Autor: Mishyac – Vlastito djelo, CC0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=154815491

Novembar 2024.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Prvog dana novembra 2024. dogodila se katastrofalna nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu. U obrušavanju nadstrešnice na rekonstruisanoj stanici život je izgubilo petnaest osoba, dok su još dve osobe povređene i nalaze se u teškom stanju.

Situacija u Srbiji u proteklim nedeljama obeležena je širokim talasom reakcija i suočavanjem sa posledicama nezapamćene nesreće na javnom objektu, na kojem je u periodu koji je prethodio vršena navodno obuhvatna rekonstrukcija. Talas protesta je otpočeo 5. novembra u Novom Sadu, na, prema procenama posmatrača, jednom od najvećih skupova u istoriji grada, koji su zahtevali krivičnu i političku odgovornost za pad nadstrešnice.

Protesti su se prelili i na druge gradove širom Srbije, uz redovne simbolične blokade saobraćajnica na petnaest minuta, u znak odavanja pošte za petnaest žrtava. Reakcije vlasti – negiranjem odgovornosti za nesreću u Novom Sadu i već tradicionalnim pokušajima diskreditacije zahteva demonstranata i upućivanjem kritika i pretnji – proizvele su efekat „grudve snega“ povećavajući broj ljudi koji su se uključili u izražavanje nezadovoljstva. Od kraja novembra društveni protesti, sa inicijalnim zahtevima procesuiranja svih odgovornih za nesreću, dobili su novu dinamiku – sa početkom studentskih blokada fakulteta.

U veoma kratkom roku studenti na svim fakultetima na četiri najveća državna univerziteta su ušli u blokadu postavljajući konkretne zahteve prema nadležnim institucijama, u prvom redu Vladi Srbije, tužilaštvima i sudovima, za rasvetljavanje svih okolnosti rekonstrukcije Železničke stanice i pada nadstrešnice u Novom Sadu, utvrđivanje krivične odgovornosti i kažnjavanje napadača na studente i demonstrante. Studentsko angažovanje, kao predvodnika društvenih protesta, stvorilo je najveći društveni pritisak na režim od dolaska na vlast 2012. godine. Svojevrsnu političku krizu u kontinuitetu od novembra meseca produbljuju i retorika i postupci vladajuće partije i njihovih simpatizera, a koji se ogledaju i kroz izveštavanje uticajnih pro-režimskih medija.

Hronologija

U 11 časova i 52 minuta 1. novembra se srušila nadstrešnica na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom večeri istog dana državni zvaničnici su saopštili da je četrnaest ljudi izgubilo život, dok je troje sa težim povredama prevezeno u klinički centar.

U izjavama su najviši funkcioneri upućivali kontradiktorne poruke, ali upadljivo tvrdeći da nadstrešnica uopšte nije bila deo projekta rekonstrukcije Železničke stanice. Isticano je da će se utvrđivati i potencijalna politička odgovornost, iako u prvi mah niko od nadležnih zvaničnika Vlade Srbije ili lokalnih vlasti nije podneo ostavku.

Tek nakon nekoliko dana, 4. novembra, pod velikim pritiskom javnosti, resorni ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je podneo ostavku u Vladi Srbije. Narednog dana usledio je jedan od najvećih protesta u istoriji Novog Sada, kome je prisustvovalo, prema procenama, oko 20 hiljada ljudi. Nakon iznošenja zahteva prema nadležnim institucijama organizovana je protestna šetnja, koja je ishodovala manjim incidentom ispred sedišta vladajuće partije i incidentima kod Gradske kuće u Novom Sadu. Nije u potpunosti rasvetljeno da li su u tome ulogu imali i učesnici protesta ili huligani koji se povezuju sa režimom.

