U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Zna se ko je kriv za NIS: Mnogi bi sada da „gađaju“ Moskvu i žele da raskinu veze Srbije i Rusije
Sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) su stupile na snagu 9. oktobra. Nakon što su odložene osam puta u prethodnih nekoliko meseci, sankcije Sjedinjenih Američkih Država su uvedene prema NIS-u, kompaniji koja se nalazi u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gazprom i njenih „ćerki firmi.“
Većinski paket u NIS-u je prodat ruskoj državnoj kompaniji 2008. godine, dok je država Srbija zadržala udeo u vlasništvu. O mogućem uvođenju sankcija svim kompanijama u energetskom – i naftnom i gasnom – sektoru, a koje su u ruskom većinskom vlasništvu i koje imaju sedište ili posluju u evropskim zemljama, spekulisalo se od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine.
Odlazeća Bajdenova administracija je najavila uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) u januaru 2025. godine, da bi potom ministarstvo finansija SAD u Trampovoj administraciji odlagalo stupanje na snagu do druge nedelje oktobra. U datom periodu, uprkos pregovorima koji su vođeni, nije pronađeno adekvatno rešenje kojim bi se otklonili razlozi za sankcionisanje NIS, a što bi podrazumevalo prestanak ruskog udela u vlasništvu kompanije.
Sankcije NIS-u direktno ugrožavaju energetsku bezbednost Srbije, s obzirom da se dovodi u pitanje snabdevanje naftom i naftnim derivatima, a na drugoj strani negativno utiče na privredu zemlje u kojoj je kompanija NIS jedan od centralnih stubova. Dosadašnja tvrdokornost ruske strane koja prema izjavama pojedinih zvaničnika, ali i nalazima istraživačkih medija, nije bila spremna na kompromise i prodaju udela u vlasništvu u okolnostima kada se Srbija suočava sa potencijalno izuzetno teškom energetskom krizom rezultovala je oštrim kritikama Rusije u delu srpske javnosti, čak i u pojedinim krugovima bliskim vlastima.
U domaćim pro-ruskim medijima, sa druge strane, izveštavanje je usmereno na opravdavanje ruske pozicije u vezi NIS-a i promovisanje anti-zapadnih narativa. Ilustrativna je u tom pogledu vest objavljena na domaćem portalu ruskog državnog Sputnika pod naslovom „Zna se ko je kriv za NIS: Mnogi bi sada da „gađaju“ Moskvu i žele da raskinu veze Srbije i Rusije.“
U tekstu se konstatuje da su „američke sankcije NIS-u mnogima u Srbiji poslužile da upute poneku otrovnu strelicu u pravcu Rusije, dovedu u pitanje naše bilateralne odnose i zamene teze – da je kriv onaj kome su sankcije uvedene, a ne onaj ko ih je uveo.“ Sagovornici Sputnika ukazuju kako su „Amerikanci pokušali da teret odgovornosti za sankcije NIS-u prebace na Rusiju, a da se oni pokažu kao navodno dobronamerni prema nama.“
Dodaje se da bi „bilo najbolje i za nas i za Rusiju da se postigne obostrano zadovoljavajuće rešenje, uz napomenu da Rusija ima širi spektar pitanja u odnosima sa Amerikom,“ te ističu sagovornici Sputnika da je Srbija „osuđena da se snalazi između tih vetrova koji duvaju sa svih strana…(ali) neki nisu zlonamerni…recimo, Rusija je naš istorijski saveznik.“ Zaključeno je kako su se „Amerikanci možda malo preigrali…očekivali su da će Rusija da iskoristi oslabljen položaj Srbije da je dodatnim pritiskom još više priveže za sebe, ali to se nije desilo.“
Tekst na portalu Sputnik Srbija relativizuje dosadašnji nepomirljivi stav ruske strane u pregovorima oko potencijalnih rešenja za NIS, o kome su govorili i pojedini srpski državni zvaničnici, dok se takođe potpuno zanemaruje korišćenje pitanja (novog) gasnog aranžmana kao direktne poluge otvorenog ruskog pritiska na Srbiju.
Autor: Igor Mirosavljević
