U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Od Moskve do Amerike – Srbija u složenoj geopolitičkoj igri

Srbija se već godinama nalazi na geopolitičkoj raskrsnici, balansirajući između uticaja Zapada, Rusije i Kine. Ovaj pristup u spoljnoj politici često se opisuje kao „delikatno balansiranje“, a spoljnopolitički kurs koji je Beograd zauzeo naziva se „multivektorskim“. Takva strategija izabrana je pre svega zbog očekivanih ekonomskih koristi koje donosi pozicija Srbije kao centra regionalne ekonomske aktivnosti, ali i zbog složenih unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova sa kojima se zemlja suočava.

S jedne strane, Zapad, posebno Evropska unija i Sjedinjene Države, predstavljaju ključne partnere za ekonomski razvoj, investicije i političku stabilnost. Put ka članstvu u EU i povezivanje sa zapadnim tržištima i institucijama i dalje su jedan od strateških ciljeva Srbije. S druge strane, Rusija i Kina su tradicionalni saveznici i važni geopolitički igrači koji Srbiji pružaju podršku u međunarodnim forumima i nude alternativne izvore investicija i političke podrške, naročito u pitanjima koja se tiču nacionalnog suvereniteta i regionalnih odnosa.

Odsustvo takve strategije ostavlja prostor za ad hoc odluke, lične političke procene i trenutne diplomatske kalkulacije, umesto da se spoljna politika vodi konzistentno, dugoročno i transparentno. Razumljivo je zašto Bosna i Hercegovina, zbog svoje izrazito kompleksne i decentralizovane političke strukture, još uvek ne poseduje takav dokument. Međutim, Srbija — kao zemlja koja pretenduje da igra regionalnu ulogu i teži članstvu u Evropskoj uniji — teško može opravdati izostanak strateškog spoljnopolitičkog okvira u vremenu kada međunarodni odnosi postaju sve dinamičniji, a globalna bezbednosna arhitektura sve nestabilnija.

U tom kontekstu, jasno usmerenje spoljne politike nije samo pitanje formalnosti, već i političke zrelosti i institucionalne odgovornosti. Bez strateškog dokumenta, balansiranje između Istoka i Zapada lako može prerasti u političku neodlučnost, nedoslednost ili podložnost spoljnom pritisku. Upravo te spoljnopolitičke složenosti i ambivalencije najbolje se ogledaju u nedavnim posetama predsednika Vučića Moskvi i Vašingtonu, kao i u zvaničnoj poseti patrijarha Porfirija Rusiji. Te posete jasno pokazuju kako Srbija pokušava da istovremeno očuva odnose sa ključnim centrima moći, ali i koliko je taj proces sve teži bez jasne, zvanične i transparentne strategije koja bi pružila osnov za dugoročnu stabilnost i predvidivost u međunarodnim odnosima.

Vučićeva turistička poseta Floridi

Krajem aprila, predsednik Srbije, obratio se javnosti putem društvene mreže Instagram, objavivši u video poruci da je stigao u Sjedinjene Američke Države, uz opis: „Izborićemo se za pravdu. Svi zajedno. Nikada nećemo odustati. Pobediće Srbija!“. Najavio je da se nada važnim i dobrim susretima sa vrhom Republikanaca i SAD.

Već sledećeg dana predsednikovog boravka u Americi, objavljeno je da se sastaje sa Rudijem Đulijanijem, poznatim republikanskim političarem i bivšim gradonačelnikom Njujorka. Vučić je objavu o susretu sa Đulijanijem objavio na društvenim mrežama i rekao da je imao odličan razgovor sa starim prijateljem Rudijem Ðulijanijem. „Rudi je prvi podržao projekat Beograd na vodi, a danas smo razgovarali o uspostavljanju bližih odnosa između Srbije i Amerike“, piše u Vučićevoj objavi.

