U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Srbija je najznačajnija i zato je treba slomiti: Blokaderi otrčali po instrukcije kod srbomrsca Picule (VIDEO)
https://informer.rs/politika/vesti/1017317/tonino-picula-blokaderi-studenti-srbija
Prorežimski mediji u Srbiji već više od šest meseci vode intenzivnu kampanju protiv studentskih protesta i blokada, koje su deo šireg građanskog otpora. Umesto objektivnog informisanja, ovi mediji koriste svoju platformu za diskreditaciju mladih aktivista, šireći dezinformacije o njihovim motivima, ciljevima i načinu finansiranja. Studenti se prikazuju kao „strani plaćenici“, „izdajnici“ ili „instrumenti opozicije“, čime se pokušava delegitimizovati njihova borba i obeshrabriti šira društvena podrška.
Novi povod za napade bio je sastanak studenata koji su organizovali simbolični „maraton do Brisela“, gde su se susreli sa Toninom Piculom, izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju. Umesto da prepoznaju značaj toga što su mladi ljudi odlučili da mirnim putem i ličnim zalaganjem ukažu evropskim institucijama na stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji, prorežimski mediji su ovaj događaj predstavili kao još jedan „dokaz“ da studenti deluju po nalogu stranih sila.
U tekstu objavljenom na portalu Informer navodi se da su „blokaderi i Picula zajedno došli do zaključka da je Srbija najznačajnija zemlja u regionu, te da je stoga treba slomiti, a njenog predsednika Aleksandra Vučića politički ukloniti jer vodi nezavisnu politiku koja njima ne odgovara“. Ovakva tvrdnja predstavlja očiglednu manipulaciju javnosti. Ne postoji nijedan dokaz da je tokom sastanka iznet takav zaključak, niti je u javno dostupnim izveštajima iz Brisela pomenuto bilo šta što bi opravdalo ovakav naslov.
Ovakvo izveštavanje ima jasnu funkciju: da delegitimizuje svaki oblik građanskog angažmana koji nije pod kontrolom vlasti, da stvori atmosferu straha i nepoverenja, i da obeshrabri buduće generacije mladih da se aktivno uključuju u politički i društveni život.
Dodatno zabrinjavajući element u ovom slučaju jesu sve prisutniji anti-evropski narativi koji se aktiviraju svaki put kada građani, a naročito mladi, pokušaju da uspostave dijalog sa evropskim institucijama. Studenti su otišli u Brisel kako bi se sastali sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, u skladu sa evropskim putem kojem je Srbija formalno posvećena. Postavlja se logično pitanje: ako je sasvim prihvatljivo da predstavnici vlasti vode razgovore sa evropskim zvaničnicima, zašto bi to bilo osporeno kada isto čine građani Srbije? Ovakav selektivan pristup ukazuje na očigledne dvostruke standarde i pokušaj da se evropski okvir delegitimizuje kada ne ide u korist vlasti.
Još problematičnije je targetiranje samog Tonina Picule, isključivo zbog njegove nacionalnosti. Zbog činjenice da je hrvatskog porekla, gotovo svi prorežimski mediji ga uporno predstavljaju kao „Srbomrsca“, bez ikakvog utemeljenja u njegovim izjavama ili delovanju. Takvo etiketiranje ne govori ništa o samom Piculinom stavu, ali zato mnogo govori o duboko ukorenjenom nacionalizmu i netrpeljivosti prema susednim narodima koju ovi mediji redovno podstiču. Umesto da se raspravlja o sadržaju susreta i porukama koje dolaze iz Evropskog parlamenta, pažnja se svesno preusmerava na nacionalni identitet sagovornika, čime se podstiče podela, a ne dijalog.
Autor: Nataša Stanojević
