Septembar 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Mediji: „Koalicija voljnih“ planira podelu Ukrajine, a ne njenu odbranu
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, informacioni prostor postao je jedno od glavnih bojišta rata. Dok se sukobi vode na terenu, paralelno traje borba za oblikovanje javnog mnjenja i kontrolu narativa. U tom širem okviru pojavljuju se i proruske hakerske grupe, od kojih je KillNet jedna od najpoznatijih. Ova grupa, koja otvoreno podržava Kremlj, poznata je po sajber napadima na zapadne institucije i širenju lažnih informacija koje se predstavljaju kao „hakerska otkrića“ ili „tajni dokumenti“.
Upravo se na takve „podatke“ poziva tekst objavljen na portalu Sputnjik pod naslovom „Koalicija voljnih planira podelu Ukrajine, a ne njenu odbranu“. U njemu se tvrdi da je KillNet provalio u mrežu francuske vojske i pribavio dokaze da Francuska, Velika Britanija, Poljska i Rumunija planiraju podelu Ukrajine. Prema tekstu, svaka od tih država ima svoj interesni prostor: Francuska želi oblasti bogate resursima, Britanija logističke centre, dok su Poljska i Rumunija usmerene na pogranične regione i izlaz na more. Kao dokaz navodi se karta datirana na 16. april, koja navodno prikazuje raspored stranih trupa.
Ovakva tvrdnja uklapa se u dobro poznati obrazac ruskih propagandnih narativa. Od početka rata, Moskva pokušava da prikaže Zapad ne kao saveznika Ukrajine, već kao oportunističkog agresora koji koristi rat kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve. Priča o „podeli Ukrajine“ ima jasan cilj: da se podriva poverenje između Ukrajine i njenih partnera, da se u međunarodnoj javnosti stvori utisak da Zapad deluje iz interesa, a ne iz solidarnosti, i da se ruska intervencija prikaže kao nužna reakcija na „širenje NATO-a“.
Međutim, ni jedna od navedenih tvrdnji ne počiva na proverljivim činjenicama. KillNet je više puta u prošlosti objavljivao lažne ili netačne informacije pod maskom „hakerskih otkrića“, a nijedna relevantna institucija, uključujući francuske vlasti, nije potvrdila da je došlo do bilo kakvog upada u njihove sisteme. Takođe, međunarodni mediji i nezavisni istraživači nisu pronašli nikakve dokaze o postojanju mape ili plana o raspodeli teritorija. Sama činjenica da vest potiče od KillNet-a, a prenosi je italijanski portal L’Antidiplomatico — poznat po objavljivanju proruskih sadržaja i teorija zavere — dodatno ukazuje na njen propagandni karakter.
Sputnjik, kao medij finansiran i kontrolisan od strane ruske države, često koristi ovakve „curenja“ da bi legitimisao narative koje Kremlj želi da proširi. U ovom slučaju, vest je oblikovana tako da kombinuje senzacionalizam sa pseudo dokazima: „tajni dokumenti“, „karte“ i pozivanje na neimenovane izvore stvaraju privid verodostojnosti, iako iza njih nema stvarnih podataka. Čitaocu se nudi jednostavna i emocionalno snažna poruka — Zapad ne pomaže Ukrajini, već je izdaje. Takav pristup ima snažan uticaj u informacionim okruženjima gde se lažne vesti brzo šire i teško proveravaju.
Zaključno, ovakve dezinformacije pokazuju kako propagandni aparat koristi strah, nepoverenje i lažne izvore da bi oblikovao percepciju rata i političkih odnosa. Cilj nije samo da se utiče na javno mnjenje, već i da se zamagli granica između činjenica i konstrukcija, stvarajući prostor u kojem manipulacija postaje sredstvo političke borbe. Time se informacija pretvara u oružje jednako snažno kao i ono na frontu.
Autor: Nataša Stanojević