Naredni skup, nešto manjeg obima, su organizovale opozicione političke partije nekoliko dana kasnije u Beogradu, ponavljajući iznete zahteve. U međuvremenu, počevši od Novog Sada 15. novembra, pa preko drugih gradova širom Srbije, pokrenute su petnaestominutne blokade saobraćajnica pod nazivom „Zastani Srbijo“ između 11:52 i 12:07 časova u znak odavanja pošte stradalim građanima.

Blokade, predvođene opozicionim liderima, su se nastavile ispred nadležnog tužilaštva i suda u Novom Sadu tri dana u nizu između 19. i 21. novembra, insistirajući na procesuiranju odgovornih za tragediju. Novosadsko tužilaštvo je, konačno, 21. novembra izdalo nalog za privođenje 12 ljudi povezanih sa rekonstrukcijom Železničke stanice i nadstrešnice, uključujući i bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, te je svima određen pritvor. Nekoliko dana kasnije je Goranu Vesiću, ipak, ukinut pritvor, dok je pojedinima preinačen u kućni pritvor. Istražni proces u utvrđivanju krivične odgovornosti je nastavljen, a u datom trenutku javnost nema naznake kada će doći do zvaničnog podizanja optužnice. Prema do sada dostupnim informacijama, učinjeni su ljudski propusti pri sprovođenju rekonstrukcije železničke stanice i u procesu nadzora radova.

Ostavke nekoliko funkcionera i privođenja pojedinih odgovornih za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu nisu zaustavile akcije građana i opozicionih političkih partija. Niz incidenata u kojima su pristalice vlasti učestvovale tokom protesta eskalirao je kada su 22. novembra pri blokadi autoputa napadnuti i studenti Univerziteta u Beogradu. Istog dana je Fakultet dramskih umetnosti proglasio blokadu, uz poziv i drugim fakultetima da se pridruže. U rasponu od nekoliko nedelja studenti sa svih fakulteta, skoro šestdeset, na četiri najveća državna univerziteta u Srbiji – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu – uprkos pritiscima vlasti su otpočeli blokade. Formulisani su zahtevi vezani za utvrđivanje odgovornosti za novosadsku nesreću, procesuiranje odgovornih za napade na studente i demonstrante i odbacivanje prijava protiv svih studenata koji su učestvovali u protestima.

Kroz svoje javne istupe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi državni funkcioneri su u kontinuitetu tokom novembra umanjivali odgovornost vlasti, odbacivali zahteve inicijalnih protesta i potonjih studentskih, te upućivali verbalne uvrede opozicionim partijama i demonstrantima. U izveštavanju pro-vladinih medija, ali i pojedinih pro-ruskih medija, tokom novembra izgebavalo se razmatranje odgovornosti za nesreću u Novom Sadu, uz pokušaje relativizacije, dok su, sa druge strane, aktivno promovisani anti-opozicioni narativi, optuživanjem učesnika protesta da zloupotrebljavaju tragediju i podstiču nasilne akcije, destabilizujući Srbiju.

Kako su mediji izveštavali o nesreći u Novom Sadu i protestima i blokadama koje su usledile?

Pro-vladini mediji su u danima nakon tragedije u Novom Sadu senzacionalistički i neprimereno izveštavali o stradalim građanima, sahranama, reakcijama porodica i prijatelja, pri tome neretko kršeći medijski kodeks. Prenošene su, takođe, izjave najviših državnih zvaničnika u kojima je relativizovana odgovornost, kroz kontradiktorno isticanje kako nadstrešnica nije bila deo projekta rekonstrukcije, a koji su pratili raniji navodi iz nezavisnih medija o nedovoljno stručnoj realizaciji i koruptivnim aferama.

