Avgust 2023.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Kristijan Šmit je izvršio državni udar u BiH
https://sputnikportal.rs/20230814/kristijan-smit-je-izvrsio-drzavni-udar-u-bih-1159881072.html
Poslednja politička kriza u Bosni i Hercegovini, nastala odlukom Skupštine Republike Srpske da izglasa izmene zakona koji su u suprotnosti sa Ustavom BiH, oživela je stare narative o nelegitimnosti visokog predstavnika Kristijana Šmita. Za to vreme, u proruski orijentisanim domaćim medijima Milorad Dodik se prikazuje kao jedini štit za srpstvo u BiH, pa se napad međunarodnih zvaničnika na Dodika tumači kao napad na Srbe u Bosni i čitavu Republiku Srpsku.
Povod za tekst pod naslovom „Kristijan Šmit je izvršio državni udar u BiH“ koji je objavljen 14. avgusta na srpskoj verziji ruskog državnog medija Sputnik, bio je podizanje optužnice Tužilaštva BiH protiv Milorada Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Republike Srpske, Miloša Lukića. Optužnica je usledila nakon što je Narodna skupština RS-a 27. juna usvojila dva sporna zakona kojima se odluke Kancelarije Visokog predstavnika u BiH više neće objavljivati u Službenom glasniku ovog entiteta, a time ni poštovati, kao i da se u RS-u više neće primenjivati odluke Ustavnog suda u BiH.
Za Sputnjik Srbija, podizanje optužnice protiv Dodika i Lukića, je znak da se u BiH dešava suprematija jedne nad ostalim granama vlasti, zbog čega „mora da se reaguje jer se radi o nedemokratskoj pojavi“. „Jer demokratija znači striktnu podelu na izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, a trenutno su sve tri grane vlasti u BiH u rukama Kristijana Šmita, samozvanog visokog predstavnika“.
Sagovornik portala Sputnik, advokat Goran Petronijević, nekadašnji advokat ratnog zločinca Radovana Karadžića i čest analitičar u srpskim provladinim medijima, ističe ponovo lažnu tvrdnju da visoki predstavnik Kristijan Šmit nije prošao formalizaciju izbora i ne može iz „neprava da crpi pravo“.
„Znači, ne može da crpi ovlašćenja iz činjenice da on i još nekoliko zapadnih zemalja smatraju da je on visoki predstavnik, a da ga Savet bezbednosti nije verifikovao na način na koji je to određeno“, kaže Petronijević.
Navodna nelegitimnog Kristijana Šmita bila je povod da se oglasi i Institut Arčibald Rajs, nepoznat široj javnosti iza kog se ne može utvrditi ko tačno stoji, s obzirom da su objave na njihovom sajtu anonimne. Nakon pregleda pravnog tumačenja položaja Kristijana Šmita koji je izneo profesor ustavnog prava iz Banjaluke Milan Blagojević, Institut Arčibald Rajs poziva na dolazak ruskih jedinica „Vagner“ da „preduzmu sve neophodne bezbednosne mere“.
„Institut Arčibald Rajs smatra da je za Republiku Srpsku najbezbednije rešenje da na svoju teritoriju pozove jedinice ruske vojne formacije Vagner i da ih ovlasti da preduzmu sve neophodne bezbednosne mere i radnje za odbranu države i obezbeđenje javnih lica naciljanih za progon. To što upravo u ovom trenutku čine brojne afričke zemlje, da bi se odbranile i proterale neokolonijalne ugnjetače, bez oklevanja odlučno mora preduzeti i Republika Srpska“, navode iz ovog Instituta a prenosi portal Stanje stvari.
Narativ o nelegitimnom i nelegalnom imenovanju Šmita na poziciju Visokog predstavnika gotovo konstantno provejava u srpskim i regionalnim medijima od avgusta 2021. godine, kada je počeo da obavlja ovu funkciju.
Iako je tačno da Šmitovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN-a, to Šmita ne čini nelegitimnim ili „nelegalno izabranim“, jer to nije uslov za imenovanje visokog predstavnika međunarodne zajednice. Nekoliko puta desilo se da Savet bezbednosti da svoje izjašnjenje o odabiru visokog predstavnika, ali se takođe dešavalo da takvo izjašnjavanje izostane. Razlog za to leži u činjenici da definisana procedura oko uloge Saveta bezbednosti u odabiru visokog predstavnika ne postoji, a primera radi Savet bezbednosti nije se izjašnjavao ni u slučaju prvog imenovanog visokog predstavnika, Karla Bilta.
Ono što je jednog visokog predstavnika međunarodne zajednice čini legitimnim i legalno izabranim je odluka Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC), koji funkcioniše kao izvršni organ PIC-a. Upravni odbor PIC-a imenovao je Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH 27.maja 2021. godine, nakon što je prethodni Valentin Incko podneo ostavku.
Autor: Sofija Popović
