Analiza vesti: „Udar Jermenije na Rusiju: Stručnjak otkrio glavni razlog izdaje“

Published on:

Septembar 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

„Udar Jermenije na Rusiju: Stručnjak otkrio glavni razlog izdaje“

https://webtribune.rs/udar-jermenije-na-rusiju-strucnjak-otkrio-glavni-razlog-izdaje/

Dešavanja u Nagorno-Karabahu su opet uzburkala region Južnog Kavkaza. Nakon tri godine od potpisivanja mirovnog sporazuma, vrata militarne konfrontacije su ponovo otvorena. Rusija kao dugoročni partner i garant bezbednosti Jermenije nalazi se u ugroženoj poziciji dok je anti-ruski sentiment u Jermeniji sve snažniji. Ovo je rezultiralo pojačanim medijskim i dezinformacionim kanalima usmerenim ka različitim interpretacijama dešavanja u Nagorno-Karabahu.

S tim u vezi, lideri dezinformacionih tokova u našem području, Webtribune i Srbin.info prenose tekst pod naslovom Udar Jermenije na Rusiju koji komentariše politikolog Jurij Svetov. Kao jedan od razloga za „izdaju Rusije“, ovaj politikolog navodi zaokret nove jermenske vlasti prema Zapadu i marginalizacija uloge ODKB (Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti). Treba napomenuti da Rusija i Jermenija dele istoriju bliskih diplomatskih, vojnih i ekonomskih veza, kao sto je članstvo u ODKB, i učešće Jermenije u Evro-azijskoj ekonomskoj uniji (EEU).

Udaljavanje Jermenije od Rusije i potraživanje manje zavisnosti od ruskog uticaja započeto je dolaskom sadašnjeg predsednika Pašinjana na vlast 2018 godine. Težnja Jermenije za ekonomskom diversifikacijom i saradnjom sa Evropskom unijom, dodatno je zategla njene odnose sa Rusijom. Zatim, potpisivanje sporazuma o partnerstvu između Jermenije i Evropske Unije (CEPA), takođe je ugrozilo glavne spone ruskog uticaja u regionu, što su gore-pomenuti ODKB i EEU.

Upravo iz ovog razloga, kao jedan od narativa koji pro-ruski mediji koriste, jeste izgovor da do konflikta dolazi usled ne angažovanja ODKB, kao i da Jermenija povlači suverene poteze isključivo jer je Rusija preokupirana konfliktom u Ukrajini. Iz ovoga se može zaključiti da Jermenija ne bi trebala da donosi suverene odluke, već isključivo odluke po diktatu Ruske Federacije. Scenario poput ovog se često oslikava u ruskoj spoljnoj politici prema bivšim članicama Sovjetskog Saveza.

Da se taj kontinuitet nastavio govori i članak Webtribune u kom se otvoreno govori o pretenzijama Rusije u savremenom geo-političkom kontekstu. Politikolog Ruslan Bortnik navodi da je politika Nikol Pašinjana destruktivna zbog toga što on, budući orijentisan ka Zapadu, ne želi da se pridruži Ruskoj Federaciji i Belorusiji u Uniji, te da ukoliko nastoji da obezbedi opstanak svog naroda, mora da se opredeliti za takav korak. U sličnom tonu se prenosi i tekst RT u kom se ukazuje na „pogubnu“ politiku Nikol Pašinjana, a zatim odlazi i korak dalje citirajući urednicu medijske grupe RT, Margaritu Simonjan koja poručuje da u  Jermeniji masa uzvikuje „Nikol je izdajnik“ i da ko god dolazi na vlast sa anti-ruskim stavovima je po definiciji izdajnik. Međunarodni republikanski institut je ove godine u Jermeniji sprovodio istraživanje javnog mnjenja, gde možemo videti zabrinjavajuće podatke, kada je reč o poverenju institucijama i političkim strankama. Iako je podrška premijeru, Nikol Pašinjanu znatno opala, njegova politička partija Civil Contract, i dalje je vodeća u Jermeniji. Mada treba uzeti u obzir da čak 64% ispitanika izjavljuje da ne veruje nijednom političaru i da izuzetno veliki broj glasača ne bi ni izašli na izbore.

Ruske vlasti po svaku cenu pokušavaju da ubede jermenski narod da krivicu za potencijalno gubljenje suvereniteta nad Nagorno-Karabahom moraju videti u Zapadu. U još jednom tekstu koji se prenosi na portalu Srbin.info, kao i Webtribune, detaljno se govori o anti-ruskim potezima od strane vlasti Jermenije, kao krucijalnim pri pre-orijentaciji ka zapadu, a ujedno i destruktivnim po sopstveni narod. Uz to se navodi ono najbitnije, a to je da Rusija mora intenzivirati rad na suzbijanju takvih događaja. Može se reći da je ovo već postao tipičan scenario koji smo videli u odnosu sa Poljskom, Litvanijom, Estonijom, i nekim skandinavskim zemljama. Takozvani tit for tat iliti ko god smatra u blizini Rusije da polaže pravo na suverene odluke, a da su u suprotnosti sa ruskim interesima, moraće da snosi posledice.

Konflikt u Nagorno-Karabahu pokrenuo je geopolitičke promene na celom Južnom Kavkazu, a udaljavanje Jermenije od Rusije sada unosi dodatnu notu straha za jermenski narod koji se više ne odnosi samo na Nagorno Karabah, već na celu Jermeniju, budući da ruski nosioci političkih poruka otvoreno govore o tome.

Autor: Đorđe Terek