U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Crni ponedeljak: Najveći tržišni krah od 1929. godine i početka velike depresije

https://lat.sputnikportal.rs/20250407/crni-ponedeljak-najveci-trzisni-krah-od-1929-godine-i-pocetka-velike-depresije-1184458145.html

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je uzdrmao globalnu ekonomsku scenu najavom da će od 5. aprila uvesti osnovnu carinu od 10 odsto na sav uvoz u Sjedinjene Američke Države, uz mogućnost dodatnih tarifa koje bi, u slučaju pojedinih zemalja, mogle dostići i do 49 procenata. Među pogođenima su i države Balkana, koje su snažno ekonomski povezane sa EU i američkim tržištem.

Ovu odluku Tramp je objavio na konferenciji za medije održanoj u Vrtu ruža ispred Bele kuće, gde ju je okarakterisao kao „deklaraciju nezavisnosti“, poručivši da Amerika konačno „stavlja sebe na prvo mesto“. Naglasio je da trgovinski deficiti više nisu samo ekonomski izazov, već da predstavljaju „nacionalnu vanrednu situaciju“, usmerivši kritiku prema tradicionalnim trgovinskim partnerima poput Kanade i Meksika, za koje tvrdi da profitiraju zahvaljujući američkim subvencijama. U jednom od najoštrijih komentara, Tramp je izjavio da su „u trgovini, prijatelji često gori od neprijatelja“.

Ovim potezom Tramp nastavlja agresivnu trgovinsku politiku, koju je obnovio po povratku u Belu kuću, dovodeći u pitanje principe slobodne trgovine i otvarajući vrata kontramerama i potencijalnom rastu cena na globalnom nivou.

Samo dan pre stupanja američkih tarifa na snagu, 4. aprila 2025. godine, Kina je odgovorila najavom uvođenja osnovne carine od čak 34 odsto na sav američki uvoz, bez ikakvih izuzetaka. Pored toga, Peking je najavio i dodatne mere poput kontrole izvoza retkih zemnih minerala, koji su ključni za tehnološku industriju, kao i restrikcija poslovanja sa američkim kompanijama.

Ovakva eskalacija predstavlja značajno pogoršanje trgovinskih odnosa između dve najveće svetske ekonomije, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po globalne lance snabdevanja, naročito u sektorima visoke tehnologije i sirovina.

Međutim, u medijskom prostoru, posebno u Srbiji, pojedini pro-ruski mediji dodatno dramatizuju situaciju. Ilustrativan je slučaj portala „Sputnjik“, koji je novi američki carinski režim uporedio sa Velikom depresijom iz 1929. godine, pa čak i sa svetskom ekonomskom krizom iz 2008. godine. Takva poređenja su, u najboljem slučaju, neprecizna, a u najgorem – tendenciozna. Naime, uzroci ovih kriza su suštinski različiti, kao i ekonomski i društveni konteksti u kojima su nastale. Savremeni globalni sistem daleko je otporniji nego u prethodnim decenijama, a mehanizmi kontrole i koordinacije među državama znatno razvijeniji.

Zato je važno kritički pristupati medijskim interpretacijama koje ne nude kontekst, već služe širenju straha i panike. Iako Trampove mere predstavljaju ozbiljan udarac principima slobodne trgovine, njihovi stvarni efekti zavisiće od toga kako će na njih reagovati druge zemlje i da li će međunarodne institucije uspeti da spreče dalje pogoršanje situacije. U trenutku kada svet već prolazi kroz geopolitičke krize i ekonomsku neizvesnost, važno je razumeti širi kontekst i posledice koje ovakve odluke mogu imati po svakodnevni život ljudi i stabilnost globalnog tržišta.

Autor: Nataša Stanojević