Jul 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
MOSTOVI I CEO GRAD POD OPSADOM: Novi pakleni plan blokadera terorista, hoće krv i mrtve na ulicama!
Nakon što vlast nije odgovorila na ultimatum građanskih inicijativa i studentskih organizacija, koji je uključivao zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, društvene tenzije u Srbiji dodatno su porasle. Prelomni trenutak usledio je nakon protesta organizovanih na Vidovdan, kada su brojni građani i studenti privedeni u okviru policijskih akcija, što je u javnosti protumačeno kao pokušaj zastrašivanja i ograničavanja prava na slobodu izražavanja.
U znak solidarnosti i kao odgovor na mere koje su ocenili kao represivne, lokalne zajednice i studentske grupe širom zemlje odlučile su da preduzmu mirne, ali vidljive oblike građanskog otpora. Organizovane su blokade raskrsnica, saobraćajnica i centralnih gradskih ulica, čime su učesnici nastojali da skrenu pažnju na svoje zahteve i reafirmišu značaj participativnog delovanja u očuvanju demokratskih standarda.
Predsednik Vlade i Srpske napredne stranke, Miloš Vučević, ocenio je da „blokade u Srbiji predstavljaju terorizam, a ne građansku neposlušnost“ te da „tim bezobraznim, prividno nenasilnim akcijama ometaju normalno funkcionisanje građana“. Ovde je vidljiva strategija delegitimizacije protesta kroz terminologiju koja implicira nasilje i ugrožavanje bezbednosti, iako su blokade u praksi bile nenasilne i sprovedene u skladu sa modelima građanske neposlušnosti karakterističnim za demokratske pokrete.
Vučević dalje navodi da je „najogavnije što oni uživaju u tome da neko ne može da se slobodno kreće, da maltretiraju i iscrpljuju policiju“. Međutim, izveštaji brojnih nezavisnih medija i video-snimci sa terena pokazuju suprotnu dinamiku – policija je primenjivala fizičku silu nad demonstrantima, uključujući privođenja studenata i građana. Dakle, narativ o „maltretiranju policije“ ne nalazi uporište u dokumentovanim činjenicama.
Takođe, tvrdnja da su ciljevi protesta „da narodne pare završe u privatnim džepovima“, kao i optužbe o „uništenju države“ i „rušenju predsednika“ predstavljaju neosnovane insinuacije koje nisu potvrđene nijednim zvaničnim zahtevom studenata i građanskih inicijativa. Naprotiv, deklarisani ciljevi protesta fokusirani su na borbu protiv korupcije, unapređenje bezbednosti i odgovornost institucija nakon tragedija koje su potresle javnost.
Posebno je problematična izjava da su organizatori blokada povezani sa narativima o „genocidnom srpskom narodu“ i „završavanju posla oko Kosova“. Ove tvrdnje nisu sadržane ni u jednom studentskom saopštenju, već predstavljaju retoričku strategiju vlasti kojom se protesti povezuju sa politički osetljivim pitanjima kako bi se umanjila njihova legitimnost i podrška u javnosti.
Ovakav pristup dodatno je pojačan kroz provladine medije, koji su objavljivali tvrdnje poput one iz Informera, da je cilj blokada „krv i mrtvi na ulicama“, ili iz Alo, koji demonstrante naziva „grupama nasilnika“ koje „ugrožavaju bezbednost građana“. Nijedna od ovih optužbi nije potkrepljena dokazima, a zvanični zahtevi organizatora nikada nisu uključivali nasilne metode niti političke teme poput Kosova ili genocida.
Stvarni ciljevi protesta bili su jasno definisani: odgovornost institucija nakon tragedija, borba protiv korupcije i insistiranje na osnovnim demokratskim principima. Blokade puteva i raskrsnica bile su vid građanske neposlušnosti – nenasilnog, legitimnog pritiska kada institucionalni mehanizmi zakažu. Uprkos pokušajima kriminalizacije, brojnost protesta, koja je na vrhuncu prelazila 300.000 ljudi, pokazuje široku društvenu podršku i fokusiranost na vladavinu prava, a ne na destabilizaciju države.
Autor: Nataša Stanojević
