U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Evropa u potrazi za drugom Ukrajinom
https://www.politika.rs/sr/clanak/695692/evropa-u-potrazi-za-drugom-ukrajinom
U poslednji nekoliko meseci, u ruskim i prorežimskim medijima primetan je koordinisan i sistematski pokušaj širenja antievropskih narativa, koji su sada u fokusu više nego ikada pre, dok su ranije dominantni bili anti-američki narativi. Promena u fokusu posledica je nedavne saradnje Putina i Trampa po pitanju rešavanja rusko-ukrajinske krize, što je dovelo do toga da ruski mediji sada svoju propagandu usmeravaju na diskreditaciju Evropske unije i njenih institucija. Cilj ove kampanje je predstavljanje Zapada kao ratnohuškačke, podeljene i nemoćne sile, dok se Rusija prikazuje kao racionalni i pravedni akter koji se brani od spoljnog pritiska.
Politika prenosi izveštaje da „sa zapadne strane sve je jasnije da se Ukrajina više ne posmatra kao jedino bojište, već da se nove tačke konflikta traže u drugim regionima istočne Evrope i Kavkaza. Zapaljivi potencijal imaju oblasti poput Jermenije ili Azerbejdžana, gde bi i najmanja iskra mogla poslužiti kao povod za širenje sukoba.“ Na ovaj način se Zapad prikazuje kao sila koja neprestano traži nove fronte, dok se potpuno ignoriše kontekst ruske agresije u Ukrajini.
Mađarski portal Origo izveštava: „Francuska već priprema svoje stanovništvo za sledeći rat: bolnicama je zvanično naređeno da budu u stanju da leče stotine ranjenih dnevno, najkasnije do marta 2026. godine. Prema tajnim dokumentima, Pariz očekuje da zemlja postane ‘centar za raspoređivanje ranjenih’ NATO-a u mogućem sukobu Rusije i Zapada.“ Slično, list San piše da je „Ministarstvo zdravlja Francuske obavestilo osoblje o potrebi pripreme za masovni prijem vojnika“. Origo takođe ističe da je u Nemačkoj razvijen scenario pod nazivom „Nemačka operacija“, koji obuhvata „pokretljivost 200.000 jedinica tehnike, 800.000 vojnika i izgradnju zajedničke odbrambene linije u Baltiku“. Jasno je da , izvlačeni iz konteksta redovnog planiranja i vojnih simulacija, predstavljeni su kao „dokazi“ da Evropa sistematski priprema sukob sa Rusijom.
Portal Sputnik dodatno prenosi izjave analitičara Stevana Gajića: „Amerika ih pušta niz vodu, a Evropska unija zaostaje za ostatkom sveta i degradirana je, a to se odražava i u tehnološkom razvoju, a ne samo u najneposrednijem ekonomskom smislu. Zbog toga je očigledno da je izjava nemačkog kancelara kako Rusiju treba ‘ekonomski iscrpeti’ samo emotivna reakcija iz frustracije.“ Pritom se navodi i komentar Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova, da „Merc za tako nešto nije dorastao“, implicirajući da evropski lideri nisu sposobni da sprovedu niti osnovnu politiku prema Rusiji.
Dodatni primeri uključuju tvrdnje da evropske zemlje planiraju „bunkere, kompleti za preživljavanje, planove evakuacije i reorganizaciju bolnica“, sve predstavljeno kao dokaz neizbežnog Trećeg svetskog rata. Ove informacije, uz citate iz medija, kombinuju se sa narativom da je Zapad neorganizovan, podeljen i tehnološki inferioran, dok je Rusija sposobna da reaguje brzo i efikasno, prilagođavajući taktiku i strategiju u skladu sa situacijom na terenu.
Kombinacija ovih narativa stvara propagandnu matricu u kojoj je Zapad istovremeno pretnja i slab, dok se Rusija prikazuje kao branilac. Takva konstrukcija ima višestruku funkciju: podiže moral ruske javnosti, slabi poverenje Zapada u sopstvene institucije i podstiče međunarodnu publiku da sumnja u jedinstvo i kredibilitet NATO-a i EU. Krajnji rezultat je relativizacija ruske agresije i legitimizacija njene politike, dok se stvarni sukob u Ukrajini predstavlja kao posledica zapadnog licemerja i planiranog ratnog delovanja.
Ova analiza pokazuje da „Evropa u potrazi za drugom Ukrajinom“ nije izolovana tvrdnja, već deo šire strategije dezinformacija koja kombinuje širenje straha, sumnju u sposobnost i odlučnost Zapada i propagandnu glorifikaciju Rusije, koristeći strukturisane antievropske narative kako bi promenila percepciju međunarodnih odnosa i opravdala agresiju u Ukrajini.
Autor: Nataša Stanojević
