ U analizi Russia Today se, takođe, navodi kako „pojedini (pro-zapadni) mediji u Srbiji prave sadržaj u kojem se tvrdi da je navodno Moskva kriva za sankcije koje se uvode ruskim preduzećima…(ali) kao glavnog generatora krize niko ne pominje zvanični Vašington.“
Servis ruskog državnog medija u Srbiji je nastojao da intepretira sankcije i posledičnu tešku situaciju u kojoj se Srbija našla tvrdeći da je prikriveni cilj SAD (i Zapada) da dođe do nacionalizacije NIS i „imaju za cilj da to urade sami Srbi, da Rusija za to uzvrati i da se tako odnosi Rusije i Srbije nepovratno pogoršaju i prvi put u istoriji ova dva bratska naroda dovedu na nivo neprijateljstva.“ Sagovornik RT je ukazao da je u medijima u Srbiji „izostala osuda zbog uvođenja američkih sankcija“ i da je „proturanje ideje o nacionalizaciji pokušaj stvaranja antiruske atmosfere u javnom mnjenju, da je Srbija oštećena.“ Drugi, ruski, sagovornik je u istom tekstu istakao kako „pisanje prozapadnih medija u Srbiji ima za cilj da se Rusija potisne iz regiona…za sve probleme koji postoje u Evropi i dalje svi krive Rusiju…SAD otvoreno koriste sankcije da istisnu Rusiju sa evropskog tržišta.“
Tvrdi anti-zapadni narativi u pogledu kompleksne situacije oko NIS-a su nastavili da provejavaju kroz pisanje pro-ruskih medija u Srbiji tokom čitavog oktobra. Sputnik je pisao da je „cilj SAD najavljen još prošle godine kada su bile u toku pripreme za uvođenje sankcija – postići potpuno povlačenje ruskog kapitala, odnosno smanjenje prisustva Rusije u Srbiji i na Balkanu. Prenesena je poruka ruskog ambasadora u Srbiji da se „agenda (Zapada) svodi na nastavak pristiska na Srbiju da se pridruži antiruskim sankcijama.“ Aleskandr Bocan-Harčenko, ruski ambasador je istakao za Sputnik i da je „iznenađen kako se u srpskim medijima tumači pitanje američkih sankcija NIS-u, jer se rasprava uglavnom vodi oko toga šta će učiniti Rusija i kako će se one odraziti na odnose naših dveju zemalja“ i ocenio kako su „američke sankcije NIS-u i udarac protiv Srbije, verovatno zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji.“
Među razlitičim akterima na srpskoj političkoj i javnoj sceni koji su bliski Rusiji, a koji su tokom čitave „sage“ oko NIS-a izrazito vokalni u kritici Zapada i opravdavanju ruske pozicije, ponavljajući pri tome ključne tačke višegodišnjih anti-zapadnih narativa, ističe se nekadašnji ministar odbrane i unutrašnjih poslova, kao i direktor Bezbednosno-informativne agencije, Aleksandar Vulin. Vulin je za Sputnik naglasio da „ništa ne sme biti učinjeno bez dogovora i saglasnosti sa Ruskom Federacijom…sve će to proći, a Srbija i Rusija će nastaviti da postoje, ne smemo sebi dozvoliti za zbog nedostatka benzina izgubimo svoju istoriju i svoju budućnost.“
U prilično opsežnijem intervjuu, datom sredinom oktobra, za domaći servis Russia Today Aleksandar Vulin je ponovio kako „nisu ni Rusija ni Srbija krive za sankcije…cilj je da se napravi isti narativ kao i 1999. godine – nije važno što su nas Amerikanci bombardovali, nego što Rusi nisu sprečili bombardovanje.“ Vulin smatra da su „to sankcije uvedene Srbiji da bi Srbija zauvek, u istorijskom smislu, narušila odnose sa Rusijom…ukoliko bi se Srbija primorala da nacionalizuje NIS, to Moskva ne bi mogla da posmatra, prvi put u našoj istoriji bismo ušli u sukob.“
Tekstovi na portalima Sputnik Srbija i Russia Today, kao i izjave pro-ruski nastrojenih aktera na srpskoj političkoj sceni, ali i u širem javnom prostoru, nastoje da relativizuju dosadašnji nepomirljivi stav ruske strane u pregovorima oko potencijalnih rešenja za NIS, o kome su govorili i pojedini srpski državni zvaničnici, dok se takođe potpuno zanemaruje korišćenje pitanja (novog) gasnog aranžmana kao direktne poluge otvorenog ruskog pritiska na Srbiju. Brzo rešenje za NIS je u nacionalnom interesu Srbije, budući da se aktuelnom situacijom direktno ugrožava energetska bezbednost i ekonomska stabilnost zemlje, te stoga odugovlačenje i nefleksibilna pozicija ruske strane imaju krajnje nepovoljan i štetan uticaj.
Autor: Igor Mirosavljević
