U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Deset činjenica koje Zapad mora da shvati pre razgovora sa Putinom
https://lat.rt.rs/rusija/113443-10-cinjenica-za-zapad/
U prethodnim mesecima u diplomatskim krugovima, ali i široj međunarodnoj javnosti, prisutne su ideje o pokretanju različitih formata pregovora između Ukrajine i Rusije u koje bi bile uključene i zapadne zemlje, prvenstveno Sjedinjene Američke Države. Na stolu su predlozi o potencijalnim mirovnim pregovorima, budući da se čini obnovljenim postojanje političke volje među svim zainteresovanim akterima u pravcu određenih kompromisa.
Protekle nedelje je obeležilo predstavljanje tzv. mirovnog plana ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, prvo zapadnim partnerima, a onda i ukrajinskoj javnosti. Rusija je inicijalno odbacila plan kao maksimalistički i eskalatorni, ali i kroz kanale bliske zvaničnom Kremlju kruže predlozi o ruskim polazištima u eventualnim pregovorima, kao i „poruke“ i „saveti“ Zapadu o razumevanju Rusije i njenih interesa.
Ilustrativan je tekst koji je napisao Konstantin Remčukov, glavni urednik lista „Nezavisna gazeta“ i bivši poslanik u ruskoj Dumi, a koji je u domaćoj javnosti prenela Russia Today pod naslovom „Deset činjenica koje Zapad mora da shvati pre razgovora sa Putinom.“
Tekst zaključuje pitanjem, koje se može posmatrati i kao centralno, o budućnosti međunarodnog poretka koji bi obezbedio jednaku bezbednost državama, a što je relevantno podjednako i za zapadne zemlje i za one na Istoku. On naglašava da je iz ruske perspektive „zadatak obezbeđivanja bezbednosti zemlje i zaštite Rusa i onih koji govore ruski u Ukrajini glavni egzistencijalni faktor.“
Remčukov nastavlja tvrdnjom da su „specijalna vojna operacija, sankcije i radikalna transformacija ruske ekonomije jasno pokazali da tvrdnja…da veličina Rusije počiva na njenom jedinstvu sa Ukrajinom nije tačna,“ suprotstavljajući svoju tvrdnju konvencionalnom shvatanju dela američkog establišmenta koji je sledio navedenu doktrinu Zbignjeva Bžežinskog, bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost i uticajnog kreatora spoljne politike. Sa druge strane, ukazuje kako će „ruska ekonomija jačati i da će tempo razvoja biti dovoljan da odgovori izazovima sa kojima se suočava,“ implicirajući da je to nužan element koji Zapad mora uzeti u obzir ukoliko pokušava da Rusiji nametne rešenja.
U kontekstu potencijalnih pregovora Zapada (i Ukrajine) sa Vladimirom Putinom, autor podvlači da ruski predsednik „sve suštinski važne odluke donosi sam“ i da „neće nikome predati vlast pre nego što pitanje bezbednosti Rusije i Rusa bude konačno rešeno i međunarodno garantovano,“ ističući i njegov navodni „osećaj istorijske odgovornosti.“
Osvrćući se, konačno, i na ciljeve ruskog rata protiv Ukrajine, odnosno „specijalne vojne operacije“ kako je Rusija označava, Remčukov je ponovio da „situacija na terenu pokazuje da je glavni cilj ruskih trupa da dođu do administrativnih granica Donjecke i Luganske oblasti i (osiguraju) kopnenu vezu sa Krimom.“ Međutim, ono što se priznaje je da je „poslednjih meseci došlo do jasne promene u oceni ruskog rukovodstva o prirodi ukrajinske državnosti, (što) je glavna razlika u odnosu na februar 2022. godine“ i konstatuje kako „na ovaj način Kremlj (sada) priznaje državu Ukrajinu.“
Iznesene činjenice ocrtavaju pogled iz krugova bliskih Kremlju na potencijalne pregovore, faktore koji utiču na rusku poziciju, kao i revidirane ciljeve u odnosu prema Ukrajini, ali se zanemaruju stavovi drugih strana i nemogućnost Rusije da isključivo diktira svoje uslove u procesu pregovora.
Autor: Igor Mirosavljević
