Foto: Printscreen Sputnik Srbija
Septembar 2024.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Šta je Kamala Haris pokušala da sakrije tokom debate sa Trampom
Prva debata kandidata za predsednika Sjedinjenih Američkih Država obeležila je prvu polovinu avgusta. Debata između predsedničkih kandidata Donalda Trampa i Kamale Haris održana je 11. septembra u Filadelfiji, nešto manje od dva meseca pre samih izbora. Ova debata bila je od velike važnosti, kako je predstavljala prvo zvanično upoznavanje samih kandidata. Ključne teme kojima su se kandidati ove večeri bavili bile su ekonomija i trgovina, imigracija, abortus, kao i spoljna politika.
Tokom debate, kao ključan problem spoljne politike našli su se ratovi na Bliskom Istoku kao i rat u Ukrajini. Oko ove teme, kandidati su imali veoma suprotstavljena mišljenja. Tramp je osuđivao Bajdenovu administraciju, na čelu sa Kamalom, smatrajući ih direktno odgovornim za dopuštanje ruske invazije Ukrajine. On je tvrdio da bi na njihovom mestu uspeo da izbegne inicijalnu invaziju, a kasnije i sam rat. Sa druge strane, Harisova je podsetila na Trampovu naklonjenost Putinu, kao i potvrdila svoj stav jake podrške prema Ukrajini.
Nakon završetka debate, osvanuo je tekst na domaćem servisu ruskog državnog Sputnika. Oni prenose: „Da bi sakrila svoj sindrom prevaranta, zapamtila je rečenice za koje se nadala da će izbaciti Trampa iz koloseka.“ Ovakvo predstavljanje potpredsednice ima za cilj da u potpunosti diskredituje nju kao predsedničkog kandidata, kao i samu demokratsku partiju koja ju je izabrala. Harisova ovim biva okarakterisana kao nekvalifikovana i neadekvatna za ovu poziciju. Samim tim Tramp izgleda kao jedini pravi izbor, sposoban za funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Poznato nam je da će izbor sledećeg američkog predsednika biti od velike važnosti za dalji tok sukoba između Ukrajine i Rusije. Tramp se izjasnio da bi njegovim stupanjem na funkciju, fokus u pogledu međunarodnih odnosa bio prebačen na rešavanje sukoba na Bliskom Istoku, takođe javno pružajući svoju podršku Izraelu. Ovo bi u velikoj meri doprinelo pobedi Rusije i okončanju rata. S tim u vezi, ruski i proruski mediji rade sve što je u njihovoj moći da Kamalu prikažu u što gorem svetlu i time pokušaju da smanje njen uticaj i popularnost.
U daljem pokušaju predstavljanja Harisove kao nesposobnog protiv kandidata, režimski mediji poput Informera prenosili su vesti poput: “Pojavili su se oglasi u kojima se, u obliku minđuša, skoro identičnih kao kod Harisove, nude na prodaju „slušalice minđuše“ što direktno aludira na to da je sve vreme potpredsednica SAD-a mogla da bude ozvučena i da je mogla da sluša savete i sugestije ljudi iz svoje kampanje.“ Ovakvi tekstovi, pored narušavanja ugleda potpredsednice, imaju za cilj da što više odvuku pažnju sa stvarnih tema debate. Dve goruće teme u kojima je Tramp pobedio sam sebe bile su abortus i imigracija. Za vreme diskusije o ovim temama, on nije iskoristio priliku da napadne Harisovu stvarnim argumentima. Tramp se odlučio da iznese dezinformacije o ponašanju manjinskih grupa, govoreći kako oni jedu kućne ljubimce i osuđujući rešenja demokrata na probleme zabrane abortusa. Bivši predsednik se ipak nije nadao da će voditelji proveravati njegove reči i javno reći da iznosi neistine.
Mišljenja o pobedniku ove debate različita, najviše u zavisnosti od političkih uverenja gledalaca. Ipak, ne možemo ignorisati jak uticaj koji će odabir novog predsednika imati na dalji tok međusobnih odnosa na Zapadnom Balkanu. Pobeda Kamale Haris verovatno bi značila kontinuitet američke podrške EU naporima, uz fokus na stabilnost i demokratiju, kao što je i bio slučaj sa Bajdenovom administracijom. S druge strane, Trampova pobeda bi mogla značiti smanjenje američkog angažmana u regionu, slično onom koje smo imali prilike da vidimo za vreme njegove prethodne administracije. Ko god bude pobednik ovih izbora, uticaj na dalji tok odnosa Srbije i Kosova je neizbežan, a konačni ishod znaćemo 5. novembra.
Autor: Milica Jovanović
