Septembar 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Rusija i Belorusija vežbaju, Poljska i baltičke zemlje – tradicionalno seju paniku
Drugu polovinu septembra obeležio je nagli porast incidenata i dodatno rasplamsavanje tenzija na relaciji Rusija-NATO članice iz Istočne Evrope i baltičkog regiona. Sredinom meseca su Rusija i Belorusija organizovale zajedničku vojnu vežbu „Zapad 2025“, koja je iz perspektive susednih članica NATO tumačena kao svojevrsna pretnja, usled čega su tokom trajanja vežbi zatvorene njihove granice sa Rusijom i Belorusijom.
Dogodio se upad ruskih dronova nad teritorijom Poljske, što je rezultovalo podizanjem NATO borbenih aviona u cilju obaranja dronova koji su ugrozili poljski vazdušni prostor, a Poljska je zahtevala i zajedničke konsultacije članica alijanse ovim povodom. Druge države u širem regionu, poput Litvanije i Estonije, su takođe potvrdile incidente i povrede svog vazdušnog prostora od strane ruskih vazduhoplova ili bespilotnih letelica u narednim danima.
Kao odgovor na pretnje i incidente u vazdušnom prostoru NATO je pokrenuo novu misiju na svom istočnom krilu, na neodređeno vreme, nazvanu „Istočni stražar.“ Ruske aktivnosti, koje mnogi posmatrači i eksperti označavaju kao elemente hibridnog rata, značajno su eskalirale tenzije u odnosima, usled čega su članice severnoatlantske alijanse preduzele različite odgovore.
Domaći mediji u Srbiji su izveštavali o situaciji, promovišući narative o potencijalnom konfliktu Rusije i NATO, ali uz naglašavanje kako su evropske zemlje i NATO članice zapravo te koje podstiču agresivnu eskalaciju prema Rusiji ili izazivaju paniku, kako bi opravdali svoju militarizaciju. Portal lista Politika piše da „NATO pretvara Baltičko more u potencijalnu zonu vojnog sukoba.“ Prenesena je i izjava ruskog ambasadora u kojoj se optužuje da vojne vežbe NATO duž istočnog krila i pojačano raspoređivanje vojnika ugrožavaju situaciju.
Domaći servis ruskog državnog Sputnika u tekstu sugestivnog naslova „Ko to gura Poljsku u rat sa Rusijom“ pompezno insinuira da se „Evropi svuda priviđa ruska pretnja“ i dovodi u pitanje verodostojnost tvrdnji o incidentima „od Poljske…do Estonije.“
U drugoj analizi Sputnik Srbija, pod naslovom „Poljska i baltičke zemlje – tradicionalno seju paniku,“ piše da se „iza ove histerije kriju dublji interesi NATO zemalja – ubrzana militarizacija, političko opravdanje vojnih troškova i priprema javnosti za dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom.“ Autorka se poziva na izjave ruskih sagovornika u kojima se navodi da je „Poljska oborila navodno ruske dronove iznad svog vazdušnog prostora…iako svi znaju da to nisu bili ruski dronovi, već dronovi doleteli sa ukrajinske strane,“ te dodaje kako „nisu ništa pametnije smislili od toga da optuže Rusiju za agresivne namere.“ Nadalje je naglašeno da se „reakcija NATO može posmatrati u širem kontekstu militarizacije“ i da je „jedan od argumenata i načina da se kod Evropljana stvori osećaj neposredne opasnosti bila upravo inscenirana provokacija sa dronovima.“
Uprkos izveštavanju kojim se u domaćim medijima reprodukuju ruske pozicije u pogledu najnovijeg talasa eskalacije, u prethodnim nedeljama visoki vojni zvaničnici i obaveštajne službe u nekoliko evropskih zemalja javnosti obelodanjuju nove izveštaje koji ukazuju na rasprostranjene incidente i ruske podrivajuće aktivnosti u evropskim regionima.
Autor: Igor Mirosavljević
