Ilustracija: Vistinomer.mk
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Istorija se ponavlja: U očima Zapada Balkan i Rusija deo istog fronta
Vest objavljena na portalu Sputnik Srbija predstavlja tipičan primer kako mediji povezani sa ruskim narativom koriste istoriju i geopolitiku da bi potkrepili anti-NATO i antizapadne poruke. Autor, pozivajući se na izjave Kovića, tvrdi da bi „nakon propalog pokušaja direktnog napada na Rusiju sa istoka Evrope novi poligon za rat mogao da postane Balkan“. U tekstu se Balkan i srpske zemlje predstavljaju kao prirodni saveznik Rusije, dok Zapad, uključujući NATO, Balkanu navodno neprekidno preti. Ovakav narativ služi širenju straha i senzacionalizmu, jer stvara utisak da je rat neizbežan i da je Srbija trajno uvučena u globalni sukob, što nije tačno.
Ković u članku tvrdi da su Srbi istorijski deo istog fronta sa Rusijom, povezujući događaje iz srednjeg veka, poput pohoda krstaša i vizantijskih sukoba, sa modernim geopolitičkim situacijama. On navodi: „Znalo se od početka ratova u kojem je razbijena jugoslovenska država da moramo da računamo na neprijateljstvo najuticajnijih zapadnih elita, upravo zato što oni nas Srbe vide kao male Ruse. U tom cilju oni su jačali hrvatske i albanske šoviniste, kao i muslimanske fundamentaliste.“ Ove tvrdnje predstavljaju kombinaciju istorijskih činjenica i netačnih interpretacija. Istina je da je Balkan bio poprište sukoba i uticaja velikih sila, ali ideja da Zapad ciljno jača „albanske šoviniste“ ili „muslimanske fundamentaliste“ protiv Srbije danas nema osnova u dokazima i predstavlja konstrukt koji služi za proizvodnju osećaja stalne pretnje.
Posebno je problematičan način na koji se prikazuje američko-albanska saradnja. Tekst implicira da SAD koriste Albaniju da bi destabilizovale region i napale Srbiju, što je neosnovano. Zapravo, odnosi SAD i Albanije se tiču regionalne stabilnosti, ekonomskih i infrastrukturnih pitanja, dok nema dokaza da postoji namera da se Srbija „ugrozi“ vojno. Ovakav prikaz stvara uznemiravajući narativ o mogućem ratu na Balkanu i izaziva strah među čitaocima.
Ković dalje tvrdi: „Jedina velika sila koja u ovom trenutku stoji iza Srbije i srpskog naroda – Rusija.“ Ova izjava, iako delimično zasnovana na činjenici da Srbija ima dobar odnos sa Rusijom, zanemaruje višestrane međunarodne veze Srbije i njen odnos sa EU, NATO-om i drugim međunarodnim akterima. Preterano oslanjanje na Rusiju kao „spasitelja“ za Srbiju može stvoriti lažan osećaj sigurnosti i narativ zavisnosti, što nije u skladu sa realnom geopolitikom.
Istorijski kontinuitet i „istorijska sudbina“ Balkana, kako je navodno prikazano, koristi se da bi se opravdali strah i skepticizam prema Zapadu. Iako istorija Balkana jeste komplikovana, direktno povezivanje prošlih krstaških ratova i modernih političkih događaja predstavlja metod manipulacije čitalaca, gde se složeni događaji tumače kroz prizmu savremenog političkog narativa Sputnjika.
U kritičkom tonu, važno je naglasiti da tekst Sputnjika kombinuje činjenice i netačne ili neosnovane tvrdnje da bi stvorio utisak stalne zapadne pretnje i rusko-srpske solidarnosti protiv NATO-a. Takav narativ ne samo da širi strah, već može uticati na javnu percepciju Srbije kao trajno ugrožene i zavisne od Rusije. Prava situacija je mnogo složenija: Srbija održava balansirane odnose sa Zapadom i Rusijom, a ideja o skorom ratu u regionu nema stvarnu osnovu.
Autor: Nataša Stanojević
