Februar 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Srbijo, odluči se! Počinje 21. vek – hoćeš li na stranu pobednika ili u novu nacionalnu tragediju
„Hoće li Srbi, kao u 20. veku, sada kada se ponovo rađa novi svet, dobrovoljno preći iz tabora pobednika u mračni ambis poraženih snaga i doživeti novu nacionalnu katastrofu?“, započinje vest na portalu Sputnik ovim pitanjem. Iako je očigledno da Srbija i dalje nema jasno definisanu spoljnu politiku, a poznata je po često kritikovanoj politici „sedenja na dve stolice“, važno je napomenuti da su svi zvanični dokumenti Republike Srbije, uključujući Strategiju nacionalne bezbednosti, kao jedan od ključnih ciljeva postavili pristupanje Evropskoj uniji.
Multilateralizam je svakako obeležio 21. vek, međutim dosta se govori o tome da Amerika ruši ove temelje, a tekst na Sputniku samo dodatno pojačava ove narative dodajući da „Amerika najavljuje razaranje čak i Ujedinjenih nacija i sa gađenjem i prezirom gleda i na samo postojanje Evropske unije“. U tom kontekstu, autor kritikuje Srbiju koja je na putu evrointegracija, iako njen zvanični spoljnopolitički kurs da se pridruži evropskoj zajednici.
Pro-ruski mediji često povezuju put Srbije ka Evropskoj uniji sa priznavanjem Kosova. Važno je istaći da ulazak Srbije u Evropsku uniju ne podrazumeva priznanje Kosova i da se takav narativ često zloupotrebljava od strane pro-ruskih medija kako bi stvorio negativnu medijsku sliku o Evropskoj uniji i uopšteno procesu evrointegracija.
Autor portala Sputnik u ovom tekstu, pored kritike spoljno-političkog kursa Srbije, osvrnuo se i na situaciju u Bosni i Hercegovini, posebno na pitanje Republike Srpske. U njegovim rečima, jasno se ocrtavaju separatističke težnje: „Da li je vreme i da Beograd otvoreno krene u konačnu odbranu onog što je naše? Republike Srpske koja može biti ili uvažena i ravnopravna unutar BiH na temelju Dejtona ili, u protivnom, zaštićena i pridružena Republici Srbiji?“ Ovakvi predlozi predstavljaju ozbiljan izazov stabilnosti u regionu, jer pozivaju na kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je osnovni okvir za funkcionisanje Bosne i Hercegovine.
Autor se takođe osvrnuo na delovanje USAID-a, tvrdeći da je ova organizacija „davala milijarde dolara medijima i nevladinim organizacijama da totalitarno i kriminalno šire ‘demokratiju’ i ‘nove vrednosti’ u svetu“. Ovaj stav podrazumeva kritiku stranih uticaja na unutrašnje poslove zemalja, ali autor zanemaruje činjenicu da je USAID, osim što je finansirao nevladine organizacije, značajno ulagao i u državne projekte, podržavajući institucije, vladavinu prava i ekonomski razvoj u Srbiji. Ova pomoć imala je za cilj jačanje demokratskih struktura i doprinos razvoju zemlje. Takođe, autorova tvrdnja o „kriminalnom širenju demokratije“ ostaje nejasna, jer je demokratija univerzalna vrednost koja je deo savremenih političkih sistema. Republika Srbija, prema svim zvaničnim dokumentima, sama sebe opisuje kao demokratsku državu.
„Novi istorijski trenutak dočekujemo u unutrašnjim podelama, pilićarskim ratovima, blokadama i događanjima naroda na svim stranama. U buci i besu. Na ivici građanskog rata.“, navodi autor služeći se neistinama i hiperbolom. Očigledno je da je tekst napisan u cilju širenja straha među građanima, gde je stanje u državi opisano tako da će Srbija propasti ako se odmah ne odluči da se prikloni Rusiji, što je apsurdno na mnogo nivoa.
Međunarodni odnosi su veoma kompleksni i ne mogu se pojednostaviti na način na koji ih prikazuje ovaj tekst. Čini se da je u Srbiji postalo uobičajeno verovanje da je strani faktor odgovoran za sve loše što se dogodilo u zemlji, dok unutrašnja politika ostaje po strani. Međutim, istina je da Republiku Srbiju neće spasiti niko, ukoliko se ne sprovedu potrebne unutrašnje i strukturne promene, a institucije ne počnu efikasno da obavljaju svoj posao. Za to se studenti već mesecima bore, i to nije građanski rat, već borba za efikasno funkcionisanje državnog sistema.
Autor: Nataša Stanojević
