U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Zašto Hrvatska, Albanija i Priština dogovaraju vojnu saradnju: Trojni pakt protiv Srbije
https://www.politika.rs/sr/clanak/668025/trojni-pakt-protiv-srbije
Sredinom marta u regionalnim javnostima se proširila vest o potpisanom memorandumu o bezbednosno-odbrambenoj saradnji Hrvatske, Albanije i Kosova. Na sastanku u Tirani 18. marta ministri odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova su potpisali zajedničku Deklaraciju o saradnji na području odbrane i bezbednosti.
Trilateralni dokument predviđa produbljivanje veza i saradnje u domenu bezbednosti i odbrane – kroz trening, zajedničke vežbe, nabavke naoružanja i podršku daljim integracijama – između dve balkanske članice NATO i Kosova koje je aspirant za članstvo u evroatlantskoj organizaciji. Deklaracija je otvorena i za druge balkanske zemlje, pri čemu mediji spekulišu o mogućem pridruživanju Bugarske.
U prethodnim danima i nedeljama ne izostaju reakcije na novu regionalnu inicijativu. Dok potpisnici, sa jedne strane, ističu da je ista usmerena na održavanje stabilnosti u regionu, kritičari, pre svega iz Srbije, ukazuju da deklaracija predstavlja potencijalnu pretnju iz perspektive zvaničnog Beograda.
Domaći mediji su opširno izveštavali o ovoj temi, iz različitih uglova, a jedan od tekstova koji ilustrativno oslikava gledište u pro-režimskim krugovima objavljen je u dnevnom listu Politika. Već u samom naslovu analize u Politici se tendenciozno primenjuje „kontroverzna igra rečima“ kada se opisuju potencijalni efekti potpisane deklaracije – „Trojni pakt protiv Srbije.“
Autor, na samom početku teksta, ističe da „trilateralni memorandum u oblasti odbrane…za Srbiju ne predstavlja iznenađenje, već jasnu poruku…ovaj potez je poslednjih godina više puta najavljivan.“ Potom je napravljena referenca na aktuelnu unutrašnju situaciju u Srbiji, obeleženu najmasovnijim protestima, uz ponavljanje pro-režimskog narativa kako protesti „ciljano“ slabe poziciju Srbije, a na taj način se stvara i „veštačka poveznica“ između navodnih spoljnih pretnji i unutrašnjih događaja u pokušajima da se diskredituju protesti. Tvrdi se kako „dok je Srbija zaokupljena protestima i diskusijama o tome da li je upotrebljen zvučni top i da li ga je neko video, Priština, Tirana i Zagreb stvaraju vojnu alijansu koja predstavlja direktnu bezbednosnu pretnju za našu zemlju.“
U tekstu Politike se sugeriše da je „na političkom planu to stvaranje potkovice oko naše zemlje koje ne samo da daje odrešene ruke Hrvatskoj i Albaniji, već pre svega dodatne garancije tzv. Kosovu.“ Nastavljeno je u sličnom tonu, uz za okakve tekstove neizbežno pravljenje istorijskih analogija – „nekadašnji saveznici u ratovima protiv Srbije odlučili su da objedine snage…ova inicijativa predstavlja otvorenu provokaciju i grubo ignorisanje realnosti na terenu.“
Politika prenosi i mišljenja dela srpskih vojnih analitičara i „obaveštajaca“ koji ističu kako je „primarna meta (trilateralne deklaracije) bila Srbija.“ Sagovornici, razmatrajući temu u prevaziđenim nacionalističkim kategorijama iz prošlosti, podsećaju „da je svima jasno ko je arhineprijatelj potpisnicima memoranduma.“ Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je za Politiku da „vojni savez Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova…to je savez protiv Srbije i pretnja Srbima“ i dodao, ponovo povezujući sve sa aktuelnim protestima, „obojena revolucija u Srbiji je objedinila i ojačala neprijatelje Srbije baš koliko je razjedinila i oslabila Srbiju.“
Tekst Politike uključuje brojne radikalne tvrdnje i ocene koje (pre)uveličavaju aktuelne domete potpisane deklaracije, s obzirom da je reč o političkom aktu, koji tek treba da bude razrađen u praksi, a obuhvata i oblasti gde je saradnja od ranije utemeljena. Sa druge strane, pak, analitičari ukazuju i da je trilateralni dokument, ipak, suprotan duhu (i slovu) međunarodnih dokumenata o Kosovu, dok dodatno doprinosi rastu nepoverenja u regionalnim odnosima.
Autor: Igor Mirosavljević
