U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Ukrajina i EU su povezane ujedinjenim lancima korupcije
https://www.politika.rs/sr/clanak/715154/ukrajina-i-eu-su-povezane-ujedinjenim-lancima-korupcije
Izjava portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, u kojoj se Ukrajina i Evropska unija opisuju kao povezane „ujedinjenim lancima korupcije“, predstavlja nastavak ustaljenog ruskog medijskog narativa kojim se istovremeno delegitimišu i EU i ukrajinska država. Ovakav diskurs naročito je prisutan u proruskim medijima i koristi se za relativizaciju odgovornosti Rusije za rat u Ukrajini, prebacujući fokus sa agresije na navodnu „urođenu nemoralnost“ Zapada.
Centralna teza Marije Zaharove zasniva se na tvrdnjama o korupcijskim skandalima u Evropskoj uniji i Ukrajini, koji se predstavljaju kao dokaz njihove navodne međusobne povezanosti i zajedničke odgovornosti. Kao ključni primer navodi se „slučaj Mindič“. Ukrajinsko Specijalno antikorupcijsko tužilaštvo (SAPO) saopštilo je da je tokom operacije „Mida“ Mindič identifikovan kao organizator mehanizma za nezakonito prikupljanje i pranje novca u energetskom sektoru. Zbog bliskih veza sa Zelenskim, ovaj slučaj se u proruskim narativima koristi kao dokaz navodne sistemske korupcije, uz tvrdnje da međunarodne antikorupcijske institucije ćute zbog umešanosti Brisela.
Ovakvo tumačenje zanemaruje činjenicu da Evropska unija raspolaže institucionalnim mehanizmima za otkrivanje i procesuiranje korupcije, uključujući javne istrage i političku odgovornost. Posebno je problematična tvrdnja o masovnom dezerterstvu u ukrajinskoj vojsci, koja se bez dokaza dovodi u vezu sa korupcijom i zloupotrebom zapadne pomoći. Takav narativ ima jasnu propagandnu funkciju da oslabi legitimitet ukrajinskog otpora i smanji međunarodnu podršku, oslanjajući se pre svega na emotivne tvrdnje umesto na proverljive činjenice.
Zaharova se osvrće i na mirovne pregovore, tvrdeći da identitet ukrajinskih predstavnika nije važan, već da razgovori treba da se fokusiraju na „uzroke krize“. Ovakva formulacija karakteristična je za ruski narativ koji uzroke rata ne vidi u vojnoj agresiji, već u širem i neodređenom okviru bezbednosne arhitekture i politike Zapada. Time se odgovornost svesno razvodnjava i premešta sa konkretnih odluka Moskve.
Dodatni deo izjava odnosi se na napade u Crnom moru, sankcije EU i navodno licemerje Zapada u oblasti ljudskih prava. Evropske sankcije se predstavljaju kao „krađa ruske imovine“, dok se evropski građani prikazuju kao žrtve sopstvenih elita. Istovremeno, EU se optužuje za selektivnu primenu ljudskih prava, čime se pokušava izjednačiti demokratski sistemi sa autoritarnim praksama, ignorišući institucionalne razlike i javnu odgovornost u evropskim državama.
Na kraju, izjave o Danskoj i vojnoj pomoći Ukrajini uklapaju se u standardni bezbednosni narativ u kojem se Zapad optužuje za eskalaciju i podršku „neonacističkim strukturama“. Ovakva retorika ima za cilj da moralno diskredituje zapadne aktere i opravda ruske „kontramere“.
U celini, ova vest predstavlja tipičan primer ruskog dezinformacionog narativa koji se oslanja na generalizacije, emocionalno snažne tvrdnje i selektivno tumačenje događaja. Njena funkcija nije informisanje, već oblikovanje percepcije u kojoj se Evropska unija i Ukrajina prikazuju kao korumpirani, nelegitimni i moralno inferiorni akteri, čime se dodatno produbljuju podele i relativizuje odgovornost za aktuelni sukob.
Autor: Nataša Stanojević
