President Donald Trump participates in a press conference with departing DOGE adviser Elon Musk, Friday, May 30, 2025, in the Oval Office. (Official White House Photo by Molly Riley)
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Ilon Mask pozvao zemlje EU da napuste Uniju: Brisel uništava demokratiju u Evropi
Izjave Ilona Maska u kojima oštro kritikuje Evropsku uniju i istovremeno podržava desničarske snage na kontinentu sve češće privlače pažnju. Njegov globalni uticaj kao preduzetnika i vlasnika mreže X čini da takve poruke ne ostaju na nivou ličnog mišljenja, već postaju deo šireg političkog diskursa. Upravo zato njegovi stavovi zahtevaju kritički pristup i razumevanje šireg konteksta.
Mask je u više navrata izrazio simpatije prema krajnje desnim partijama u Evropi, među kojima posebno odjekuje njegova podrška nemačkom AfD-u i njihovoj liderki Alis Vajdel. AfD je poznat po evroskeptičnoj i antimigrantskoj retorici, kao i po relativizaciji istorijskih odgovornosti Nemačke. Kada Mask, ličnost čiji glas dopire do miliona ljudi širom sveta, stane uz takve političke opcije, to predstavlja više od običnog komentara. Njegove reči legitimizuju stavove koji slabe poverenje u evropsku integraciju i potkopavaju liberalno-demokratske vrednosti.
Problematično je i to što se Maskovi politički istupi ne mogu odvojiti od njegovih poslovnih interesa. Evropska unija poslednjih godina postavlja sve strože regulative za digitalne platforme, posebno kroz obavezu uklanjanja govora mržnje i dezinformacija. Kao vlasnik mreže X, Mask otvoreno kritikuje te propise i predstavlja ih kao pokušaj cenzure. U tom kontekstu, njegovo približavanje evropskoj desnici deluje logično: reč je o političkom savezništvu sa onima koji takođe napadaju EU zbog „preterane birokratije“ i „gušenja slobode“. Njegov navodni idealizam o demokratiji zapravo se prepliće sa vrlo konkretnom željom da izbegne regulativu koja direktno pogađa poslovni model njegove platforme.
Dodatnu težinu ima i način na koji Mask shvata slobodu govora. On insistira na njenom apsolutnom obliku, gde gotovo svaka vrsta sadržaja treba da ostane na mreži, pa čak i kada je reč o lažnim vestima ili ekstremističkim porukama. Takva vizija ne doprinosi demokratiji, već otvara prostor za manipulacije i širenje mržnje. Kada se ona poveže sa političkim simpatijama prema partijama koje same koriste populizam i dezinformacije kao oružje, granica između slobode izražavanja i zloupotrebe postaje veoma tanka.
Maskove izjave o „demografskom izumiranju Evrope“ ili tvrdnje da „EU uništava demokratiju“ dodatno osnažuju narative koje desnica već godinama koristi. On ne nastupa kao neutralni posmatrač zabrinut za budućnost kontinenta, već kao globalna figura koja svojim autoritetom podgreva političke podele i pesimizam. U trenutku kada evropske demokratije trpe pritiske populizma i autoritarnih tendencija, njegove poruke mogu delovati kao katalizator nestabilnosti.
Potpredsednik SAD Dž. D. Vens stao je u Maskovu odbranu, uporedivši evropske reakcije na njega sa američkom tolerancijom prema objavama Grete Tunberg. Kako je rekao, „ako smo mogli da izdržimo deceniju Gretinih objava, možemo i nekoliko meseci Maskovih“. Na taj način Vens poručuje da se radi o slobodi govora. Ipak, ovakav pristup zanemaruje suštinu problema – Maskove izjave ne izazivaju samo neslaganje, već imaju realne političke posledice. Time se rasprava svodi na pitanje da li su njegove poruke podnošljive, umesto na to kako one oblikuju javni diskurs i jačaju krajnje desnicu u Evropi.
Maskove izjave i njegova otvorena bliskost sa desnicom u Evropi ne mogu se posmatrati kao benigno korišćenje prava na mišljenje. One su deo šireg procesa u kojem globalni tehnološki lider svojim izjavama doprinosi jačanju političkih opcija koje prete demokratskom poretku, dok istovremeno brani sopstvene interese pod maskom borbe za slobodu govora.
Autor: Nataša Stanojević
