U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Sada su otišli predaleko: Hrvati otvoreno učestvuju u rušenju Srbije – Evo koga pozivaju na veliki protest
https://informer.rs/politika/vesti/1062871/hrvati-blokade-srbija-nasilje-protest
U subotu, 1. novembra 2025. godine održao se skup građana povodom obeležavanja godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Već godinu dana se vodi kontinuirana borba vlasti, medija bliskim vlastima i građana koji protestuju protiv korupcije. Iako ovo nije bio klasičan protest, već komemorativan skup građana koji su želeli da odaju počast stradalima, pro-vladini mediji su svojim naslovima i lažnim vestima pokušali da ga sabotiraju.
Pošto nije bilo jasnog povoda da se okupljanje predstavi kao politički motivisan protest ili „pokušaj destabilizacije“, mediji bliski vlastima usmerili su pažnju na potpuno drugu temu, odnose sa Hrvatskom. Tabloid Informer je, na primer, objavio tekst pod naslovom: Hrvati otvoreno učestvuju u rušenju Srbije – Evo koga pozivaju na veliki protest“, uz tvrdnju da „podržavaju blokadere, nasilnike i teroriste“. Na taj način, pokušano je da se pažnja javnosti skrene sa suštine okupljanja, sećanja na žrtve i poziva na odgovornost ka nacionalističkom narativu i stvaranju spoljnopolitičkih neprijatelja.
Takvi navodi predstavljaju nastavak pokušaja da se pažnja javnosti usmeri ka spoljnim „neprijateljima“, umesto ka odgovornosti domaćih institucija. Tvrdnjom da „hrvatski mediji pumpaju po zadatku svojih službi“, Informer dodatno pojačava narativ o stranom uticaju i koordinisanim napadima na Srbiju. Time se komemorativni skup u Novom Sadu, umesto kao dostojanstveno sećanje na žrtve, prikazuje kao deo šire zavere protiv države i njenih interesa.
Pro-vladin tabloid Informer navodi u naslovu kako Hrvati žele da izazovu građanski rat po svaku cenu: „Hrvatski mediji pumpaju po nalogu svojih službi“. Uopšte nije jasno na koji građanski rat autor teksta na Informer-u misli. Građanski rat je unutrašnji sukob, te navodni rat Srbije i Hrvatske nikako ne može biti građanski. Ovakvim zapaljivim izjavama, koje prizivaju retoriku devedesetih, Informer pokušava da oživi negativne emocije prema susedima i produbi netrpeljivost između dva naroda.
Pored širenja dezinformacija i manipulativnih narativa koji su tokom protekle godine značajno uticali na bezbednost studenata i građana uključenih u proteste, posebno su na udaru bili nezavisni novinari koji su o njima izveštavali. Zbog toga je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u saopštenju istaklo da je, usled pogoršane bezbednosne situacije i čestih incidenata tokom javnih okupljanja, nabavilo zaštitne šlemove i prsluke za novinare i fotoreportere. NUNS je upozorio da je od početka godine zabeleženo gotovo 300 slučajeva pretnji, pritisaka i napada na medijske radnike, te da je njihova bezbednost ozbiljno ugrožena. Nabavka zaštitne opreme, kako se navodi, ima isključivo preventivnu svrhu i predstavlja pokušaj da se novinari zaštite tokom masovnih događaja i protesta koji često izmiču kontroli.
Ovo saopštenje odražava zabrinjavajuće stanje medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Srbiji. Umesto da bude shvaćeno kao apel za zaštitu i profesionalne uslove rada, provladini mediji ga predstavljaju kao nagoveštaj nemira i opasnosti po državu. Među prvima se oglasio Informer, koji je i ovaj put pokušao da komemorativni skup studenata i građana prikaže kao potencijalnu pretnju, navodeći da postoji strah da su studenti spremni da izazovu haos širom zemlje.
Takva interpretacija ima za cilj da dodatno diskredituje proteste i građane koji su se mirno okupili u Novom Sadu i da širi strah među onim građanima koji su skloniji manipulativnom sadržaju, jer gledaju i čitaju medije koji sarađuju sa vladajućom strankom. Nažalost, upravo su takvi mediji najdostupniji široj populaciji, posebno onima koji nemaju kablovsku televiziju ili pristup nezavisnim digitalnim platformama.
Autor: Nataša Stanojević
