U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Zaharova o izborima u Moldaviji: Globalni neuspeh Zapada, u zemlji na delu potpuna čistka
Parlamentarni izbori u Moldaviji, održani krajem septembra, predstavljali su ključni trenutak za budući politički pravac zemlje. Ovi izbori nisu bili samo unutrašnje političko pitanje, već i test odnosa snaga između proevropskog i proruskog bloka, kao i pokazatelj otpornosti moldavskog društva na spoljne pritiske. Moldavija, mala postsovjetska država između Rumunije i Ukrajine, već godinama se nalazi u delikatnoj poziciji između Evropske unije i Rusije. Od dolaska predsednice Maje Sandu na vlast 2020. godine, zemlja se sve više usmerava ka evropskim integracijama, što je izazvalo nezadovoljstvo Moskve i pokušaje destabilizacije iznutra.
Na ovim izborima, proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS), koju predvodi predsednica Sandu, osvojila je ubedljivu većinu glasova. Time je potvrđena podrška njenim reformama i proevropskom kursu, ali i poverenje građana u borbu protiv korupcije i jačanje institucija. Izborni proces protekao je relativno mirno, uz nadzor domaćih i međunarodnih posmatrača, koji nisu zabeležili ozbiljnije nepravilnosti.
Ipak, izbori su se odvijali u napetoj atmosferi zbog niza pokušaja mešanja spolja. Moldavske vlasti su neposredno pre izbora uhapsile više desetina osoba osumnjičenih da su planirale izazivanje nasilja na ulicama nakon glasanja. Bezbednosne službe su saopštile da su pojedine grupe imale finansijsku i logističku podršku iz Rusije, što je deo šireg modela destabilizacije koji Moskva primenjuje i u drugim postsovjetskim zemljama. Neki od osumnjičenih imali su veze i sa organizacijama koje su aktivne u regionu Zapadnog Balkana, što dodatno ukazuje na koordinisanu mrežu pritisaka.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Zaharova, u svojim izjavama tvrdi da moldavske vlasti sprovode „potpunu čistku onih koji misle drugačije“ i kontrolišu medije, ali ne navodi nijedan konkretan dokaz za te tvrdnje. Tekst u Sputnjiku koristi snažne i emotivne reči kako bi stvorio utisak da vlast potiskuje opoziciju, dok stvarne činjenice o izborima i rezultatima gotovo da nisu pomenute. Umesto da prenese informacije, članak pokušava da utiče na osećanja čitalaca i oblikuje njihovu percepciju o događajima, prikazujući Moldaviju kao zemlju u kojoj su demokratija i sloboda ugrožene.
Zaharovina izjava, a samim tim i način na koji je Sputnjik prenosi, sledi ustaljeni obrazac ruske propagande prema zemljama koje se odlučuju za saradnju sa Evropskom unijom. Demokratski procesi prikazuju se kao lažni, vlasti kao marionete Zapada, a građani kao žrtve zapadnog uticaja. Na taj način, Moskva pokušava da delegitimiše svaku političku promenu koja je suprotna njenim interesima, dok istovremeno održava narativ o sebi kao zaštitnici suvereniteta i „pravih vrednosti“.
U stvarnosti, izbori u Moldaviji pokazali su upravo suprotno od onoga što se tvrdi u ruskim medijima – sposobnost građana da donesu odluke uprkos spoljnim pritiscima. Umesto „čistke“, u zemlji je sproveden proces u kojem su institucije, uz međunarodni nadzor, funkcionisale u skladu sa zakonom. Reakcija Moskve stoga više odražava politički poraz i gubitak uticaja nego stanje u samoj Moldaviji.
Možemo zaključiti da tekst Sputnjika ne predstavlja novinarsko izveštavanje, već deo informacione strategije kojom se širi nepoverenje prema Zapadu i pokušava održati uticaj Rusije u regionu. Korišćenjem izraza poput „globalni neuspeh Zapada“ stvara se utisak da proevropski izbori u Moldaviji nisu izraz volje naroda, već proizvod spoljnog pritiska. Takvi narativi imaju jasnu svrhu – da obesmisle demokratiju i učvrste uverenje da male zemlje ne mogu samostalno odlučivati o svojoj budućnosti. Međutim, rezultati izbora i reakcije međunarodne zajednice pokazuju da je Moldavija zemlja koja, uprkos spoljnim izazovima, odlučno bira evropski put i brani svoj suverenitet.
