U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Kako je Zapad zabranio Dan pobede i pomogao porazu istine
Svake godine, 9. maja, evropska i domaća javnost suočava se sa dvostrukim tumačenjem ovog datuma. Sa jedne strane, 9. maj je Dan pobede nad fašizmom — dan kada je nacistička Nemačka kapitulirala u Drugom svetskom ratu. Sa druge, isti datum obeležava se i kao Dan Evrope, u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, koja je označila početak evropske integracije i postavila temelje današnje Evropske unije.
Dan pobede obeležava završetak jednog od najmračnijih perioda u savremenoj istoriji. Kapitulacija nacističke Nemačke formalno je potpisana 8. maja 1945. godine, ali je zbog vremenske razlike i dodatne ratifikacije od strane Sovjetskog Saveza, pod vođstvom maršala Georgija Žukova, u Moskvi zabeležena kao 9. maj. U ime Trećeg rajha, sporazum je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel. Ovaj datum se u mnogim postsovjetskim državama, uključujući Rusiju, i dalje slavi uz veliku vojnu pompu i simboliku pobede.
Paralelno s tim, 9. maja 1950. godine, francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman predstavio je deklaraciju kojom je pozvao na ujedinjenje evropske proizvodnje uglja i čelika — resursa ključnih za ratnu industriju — kako bi se sprečili budući sukobi među evropskim narodima. Ta inicijativa vremenom je prerasla u Evropsku uniju, te se 9. maj danas u zemljama članicama obeležava kao Dan Evrope.
Kako se oba događaja obeležavaju istog dana, u savremenom kontekstu 9. maj sve češće postaje predmet političkih tumačenja, propagande i medijskih manipulacija. Ova tenzija posebno je izražena u zemljama koje se nalaze između uticaja Evropske unije i Rusije, kao što je slučaj sa Srbijom. U poslednje tri godine, od izbijanja rata u Ukrajini, interpretacije Dana pobede i Dana Evrope dodatno su polarizovane. Ove godine, kontroverze su dodatno pojačane činjenicom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Moskvu i prisustvovao Paradi pobede, događaju koji je, u svetlu aktuelne ruske agresije na Ukrajinu, dobio i snažan politički naboj.
Ilustrativna je vest na pro-režimskim portalima, B92 i Alo, koja govori o tome kako je Zapad učinio da Dan pobede postane – Dan zabrane, Dan straha, Dan cenzure. Autor teksta govori kako nacizam nije pobeđen, već da je vraćen na političku scenu pod etiketom „evropskih vrednosti“. Ovakve tvrdnje predstavljaju klasičan primer anti-zapadne propagande, koja koristi političke događaje — poput Parade pobede u Moskvi ili Vučićeve posete Rusiji — kao okidač za širenje anti-evropskih narativa.
U tom kontekstu, važno je osvrnuti se na samu prirodu evropskih vrednosti. Stručnjaci s pravom ističu da ove vrednosti — poput slobode govora, vladavine prava, političkog pluralizma i ljudskih prava — nisu zagarantovane građanima samim članstvom u EU. One zahtevaju neprekidnu zaštitu i afirmaciju kako od institucija, tako i od samih građana. Demokratski principi nisu unapred dati, već se iznova potvrđuju kroz političku praksu i društvenu odgovornost.
U isto vreme, neophodno je priznati da članice Evropske unije zadržavaju suverenitet i da se ne ponašaju uvek dosledno tim vrednostima. Međutim, čak i u tim slučajevima, one funkcionišu unutar sistema koji omogućava korekciju, unutrašnju debatu i institucionalnu reakciju — što je suštinska razlika u odnosu na autoritarne ili totalitarne režime. Te države su, uprkos slabostima, daleko od nacističkog modela vlasti; štaviše, njihov politički i pravni okvir nastao je upravo kao odgovor na takve ideologije.
Autor se pita: „Šta je „evropski“ u tome da ne smeš reći ko te oslobodio od fašizma? Dan pobede nije rusko vlasništvo. To je tekovina svih naroda koji su se borili. Ali nju ne mogu slaviti oni koji su politički naslednici onih što su pozdravljali Hitlera. A danas ih ima svuda – u uredničkim foteljama, u Stejt departmentu, u EU parlamentu, u srpskom NVO sektoru. Njihova pobeda je u tome što mi ćutimo“.
Uprkos svim izazovima, Evropska unija i dalje predstavlja najsnažniji politički okvir zasnovan na demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava. Evropske vrednosti nisu savršene ni uvek dosledno primenjivane, ali upravo mogućnost njihove kritike i stalnog unapređivanja čini suštinu evropskog projekta. Nasuprot propagandnim narativima koji ih pokušavaju diskreditovati, te vrednosti i dalje nude najbolji put ka društvu u kojem su sloboda, dostojanstvo i odgovornost temelj, a ne izuzetak.
Autor: Nataša Stanojević