Takođe je najavljeno da će mesto održavanja Prolećne gala večere Republikanskog nacionalnog komiteta, biti održano u luksuznom imanju Donalda Trampa na Floridi, Mar-a-Lago, poznatije kao „Letnja Bela kuća“. Međutim, na internet stranici predsedništva ova poseta nije najavljena, što je inače praksa kada je reč o njegovim zvaničnim putovanjima. Tada se postavilo pitanje zbog čega je predsednik Srbije na Floridi i da li je tamo otišao u svojstvu predsednika ili radi obavljanja ličnih poslova.

Novinar Boško Jakšić u izjavi za Nova.rs ocenjuje da predsednik Vučić neće propustiti priliku da se domaćoj javnosti predstavi kao lider sa globalnim ambicijama. „Dakle, malo Amerikanci, malo Rusi – Evropljani ga ne zanimaju, posebno otkako sve češće stižu kritike na račun njegovog odnosa prema protestima u Srbiji i najavljenog odlaska na obeležavanje Dana pobede u Moskvi“, navodi Jakšić. Ova izjava osvetljava Vučićevu diplomatsku strategiju i kompleksnost spoljnopolitičkog kursa Srbije. Pojednostavljeno rečeno, čini se da predsednik održava dobre odnose s različitim međunarodnim akterima – kad god mu to odgovara.

Jako se malo znalo i pisalo o Vučićevoj poseti, sve dok se ona nije završila. Ono što znamo jeste da predsednik nije ušao u luksuznu vilu Donalda Trampa, te da se nije ni sastao sa njim. Mediji su 3. maja objavili informaciju da se predsednik Srbije neće pojaviti na glavnim događajima zbog kojih je došao u Ameriku. On je odlučio da prekine posetu Americi i da se vrati u Srbiju iz zdravstvenih razloga.

Ono što je mnogima bilo neobično jeste to što Vučić, uprkos lošem zdravstvenom stanju, nije otišao u bolnicu na pregled, već se istog dana vratio u Srbiju, putujući višečasovnim letom preko Atlantskog okeana. Mnogo je spekulacija o razlozima zbog kojih je predsednik tako naglo okončao svoj boravak u Americi. Iako niko sa sigurnošću ne može da kaže šta se tačno dogodilo, jedno je izvesno – ovaj događaj predstavlja diplomatski neuspeh, a poruka koju je Amerika poslala predsedniku Srbije možda je upravo ona koje se najviše pribojava: da postaje nerelevantan.

Prvi lični susret Putina i Vučića nakon ruske invazije na Ukrajinu

U vremenu u kojem informacije putuju brže nego što ih možemo kritički obraditi, simboli lako postaju oružje. Tako je i sa 9. majem — datumom koji u kolektivnoj svesti može biti Dan pobede nad fašizmom ili Dan Evrope. I dok se u većini država Evropske unije taj dan obeležava kao simbol mira, integracije i zajedničkih vrednosti, u našem regionu on sve češće postaje povod za širenje anti-evropskih narativa.

Ovog maja, pažnju javnosti nije privukla toliko suština praznika, koliko politička koreografija: prisustvo predsednika Srbije Paradi pobede u Moskvi i medijska euforija kojom je ta poseta ispraćena. Portali bliski vlasti, poput B92 i Alo, požurili su da proglase kako je Zapad Dan pobede pretvorio u „Dan zabrane“ i „Dan cenzure“, uz već uobičajeni repertoar poruka da nacizam nije pobeđen, već da je vraćen na političku scenu pod etiketom ‘evropskih vrednosti’.“

Predsednik Srbije prisustvovao je vojnoj paradi na Crvenom trgu u Moskvi, koja je održana povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, a koja je osporena od strane Zapada zbog ruske agresije na Ukrajinu. Osim Vučića, jedina dva državna lidera iz Evrope koja su prisustvovala paradi bili su predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, te Robert Fico, slovački premijer.

