U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Evropljani se osećaju poniženo: Zapadni mediji o preprekama za postizanje mirovnog rešenja u Ukrajini
Vest pod naslovom „Evropljani se osećaju poniženo“ predstavlja primer proruske interpretacije zapadnih medijskih tekstova, u kojoj se pažljivo biranim citatima i njihovim izvlačenjem iz šireg konteksta stvara slika dubokog razdora između Sjedinjenih Država, Evropske unije i Ukrajine. Istovremeno, ovakav pristup ublažava odgovornost Rusije za rat i preusmerava pažnju sa agresije na navodne nesuglasice unutar Zapada. Iako se tekst poziva na ugledne zapadne medije poput „Vašington posta“, „Njujork Tajmsa“ i „Aksiosa“, način na koji su ti navodi predstavljeni služi isključivo jačanju narativa o slabosti Zapada.
Glavna poruka vesti zasniva se na tvrdnji da su evropski saveznici i ukrajinsko rukovodstvo ključna prepreka postizanju mira, jer odbijaju teritorijalne ustupke Rusiji. Takav prikaz podrazumeva da je insistiranje Ukrajine na očuvanju svoje teritorije nerazumno, dok se ruski zahtevi predstavljaju kao prihvatljiva osnova za pregovore. Time se zanemaruje osnovno načelo međunarodnog prava, prema kojem se teritorija ne može osvajati silom, kao i činjenica da bi prihvatanje takvih uslova značilo nagrađivanje vojne agresije.
Posebno je uočljiv način na koji se prikazuju odnosi između Sjedinjenih Država i Evropske unije. Pozivanjem na tekstove tabloida poput „Njujork Posta“, Evropa se opisuje kao slaba, ponižena i nesposobna da utiče na sopstvenu bezbednost. Ovakav prikaz deo je dugotrajnog ruskog narativa kojim se Evropska unija predstavlja kao politički neujednačena i zavisna od Vašingtona. U SAD-u „Evropljane vide kao veliku prepreku na putu ka postizanju sporazuma“, kako prenosi Sputnik. U stvarnosti, razlike u stavovima unutar zapadnog saveza ne ukazuju na raspad jedinstva, već na postojanje različitih mišljenja o tome kako okončati rat, a da se pritom ne ugrozi dugoročna bezbednost Evrope.
Tekst dodatno pojednostavljuje složene političke odnose fokusiranjem na navodne lične sukobe između Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog. Ukrajinski predsednik se prikazuje kao tvrdoglava prepreka miru, dok se zanemaruje činjenica da protivljenje teritorijalnim ustupcima ima široku podršku u ukrajinskom društvu i institucijama.
Tvrdnje o „nerealnim očekivanjima“ Evrope koriste se kako bi se odgovornost za nastavak sukoba prebacila sa Rusije na zapadne zemlje. U članku Njujork Post, navodi se kako Evropljani više vole „konflikt po Putinovim uslovima nego mir po Trampovim“. Umesto da se istakne da Moskva odbija povlačenje sa okupiranih teritorija, pažnja se usmerava na navodnu evropsku želju za produžavanjem rata. Ovakvo tumačenje stvara utisak da zapadne zemlje blokiraju postizanje mira, dok se stvarni tok pregovora svodi na jednostavnu političku igru.
Autor: Nataša Stanojević
