U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Kim Dotkom: Zapad od Gruzije pokušava da napravi drugu Ukrajinu
https://lat.rt.rs/svet/115209-kim-dotkom-zapad-gruzija-ukrajina/
U Gruziji su, 26. oktobra, održani parlamentarni izbori, kojima su prethodili višemesečni protesti i demonstracije građana. U tom kontekstu, ovo nisu obični izbori, već oni koji su imali potencijal da u potpunosti promene spoljnopolitički kurs ove države. Na izborima je učestvovala vladajuća stranka Gruzijski san, koja je na vlasti već 12 godina, dok su opoziciju predstavljale četiri glavne stranke: Jedinstvo – za spas Gruzije, Koalicija za promene, Snažna Gruzija i Za Gruziju.
Prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, sa više od 99% obrađenih biračkih mesta, Gruzijski san je osvojio 54,23% glasova, čime je zadržao dominantnu poziciju u parlamentu. S druge strane, četiri opozicione stranke koje su prešle izborni cenzus osvojile su ukupno 37,44% glasova.
Predstavljanje oktobarskih izbora kao svojevrsnog „referenduma“ bila je ključna strategija većine političkih stranaka u Gruziji. Gruzijski san se predstavio kao garancija mira i stabilnosti u kontekstu rata u Ukrajini, obećavajući da će štititi zemlju od slične vojne pretnje iz Rusije, dok je opoziciju prikazivao kao pretnju koja bi mogla dovesti do rata. Takođe, vladajuća stranka je sebe predstavila kao zaštitnika tradicionalnih hrišćanskih vrednosti, suprotstavljajući se onome što nazivaju „LGBT propagandom“, koju, prema njihovim tvrdnjama, promoviše Zapad, prenosi Civil Georgia. Na taj način, Gruzijski san je izbore prikazao kao izbor između „rata i mira“ i „tradicionalnih vrednosti i moralnog propadanja“, nastojeći da podstakne birače da glasaju na osnovu straha od gubitka nacionalnog identiteta i stabilnosti.
Ovi izbori su u gruzijskim medijima predstavljeni kao „izbor između Rusije i Zapada“, upravo zbog antidemokratskih zakona koje je ove godine usvojila partija Gruzijski san, poput Zakona o stranim agentima i Anti-LGBT zakona. Opozicija je ove zakone predstavila kao – ruske, a Evropska unija je nakon njihovog usvajanja, stopirala pristupanje Gruzije EU. Shodno tome, pro-ruski mediji su objavljivali brojne dezinformacije koje su se ticale ovih izbora.
Ilustrativne su vesti na ruskom portalu Russia Today (RT): „Kada ne pobede „pravi kandidati“ i poruke Zapada: Sprema li se u Gruziji novi Majdan?“, „Kim Dotkom: Zapad od Gruzije pokušava da napravi drugu Ukrajinu“, „Predsednik gruzijskog parlamenta upozorava: Predsednica i opozicija pripremaju državni udar“. Navedene vesti su deo uobičajene ruske propagande i narativa o novom Majdanu ili protestima pro-evropske opozicije.
Izbori u Gruziji privukli su pažnju mnogih analitičara, među kojima se izdvaja i politikolog Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške. On je na svom nalogu na X (bivši Twitter) komentarisao da je „narod Gruzije glasao za aktuelnu vlast na izborima, koji su bili odobreni od strane OEBS-a, ali na način koji Zapad nije želeo“. Njegovu izjavu dodatno je komentarisao i finsko-nemački biznismen Kim Dotkom, dodavši „Ukrajina 2.0“. Kim je postao poznat javnosti po svom učešću Dotkom krizi, kada je bio optužen za insajdersko poslovanje.
Treba napomenuti da nije prvi put da mediji poput Russia Today citiraju osobe koje su bile upletene u pravne skandale, poput Kim Dotkoma. Iako su izjave ovih ličnosti izazvale pažnju, one ne treba da se uzimaju kao relevantni izvori informacija, s obzirom na to da je reč o propagandi i dezinformacijama koje služe da se Zapad lažno optuži za mešanje u izborni proces.
Predsednica Gruzije, Salome Zurabišvili, izjavila je da ne priznaje rezultate izbora, da je ta zemlja „žrtva ruske specijalne operacije“, kao i da niko ne može da joj oduzme „evropsku budućnost“. Sa druge strane, predsednik gruzijskog parlamenta je rekao da je ova scena unapred pripremljena u cilju rušenja ustavnog poretka Gruzije, dok RT izveštava kako su protesti pokušaj opozicije i Zapada da otvore novi front kako bi oslabili Rusiju.
Iako ruski mediji prenose izjave zvaničnika koje formalno ne spadaju u dezinformacije, njihov način izveštavanja služi za oblikovanje javnog mnjenja putem anti-zapadnih narativa. Ovaj pristup postaje sve očigledniji, jer, bez obzira na temu izveštavanja, gotovo sve vesti sadrže sličnu retoriku o Zapadu i Evropi, koji se prikazuju kao glavni akteri koji teže destabilizaciji Rusije. Na taj način, aktuelni događaji, poput gruzijskih izbora, postaju samo povod za širenje već ustaljenih narativa, koji služe jačanju domaće podrške režimu.
Autor: Nataša Stanojević
