Jul 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Preko Srebrenice žele zauvek da žigošu Srbiju
https://www.politika.rs/sr/clanak/686576/preko-srebrenice-zele-zauvek-da-zigosu-srbiju
U javnom prostoru na Zapadnom Balkanu i šire, događaji u Srebrenici iz jula 1995. godine ostaju jedna od ključnih tema političkih i ideoloških rasprava. Iako je međunarodno pravo, kroz presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala, nedvosmisleno kvalifikovala masovna ubistva bošnjačkih muškaraca kao genocid, određeni politički i medijski akteri uporno osporavaju ovu presudu.
Vest na portalu Politika predstavlja tipičan primer takvog diskursa. U njemu se tvrdnje o genocidu karakterišu kao instrument pritiska Zapada na Srbiju, s ciljem „disciplinovanja“ države i naroda. Autori i sagovornici sugerišu da je insistiranje na priznanju genocida deo šire geopolitičke strategije, kojom se Srbi karakterišu kao genocidan narod kako bi se opravdali raniji postupci Zapada i obezbedila kontrola nad regionom. Takvi narativi pozivaju na sumnju u činjenice, premeštaju fokus sa odgovornosti počinilaca na navodnu zaveru spoljnog faktora i time negiraju žrtve. Ovakve tvrdnje ne samo da produbljuju etničke tenzije, već i otežavaju pomirenje i stabilnost regiona, čineći ih pogubnim za demokratski diskurs i kulturu sećanja.
Jedan od centralnih dezinformacionih narativa u tekstu Politike jeste tvrdnja da Zapad koristi priču o genocidu u Srebrenici kao instrument političkog pritiska na Srbiju. Ovaj okvir predstavlja Srebrenicu ne kao ratni zločin potvrđen međunarodnim presudama, već kao „konstrukciju“ zapadnih centara moći, čiji je cilj disciplinovanje Srbije, slabljenje Republike Srpske i trajno žigosanje srpskog naroda kao „genocidnog“. Ovakva retorika ima dva osnovna efekta: negira pravosnažne sudske odluke i odgovornost počinilaca, dok istovremeno preusmerava pažnju na spoljne sile, kreirajući osećaj kolektivne žrtve.
U režimskim i proruski orijentisanim medijima, ovaj narativ se uklapa u širu matricu antizapadnog diskursa. Srebrenica se predstavlja kao političko oružje, a ne kao pitanje pravde i pomirenja, čime se relativizuje težina zločina i negira status žrtava. Na taj način se potiskuje poštovanje međunarodnog prava i umanjuje značaj procesa pomirenja, dok se javnost mobiliše kroz predstavu Srbije kao trajne mete zapadnih pritisaka.
Ovaj diskurs se povezuje sa drugim osetljivim temama – Kosovom i teritorijalnim integritetom BiH – stvarajući narativ o kontinuiranoj nepravdi prema Srbima. Na taj način, pitanje genocida se instrumentalizuje radi održavanja političke kontrole i jačanja autoritarnih struktura. Umesto priznavanja odgovornosti i građenja kulture sećanja, plasira se slika Srbije kao geopolitičke žrtve, dok se Zapad prikazuje kao agresor i manipulator.
Lažne vesti koje negiraju genocid u Srebrenici i prebacuju odgovornost na Zapad nisu samo istorijski revizionizam, već deo šire političke strategije. Ovi narativi služe očuvanju unutrašnje političke stabilnosti kroz ujedinjenje javnosti oko slike Srbije kao večite žrtve spoljnog neprijatelja. Time se otežava proces pomirenja, potiskuje poštovanje međunarodnog prava i produbljuju etničke podele u regionu. Takva propaganda dugoročno destabilizuje demokratiju i blokira suočavanje s prošlošću, ostavljajući prostor za ponavljanje konflikata.
