Jul 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Prelazi li Amerika definitivno na stranu Ukrajine – tako gube i stolicu u pregovorima
Tri i po godine je prošlo od početka ruske agresije na Ukrajinu i nema znakova da bi borbe uskoro mogle da prestanu. Rusko-ukrajinski konflikt je u proteklim mesecima, čak, intenziviran sa ruskim ofanzivnim operacijama na frontu i učestalijim dronskim i raketnim napadima na ukrajinske gradove. Prema različitim obaveštajnim i nezavisnim izvorima, uprkos velikim gubicima Rusija je ostvarila tek inkrementalna pomeranja duž linija fronta tokom ove godine.
Više od 6 meseci od početka mandata Donald Tramp nije uspeo u ostvarivanju jednog od najambicioznijih predizbornih obećanja – zaustavljanju sukoba. Uprkos različitim inicijativama američke strane, ali i često nekoherentnim politikama i zaokretima u pristupu – od početnog dominantnog pritiska na ukrajinsku stranu i insistiranja na dijalogu sa Rusijom i spremnošću na koncesije – aktivnosti SAD nisu proizvele značajnije rezultate. Delegacije Rusije i Ukrajine su se posle skoro tri godine susrele u Istanbulu na dva sastanka, tokom kojih je samo dogovorena razmena zarobljenika. Jednomesečno primirje u pogledu vazdušnih napada – tokom marta i aprila meseca – nije produžavano.
Na osnovu izjava zvaničnika i predloženih memoranduma, izvesno je da Rusija ne odustaje od maksimalističkih zahteva koji prevazilaze realnost na terenu, ali i pitanje teritorije i zadiru u suverenitet i nezavisnu spoljnu politiku Ukrajine, kao i evropsku bezbednosnu arhitekturu. Sa druge strane, Ukrajina, uz podršku vodećih evropskih zemalja, insistira na brzom primirju, zamrzavanju konflikta duž linija fronta i osiguravanju bezbednosnih garancija.
Sredinom jula Donald Tramp je najavio novi aranžman za snabdevanje Ukrajine naoružanjem, prema kome bi SAD prodavale oružje i opremu direktno NATO, što će finansirati evropske države članice, te bi NATO to dalje distribuirao Ukrajini. Odluka u datom trenutku šalje pozitivan signal Ukrajini, kao i evropskim zemljama, da su SAD spremne da nastave sa kontinuiranom vojnom podrškom i nadalje tokom Trampovog mandata, budući da su isporuke u prethodnom periodu bile zaostavština Bajdenove administracije. Sa druge strane, paralelno sa rastuće kritičkim porukama, Tramp je u sklopu nastojanja da pojača pritisak na Rusiju postavio novi rok od 50 dana da zaključi mirovni sporazum, najavljujući u suprotnom nove sankcione mere.
Iako se svetska javnost u priličnoj meri navikla na (uglavnom dvonedeljne) rokove koje je Trampova administracija postavljala, a nakon kojih bi usledili novi razgovori bez suštinskih koncesija, ali i bez realizacije američkih pretnji, julske najave iz SAD su izazvale izveštavanje u kritičkijem tonu u ruskim i pro-ruskim medijima. Ilustrativan je tekst na domaćem servisu ruskog državnog medija Sputnik Srbija pod naslovom „Prelazi li Amerika definitivno na stranu Ukrajine – tako gube i stolicu u pregovorima.“
Sputnik piše da se „u ovom momentu priča o isporuci oružja Kijevu od strane Amerike…ali stižu i drugi glasovi o tome da je Tramp spreman da prihvati predloge Zelenskog.“ Dodaje se da „ako se Tramp praktično stavlja sada više na stranu Zelenskog onda…ti pregovori neće moći tako lako da se nastave.“ U tekstu se zaključuje kako „sa Zapada ne postoji spremnost da se Kijev dovoljno pritisne da pristane na kompromisno rešenje.“
U odvojenoj vesti Sputnika se ističe da je Amerika „udarila na Rusiju…ali da je za Trampa najbolje da Ukrajina kapitulira.“ Portal dnevnog lista Politika je, pak, pisao u kontekstu pomenutih najava Trampove administracije kako „Donald Tramp…iako je u ponedeljak dao Rusiji ultimatum od 50 dana da zaključi mirovni sporazum…veruje da će Moskva pobediti u ukrajinskom sukobu.“
U periodu koji je usledio odigravala se izuzetno intenzivna diplomatska aktivnost svih zainteresovanih strana. Organizovan je samit Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, nakon čega je Volodimir Zelenski, zajedno sa nekoliko evropskih lidera, posetio Belu Kuću. Ishodi su i dalje vrlo limitirani. Sa jedne strane, SAD su izrazile po prvi put spremnost da doprinesu bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, zajedno sa evropskim zemljama, ali se Rusija i dalje oštro protivi ovakvim aranžmanima. Sa druge strane, Tramp je pompezno objavio organizovanje prvog bilateralnog susreta Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, ali je ubrzo postalo očigledno da ruska strana nije spremna da prihvati ovaj susret, dok su vazdušni udari na ukrajinske gradove dodatno pojačani, kao još jedan signal trenutne ruske pozicije.
Autor: Igor Mirosavljević