Evropska unija zapretila je sankcijama svim liderima zemalja kandidata za članstvo, upozorivši ih da ne idu na proslavu kod Putina u Moskvu. Uprkos tome, Vučić i Putin su se sastali i prema informacijama iz Moskve, razgovarali o Naftnoj industriji Srbije koje će se naći pod američkim sankcijama radi ruskog vlasništva, kao i o političkim pitanjima. „Razmenili smo mišljenja o aktuelnim globalnim geopolitičkim kretanjima, kao i o situaciji u regionu Zapadnog Balkana i izazovima sa kojima se suočavamo u nastojanju da održimo mir i stabilnost”, rekao je Vučić.

Odlazak predsednika Vučića u Moskvu na Paradu pobede 9. maja predstavljao je više od običnog diplomatskog gesta — bio je to snažan simbolički signal koji je u trenutnoj geopolitičkoj realnosti neizbežno protumačen kao političko svrstavanje. U trenutku kada se većina evropskih lidera distancira od Moskve zbog agresije na Ukrajinu, Vučićevo prisustvo paradi, uprkos jasnim upozorenjima iz Brisela, šalje poruku da Srbija ne samo da nije usklađena sa evropskom spoljnom politikom, već je spremna da javno prkosi ključnim vrednostima koje EU promoviše.

Simbolika 9. maja dodatno pojačava taj utisak. Dok se širom EU tog dana slavi Dan Evrope, posvećen miru, zajedništvu i prevazilaženju ratnih podela, Srbija je, preko svog predsednika, taj datum povezala sa narativima koji jačaju ruski uticaj i potiru evropski put. Time je Vučić, svesno ili ne, stavio Rusiju ispred EU — kako u spoljnopolitičkom pozicioniranju, tako i u poruci koju šalje domaćoj i međunarodnoj javnosti.

Kontroverzna poseta Patrijarha Porfirija Moskvi

Neposredno pred Vučićev odlazak u Moskvu, i Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije boravio je u Rusiji, gde se sastao s patrijarhom Kirilom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iako je poseta formalno imala verski karakter, njen politički značaj izazvao je žestoke reakcije u domaćoj javnosti. Posebno kontroverzan bio je deo razgovora u kojem je Porfirije govorio o aktuelnim društvenim protestima u Srbiji, ocenjujući ih kao deo „obojene revolucije“, čime je u potpunosti preuzeo narativ koji vlast koristi za delegitimizaciju građanskog nezadovoljstva.

Patrijarhove izjave, iznete pred ruskim liderom, uključivale su i tvrdnju da srpski narod „ponekad više veruje ruskoj politici nego sopstvenoj“, te da bi, u slučaju budućeg geopolitičkog pregrupisavanja, srpski narod trebalo da se svrstava uz „rusko okruženje u pravoslavnom svetu“. Ove izjave, iako predstavljene kao duhovne refleksije, jasno korespondiraju s geopolitičkim težnjama određenih nacionalističkih struja u Srbiji, koje se protive evrointegracijama.

Zabrinjavajuće je što je patrijarh, kao duhovni poglavar jedne od institucija koja uživa veliko poverenje građana, javno govorio o unutrašnjim političkim pitanjima pred predsednikom strane države. Time je, makar simbolički, SPC uključena u proces redefinisanja međunarodne orijentacije Srbije — i to na liniji suprotnoj od deklarativno proklamovanog puta ka EU.

U prorežimskim medijima ova poseta je predstavljena kao čin zajedništva i duhovne bliskosti, dok je opoziciona javnost s pravom kritikovala ovakav vid političkog angažmana crkve. Patrijarhove reči o „stranim centrima moći koji ne žele razvoj srpskog identiteta“ uklapaju se u već poznati obrazac spoljno-političke propagande koji targetira Zapad, a glorifikuje saradnju sa Moskvom. Ovaj događaj dodatno je pokazao koliko u Srbiji granica između crkvenih, državnih i spoljnih interesa postaje sve nejasnija — i sve više usmerena ka Istoku.

Autor: Nataša Stanojević