U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

„Zapad kažnjava Srbiju“: Kandidatura Kosova u Savetu Evrope i Rezolucija UN o Srebrenici

April u Srbiji su, u kontekstu spoljnopolitičkog delovanja srpskih zvaničnika i poruka za domaću javnost, obeležile teme kandidature Kosova za članstvo u Savetu Evrope i Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici.

Pri tome, vodeći pro-vladini mediji, uz pro-ruske medije, u kontekstu izveštavanja o ovim događajima su sistematski promovisali od ranije utemeljene anti-zapadne narative o pritiscima (političkog) Zapada na Srbiju i stigmatizaciji srpskog naroda, kao i anti-opozicione narative.

Glasanje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o preporuci za prijem Kosova

Na plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 16. aprila apsolutna većina prisutnih poslanika iz evropskih zemalja je usvojila pozitivnu preporuku za prijem Kosova u organizaciju. Poslanici su većinski glasali za izveštaj Dore Bakojani, bivše ministarske spoljnih poslova Grčke, u kojem se daje pozitivno mišljenje i preporučuje članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Nakon pozitivnog stava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, za kompletiranje procedure pristupanja Savetu neophodno je bilo da i Komitet ministara na svom redovnom godišnjem zasedanju donese konačnu odluku o prijemu Kosova, što se nije dogodilo u maju zbog odbijanja Prištine da ozbiljno započne proces formiranja Zajednice srpskih opština.

Srpski zvaničnici su uložili kapacitete u lobiranje protiv pozitivne odluke u Parlamentarnoj skupštini, a domaći pro-vladini i pro-ruski mediji su u tekstovima i analizama povodom ove odluke veoma oštro osuđivali zapadne zemlje i Savet Evrope, nadograđujući poznate anti-zapadne narative.

Sputnik Srbija, domaći servis ruskog državnog medija, pisao je da je „Srbija konačno saznala istinu o Evropi“ i da se „ovoj aveti ne sme predati“, te o tome kako je Srbija upozorila kolektivni Zapad da „idu krivim putem…mimo međunarodnog prava.“ Sagovornici Sputnik-a su naglašavali, u kontekstu odluka u Savetu Evrope, da je u pitanju „demonstracija moći zapadnog sveta“, „neka vrsta kazne Srbiji zbog samostalne i dosledne politike“, te kako je ovaj događaj poniženje za Evropu zbog odbacivanja sopstvenih načela.

Istovetno je izveštavao i najuticajniji pro-vladin tabloid Informer, koji je objavio kako se „Parlamentarna skupština Saveta Evrope osramotila kao nikad u istoriji“. Elementi ukorenjenih anti-zapadnih narativa uočljivi su u seriji tekstova Informera o pokušajima „političkog Zapada“ da iskoristi geopolitičku situaciju kako bi Kosovo sticalo sve više podrške i atributa nezavisnosti, te u konstatacijama da „poraze na drugim terenima pokušavaju da opravdaju na KiM kršenjem međunarodnog prava.“

Sličan obrazac tekstova, o kršenju međunarodnog prava i podrivanju principa evropskog poretka, bio je prisutan i u drugim medijima, poput Alo i Večernjih novosti. Alo je preneo izjavu novog predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića da je „usvojena preporuka da se tzv. Kosovu odobri članstvo viđen nastavak festivala licemerja i još jedan ekser u sanduk međunarodnog prava.“ „Parlamentarna skupština Saveta Evrope je odlučila da krene u rušenje pravnog, političkog, moralnog i svakog drugog poretka u Evropi….ovo nije samo udar na Srbiju, već dinamit postavljen u temelje čitave Evrope“ – teza je koju ističu Večernje novosti.

Povezano, RT Balkan, servis ruskog medija na srpskom jeziku, bavio se razlozima glasanja predstavnika pojedinih država u Savetu Evrope – prevashodno Grčkom, uz apostrofiranje da je „spremna da obavlja prljave poslove za Zapad“ i da je „pokušavala da dokaže kako misli na način na koji misli Evropa.“

Sa druge strane, u autorskom tekstu koji je preneo portal Srbin.info u posebno negativnom fokusu se nalazi još jedna zapadna zemlja – Nemačka – za koju se tvrdi da je odigrala veoma značajnu ulogu u preporuci o prijemu Kosova u Savet Evrope, pri čemu autor konstatuje da „ne može da se ne primeti višestruki cinizam.“

Negativno anti-zapadno izveštavanje u vezi sa glasanjem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u potonjem periodu je blago ublaženo, budući da se odluka o eventualnom prijemu Kosova nije našla na agendi sednice Komiteta ministara u maju mesecu. Ovo praktično znači odlaganje završetka čitavog procesa do narednog godišnjeg zasedanja ove institucije.

Glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici

Od sredine aprila je u javnosti aktuelizovana tema Rezolucije o genocidu u Srebrenici, koja bi bila predložena na usvajanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ko-sponzori predloga rezolucije su inicijalno bile Nemačka i Ruanda, a na njenoj izradi su angažovani i predstavnici Bosne i Hercegovine pri UN, ali bez saglasnosti vlasti entiteta Republika Srpska. U Rezoluciji se poziva na memorijalizaciju genocida i osuđuje se njegovo poricanje.

Prvobitno planirano za početak maja, glasanje u Generalnoj skupštini UN je odloženo za približno tri nedelje, kako bi se izvršila dopuna i usaglašavanje teksta. U sadržini dokumenta ne nalaze pojmovi poput „genocidnog naroda“ ili „kolektivne krivice“, niti eksplicitno spominju država Srbija i njeni građani, iako su srpske vlasti i provladini tabloidi zloupotrebljavali te činjenice.

Srpske vlasti su odlučile da se aktivno suprotstave usvajanju Rezolucije i pokrenule su diplomatsku ofanzivu u UN, u koju je bio uključen i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tema Rezolucije o Srebrenici i borbe srpske diplomatije protiv nje je dominirala, čini se isključivo, u domaćim medijima u drugoj polovini aprila, posluživši za promociju predsednika Srbije i anti-opozicione narative u konteksu predizborne kampanje za lokalne izbore, kao i za anti-zapadne narative o namerama SAD i vodećih evropskih država da stigmatizuju i državu Srbiju i čitav srpski narod.

O načinu izveštavanja i promovisanju anti-zapadnih narativa ilustrativno govori objava Informera naslova „Hoće da nam okače breme genocidnog naroda da bi opravdali sopstvene poraze! Gube na svim svetskim frontovima, pa u Srbiji vide žrtveno jagnje.“ Isti medij je u mnoštvu tekstova povodom ovih događaja isticao da je u pitanju „jedna politička manipulacija kako bi se vršio pritisak na Srbiju, kako bi ko zna šta priznala,“ naglašavao da „kolektivni Zapad nastavlja sprovođenje svojih interesa na ovom prostoru…i da nemačka uloga tokom celog procesa doliva so na ranu Srbiji,“ prenosio izjave da se radi o zapadnom nametanju „najteže moralne, političke i pravne kvalifikacije za Srbiju i srpski narod.“

U nastojanju da se pred domaćom javnosti i za unutrašnje potrebe nametne tumačenje „zapadnih motiva“ koji stoje iza predloga Rezolucije, mediji su insistirali na tome da je cilj revizija međunarodnih presuda i pokretanje zahteva za plaćanje odštete ili ukidanje statusa entiteta u Bosni i Hercegovini. Portal Republika je ukazivao da „ovo govori o jednoj sinhronizovanoj akciji sa željom nekih najmoćnijih evropskih sila da Srbiji zadaju konačni udarac.“ Alo piše „Od Srba prave genocidan narod da bi ukinuli Republiku Srpsku,“ uz tvrdnje kako je u pitanju politička akcija Zapada, da bi se postavilo pitanje legitimiteta Republike Srpske.

Domaći servisi ruskih državnih medija, Sputnik i RT, su takođe sistematično koristili anti-zapadne tonove u narativnoj kampanji povezanoj sa predlogom Rezolucije o Srebrenici. U autorskom tekstu na portalu Sputnik Srbija pod naslovom „Plaši li se Zapad potresa na Balkanu posle pobede Rusije“ se sugeriše da se odigrava novi krug politizacije „zarad vršenja pritiska na srpski korpus“ i da „reaktualizacijom priče o Srebrenici se želi cementirati postojeći poredak.“ Ilustrativno, RT Balkan prenosi da se teži (od strane Zapada) „diskreditaciji Republike Srpske, kao ideološkoj pripremi za ukidanje njenih izvornih ovlašćenja…(a) u drugom koraku satanizaciji Srba.“

Posmatrajući načine na koje su provladini mediji koristili aktivnosti predsednika Srbije u spoljnopolitičkoj borbi protiv usvajanja rezolucije za unutrašnju kampanjsku upotrebu, uočljivo je da su ciljano šireni i anti-opozicioni narativi, uz nameru dodatne diskreditacije opozicije uoči lokalnih izbora 2. juna. Alo je objavio kritički tekst pod naslovom „Sramno: opozicija…napada Vučića jer se bori protiv rezolucije o genocidu. Istovetno, Informer je pisao o tome kako se „đilasovci (opozicioni lider Dragan Đilas) raduju rezoluciji o Srebrenici,“ dok se predsednik Vučić „bori za Srbiju.“

Autor: Igor Mirosavljević