By Bundesministerium für Europa, Integration und Äußeres – FMSTAN & SPIDER Global meeting in Austrian Foreign Ministries in Vienna, CC BY 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=86200269
Avgust 2024.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Džefri Saks: Neuspelu operaciju u Kursku sprovodi NATO
https://lat.rt.rs/svet/104607-ukrajina-kurska-oblast-rusija-amerika/
Ukrajinske trupe su 6. avgusta izvršile iznenadni napad u rusku Kursku oblast, koja se graniči sa Ukrajinom. Dok su se ruske trupe nalazile pretežno duž glavne linije fronta na jugoistoku Ukrajine uz samu obalu, Ukrajina je iskoristila relativno prazan prostor na istoku i izvršila prodor u Kursku oblast. „Poslali smo naše borbeno najspremnije jedinice na najslabije tačke na njihovoj granici“, rekao je jedan ukrajinski komandant, u izjavi za Ekonomist, kako prenosi BBC.
Postavlja se pitanje koji su ciljevi ove operacije i da li bi ona mogla da preokrene tok rata, što dugoročno gledano nije vrlo verovatno. Predsednik Ukrajine je nakon nekoliko dana od početka operacije u Kursku izjavio da je „sada pod kontrolom Kijeva oko 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije“. I dalje nije sasvim jasno kako je Ukrajina uspela da prodre u Rusiju sa takvom lakoćom, međutim brojni analitičari smatraju da je ovo bio rizik koji je Ukrajina morala da preduzme, kao i da je element iznenađenja jedan od ključnih faktora za uspeh ove vojne operacija. Emil Kastehelmi, stručnjak za vojnu istoriju pri Black Bird Group-u, tvrdi da je ovo „najveća ofanziva na rusko tlo od Drugog svetskog rata.
Sa druge strane, ruski mediji nastoje da minimiziraju uspeh ove ukrajinsku operaciju. Vesti na pro-ruskim portalima se pretežno fokusiraju na uspeh ruske operacije u Donbasu i na već ustaljene dezinformacije kako je ukrajinska ofanziva zapravo NATO operacija protiv Rusije, gde se dalje uglavnom podstiču narativi o mogućem nuklearnom sukobu između NATO i Rusije u cilju zastrašivanja građana.
Američki ekonomista Džefri Saks za Russia Today (RT), tvrdi kako „neuspelu operaciju Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti zapravo sprovodi Severnoatlantska alijansa“ i da se u Kijevu ništa ne dešava bez odobrenja ili rukovodstva Sjedinjenih Američkih Država. Narativ o uticaju zapadnih sila je široko zastupljen od početka rusko-ukrajinskog sukoba, a posebno se intenzivira kada Ukrajina ostvari bilo kakav uspeh na frontu, kao što je slučaj i sada sa ofanzivom na Kursk.
Vojni stručnjak, Vladislav Šurigin, navodi da je „jasno da iza ove strategije stoji američki komitet načelnika štabova“. Smatra da je „napad Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast samo jedan od elemenata NATO-ovog plana za premeštanje ratnih dejstava na teritoriju Rusije kako bi prisilio Kremlj da na jesen potpiše sporazum o primirju pod nepovoljnim uslovima za Rusku Federaciju“, prenosi Srbin.info.
U poslednjih nekoliko godina, rat je dobio novu vojnu dimenziju, s obzirom na to da se sukobi vode i u sajber prostoru. Iako je Rusija reagovala protivofanzivom u Kurskoj oblasti, odgovor nije bi brz, te se smatra da je razlog nedostatak sposobnosti ruske vojno-obaveštajne službe. Ukoliko uzmemo u obzir ovaj ruski obaveštajni propust, ukrajinska ofanziva se može smatrati uspešnom, bar kada je reč o informacionom prostoru. Kastehelmi dodaje da bi ovo moglo uveriti ukrajinske saveznike da je Ukrajina još uvek sposobna za ofanzivne akcije, što je verovatno i bio glavni cilj ove operacije. U svakom slučaju, ova ofanziva je izuzetno značajna, jer je ipak vratila nadu i podigla moral kod građana Ukrajine. Osim toga, ovim potezom Ukrajina je pokazala i zapadnim saveznicima da je strateški spremna za dalju akciju, što je „makar privremeno pojačalo pregovaračku poziciju Kijeva“.
Al Jazeera prenosi da su glavni ciljevi koje Ukrajina želi da ostvari ovom ofanzivom: „razbiti ruske snage i smanjiti njihov pritisak na ukrajinske trupe na frontovima“, što bi osnažilo ukrajinsku poziciju. Osim toga, planiraju da premeste rat na teritoriju Rusije kako bi destabilizovali režim predsednika Vladimira Putina i omogućili Rusima da iskuse posledice rata koji su sami pokrenuli protiv Ukrajine, čime bi dodatno pritisnuli Moskvu da se povuče u budućim pregovorima. Međutim, uprkos ovim zapažanjima, i dalje ostaje neizvesno da li će Ukrajinci moći da nastave ofanzivu i koliko dugo.
Autor: Nataša Stanojević