Dodatno, deo pro-vladinih medija je plasirao narativ o tome da se ovakve nesreće događaju širom sveta, potencirajući da ne postoji specifična odgovornost srpskih vlasti, a vrlo ilustrativan je tekst portala Alo u kome se ukazuje da „urušavanja građevinskih objekata i infrastrukturnih konstrukcija nisu retkost u svetu…tragedije poput ove u Novom Sadu se pojavljuju širom sveta.“

Sa početkom protesta građana i opozicije, u kojima je zahtevano ispitivanje i(li) preuzimanje odgovornosti, pro-vladini mediji su se fokusirali na diskreditaciju istih. Najuticajniji pro-vladin tabloid Informer prednjači u ovakvom izveštavanju. Informer je isticao u prvi plan da se „mrtvi ponovo zloupotrebljavaju na političke načine“, praveći poređenja sa protestima nakon ubistva u osnovnoj školi u Beogradu prošle godine. Sagovornici Informera su ukazivali da „opozicija radi isto što i nakon „Ribnikara“…pokušavaju da kapitalizuju tragediju,“ uz konstataciju da su „ljudi izašli iz solidarnosti (na proteste), a posle se to pretvorilo u politiku.“ Bombastični naslovi poput „Posvađali se oko toga ko će pre da zloupotrebi tragediju,“ „Cilj je zaustaviti gradnju i Ekspo – opozicija priznala šta je cilj zloupotrebe tragedije u Novom Sadu,“ pokazuju narativni pravac na portalu Informera.

U kontekstu protesta koji su počeli u Novom Sadu 5. novembra, isti medij je naglašavao da je „opozicija jedva dočekala da počne sa lešinarenjem…oprobani recept nasilja i blokada nisu promenili ni sada…opozicija je kovala plan kako da i ovu tragediju iskoristi i sebi prikupi neki politički poen.“ Insistiranje pro-vladinih medija na navodnoj političkoj zloupotrebi protesta nakon tragedija je već isproban šablon izveštavanja u cilju slabljenja pritiska i osporavanja legitimnih zahteva građana. Informer je tendenciozno pokušavao i da skupove predstavi kao isključivo nasilne i „rušilačke“ tvrdeći kako su građani „pozvani da budu neposlušni…uz poruku da je za njih nasilje jedino rešenje,“ te, u kontekstu oštećivanja Gradske kuće u Novom Sadu tokom protesta, skandalozno povlačeći paralele sa Talibanima „koji su uništavali kulturno nasleđe.“ Takođe, na stranicama pro-vladinog tabloida sugestivno su učesnici protesta povezivani sa zemljama iz regiona i „drugim stranim centrima,“ implicirajući strane interese u destabilizaciji Srbije, što je takođe od ranije utemeljena taktika izveštavanja.

Drugi mediji su na istovetan način pisali o rastućim aktivnostima građana, pa je tako Republika, portal tabloida Srpski telegraf, naglašavao da „antisrpska opozicija dobija instrukcije iz istih centara moći…kojima odgovara destabilizacija Srbije.“ Republika je ciljano pogrešno interpretirala zahteve društvenih protesta kao „pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti…(u kome se) hoće vlast bez izbora.“ Alo je u momentu kada su javnosti postale dostupne informacije koje sugerišu na koruptivne radnje u procesu rekonstrukcije Železničke stanice skretao pažnju na to da su „predstavnici opozicije nesreću povezivali i s temom kopanja litijuma, korupcijom i sa svime što im je palo na pamet, pozivajući na nekakav bunt…u nameri da politički profitiraju.“

Novosadski protesti i incidenti koji su se dogodili su vidljivo bili u prvom planu kritičkog izveštavanja pro-vladinih medija tokom novembra meseca. Večernje novosti su, takođe, intenzivno pisale o navodno „sramotnim scenama nasilja u Novom Sadu“, nastojeći tim „spinom“ da „otupe“ oštricu zahteva i opravdanog građanskog pritiska na režim. Novosti su prenosile da „neće proći nekažnjeno pokušaji da se nasilnim putem, uništavanjem državne imovine i skrnavljenjem trobojke, destabilizuje zemlja i osvoji vlast u Srbiji,“ te izjave kojima su učitavane namere „nasilnih demonstranata…koji žele da unište Srbiju i koji bi najviše voleli da počne bratoubilački rat.“

