April 2024.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Britanski ambasador, genocid i Srebrenica: Koliko je miliona ljudi ubilo Ujedinjeno Kraljevstvo?
https://lat.rt.rs/svet/86914-britanski-ambasador-genocid-koliko-je-ubilo-ljudi-uk/
U intervjuu za Politiku, ambasador Britanije u Srbiji, Edvard Ferguson, osvrnuo se i na pitanje rezolucije Ujedinjenih nacija o obeležavanju genocida u Srebrenici i poslao poruku da bi spoznajom prošlosti i njenim promišljanjem trebalo da se krene napred. On je poručio da se Britanija „ne igra politike“ kada je u pitanju Srebrenica, te da su relevantni sudovi okvalifikovali ono što se dogodilo u Srebrenici kao genocid.
U autorskom tekstu Borisa Nada na portalu RT Balkan kao odgovor britanskom ambasadoru navodi se da u britanskoj istoriji postoje mnogi događaji koji se „bez imalo sumnje mogu okvalifikovati kao genocid“. „Nažalost, ne sećamo se da je Britanija osudila samu sebe zbog toga genocida, da se pokajala ili da je spoznala svoju prošlost, kako bi mogla da krene napred. Takođe, Britanija nije uputila nijednu reč izvinjenja ovim narodima“, navodi autor.
U tekstu se nabrajaju „pokolji“ počinjeni od strane Britanaca širom planete Zemlje, od Amerike, Indije, Kine i Afrike, preko Australije, Indonezija, Malezije, Pakistana, Avganistana i Iraka. O tim zločinima se malo govori, a neki su sasvim potisnuti ili zaboravljeni“.
Kao primer takvog genocida, autor navodi zločine nad indijanskim stanovništvom. Iako se užasni zločini Britanaca tokom kolonizacije Amerike nesporno jesu dogodili, ono što autor ne govori jeste da genocid kao međunarodni zločin protiv čovečanstva nastaje tek posle Drugog svetskog rata. Termin genocid usvojen je na zasedanju Generalne skupštine UN 1946. godine.
Ono što se ne spominje i da se u presudama međunarodnih sudova utvrđuje isključivo odgovornost individualnih lica i subjekata, a ne kolektivnih entiteta i naroda za genocide.
U tekstu se Velika Britanija predstavlja kao država koja je na genocidu nastala, a dominira narativ da sada takva država Srbiji „soli pamet“ o genocidu u Srebrenici. O licemerstvu zapada koji je nastao na zločinima često govore i ruski državni zvaničnici, a u tekstu RT se posebno izdvaja izjava portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, koja tvrdi da je „Velika Britanija svetski rekorder u genocidu“.
Osim toga, u tekstu se ponavlja stara lažna vest da je 2015. godine Britanija u Savetu bezbednosti UN predložila rezoluciju kojom se Srbi osuđuju za genocid, kao i da je njeno
usvajanje sprečila u to doba Rusija. Iako Rusija jeste uložila veto na rezoluciju, protiv čijeg je usvajanja Srbija aktivno lobirala, ne piše da su Srbi genocidan narod.
U dokumentu koji je tada predložen, a koji su osim Britanije sponzorisali i Jordan, Litvanija, Novi Zeland i SAD, ne spominje se ni država Srbija, niti srpski narod. Na početku prvim tačkama rezolucije se konstatuje da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom rata u BiH.
Ovaj tekst samo je jedan u nizu koji objavljuju i ruski državni mediji, kao i drugi provladini mejnstrim mediji, u kojima se rezolucija UN o Srebrenici predstavlja kao dokument koji za cilj ima označavanje srpskog naroda kao genocidnog, iako se Srbi niti u jednom dokumentu ne spominju u tom kontekstu. Takva kvalifikacija ne nalazi se čak ni u presudi Međunarodnog suda u Hagu.
Autor: Sofija Popović