Još jedan narativni „spin“ koji je promovisan tokom novembra, u kontekstu uzroka i posledica nesreće u Novom Sadu, ticao se odbrane funkcionera vlasti od postupanja tužilaštva pod navodnim diktatom demonstranata, opozicije i nezavisnih medija. Pro-vladini mediji su oštro kritikovali pojedine aktivnosti tužilaštva u Novom Sadu – tako su se Večernje novosti pitale zbog čega je opoziciono nastrojena Nova.rs prva objavila podatke o istrazi protiv jednog osumnjičenog, tvrdeći da su „samo antisrpskom portalu iz Beograda prosleđeni detalji…(te da je) Nova.rs medij tužilaštva, pa samo oni dobijaju podatke.“ Republika je dovodila u pitanje aktivnosti tužilaštva u istrazi kao iznuđene pod pritiskom opozicije i aktivista i „nasilnih“ blokada te institucije.

Ponovo je, pak, Informer „diktirao tempo“ danima naglašavajući veoma diskutabilne i činjenično neutemeljene tvrdnje o tome da su „skandalozne odluke novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić (i drugi)…posledica jezivog pritiska opozicije i tajkunskih medija.“ Nastavljano je porukama kako je „pravosuđe oteto“ i da su na „neobjašnjive odluke o hapšenjima uticali ekstremno nasilni antirspki opozicionionari iz Beograda,“ uz komentare njihovih sagovornika da „tužilaštvo ne hapsi (one) koji blokiraju ljudima ulaze u sud ili tužilaštvo, koji ljudima sprečavaju da ostvare njihovo pravo,“ misleći na opoziciju i demonstrante.

Sa počecima studentskih blokada na nekoliko fakulteta u danima pred kraj novembra meseca, a koje su ubrzo podržali i đaci pojedinih novosadskih i beogradskih gimnazija, pro-vladini mediji su i tada nastavili sa ranijim narativima i praksom etiketiranja istih kao „opozicionih“ i „politički zloupotrebljenih“ aktivnosti i zahteva, namerno zanemarujući da se radi o znatno širim društvenim protestima.

Kada je reč o izveštavanju pro-ruskih medija u zemlji, koji su tradicionalno naklonjeni srpskim vlastima u pitanjima unutrašnje politike, Sputnik Srbija se tokom novembra striktnije pridržavao činjeničnog prenošenja informacija o skupovima i reakcijama na iste, dok je, sa druge strane, domaći servis ruskog državnog medija Russia Today, objavljivao različite analize o protestima građana i opozicije i potencijalnoj političkoj zloupotrebi, nadovezujući se na narative pro-vladinih medija.

RT je postavljao pitanje „ko nasiljem pokušava da kidnapuje nezadovoljstvo naroda zbog tragedije,“ prenosio izjave u kojima se napominje da „lešinarenje na ljudskoj nesreći ne bi trebalo da se koristi za bilo čiju promociju,“ isticano je od strane RT da su „regionalni mediji svesrdno otvorili prostor proevropskom delu srpske opozicije, a da se pritiscima spolja pridružio i pritisak iznutra…od strane aktivista iz NVO sektora sa ulica,“ konstatujući pritom kako se nesreća u Novom Sadu koristi (i) za destabilizaciju Srbije.

Uprkos datom, već godinama unazad prepoznatljivom, narativnom izveštavanju pro-režimskih medija o svim protestima i zahtevima upućenim vlastima, činjenica je da legitimni i opravdani pritisak građana iz svih slojeva društva raste, te da su studenti formulišući konkretne zahteve, blokirajući skoro sve državne fakultete u zemlji i privlačeći veliki talas solidarnosti preuzeli vodeću ulogu u protestima, koji od početka decembra prerastaju među najmasovnije u istoriji Srbije, nadilazeći političke pripadnosti i linije podele vlast-opozicija.

Autor: Igor Mirosavljević