Foto: Printscreen
Januar 2025.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Bugarski diplomata: Nema sankcija, Vučić preuzima NIS od Rusa i daje ga SAD
Početak ove godine, obeležila je odluka američkog Ministarstva finansija, da uvede sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). U odluci se navodi da su sankcije uvedene pod Izvršnom uredbom 14024 koja se odnosi na blokiranje imovine u pogledu određenih štetnih stranih aktivnosti Vlade Ruske Federacije. Sankcije su uvedene i prema Izvršnoj naredbi 13662, koja se odnosi na blokiranje imovine subjekata povezanih sa situacijom u Ukrajini. Kao razlog za sankcije NIS-u, u odluci se navodi njegova povezanost sa Gaspromnjeftom, koji je najveći akcionar kompanije sa udelom od 50%. Dodatnih 6,15% vlasništva pripada njegovoj matičnoj kompaniji, Gaspromu. Republika Srbija poseduje 29,87% kapitala, dok preostalih 13,98% pripada manjinskim akcionarima.
Predsednik Vučić razgovarao je u Beogradu sa Ričardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse, te istakao da mu sankcije nisu potpuno jasne. Verma je izjavio da je cilj uklanjanje ruskog vlasništva iz strukture NIS-a, naglašavajući da to neće imati ekonomske posledice po Srbiju. S druge strane, predsednik Vučić ističe da je Srbija spremna da otkupi ruski udeo, ali da nije jasno na koji način bi to moglo da se realizuje. „Nećemo nikome otimati imovinu, pa ni rusku. Spremni smo da platimo, imamo sredstva, samo nam recite kome i gde da ih uplatimo“, poručio je Vučić.
Sa druge strane, Sergej Lavrov izjavio je da je Moskva u kontaktu sa Srbijom povodom sudbine NIS-a, naglasivši da situacija zahteva „hrabre odluke“. „Optužio je SAD i EU da „zavrću ruke“ Srbiji tražeći od nje da izda Rusiju“. Ono što je sigurno, jeste da SAD neće pristati na smanjenje ruskog vlasništva, već traže potpuni izlazak Rusije iz kapitala Naftne industrije Srbije, što je potvrdio i sam predsednik.
Srbin.info je objavio vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić digao uzbunu da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu Rusije, a stav analitičara je da je njegov pravi cilj preuzimanje kontrole nad tom kompanijom, kao i „puštanje američkog investitora u NIS“. Prema bugarskom analitičaru Vasilevu, Vučić je svestan da Kremlj više ne može da izvlači iste ekonomske koristi iz nafte, „pa menja stranu“.
Izlazak Gaspromnjefta iz NIS-a deluje neizbežno, a srpske vlasti suočavaju se s kratkim rokom za pronalaženje rešenja. Predsednik Vučić postavio je 15. februar kao krajnji rok za definisanje strategije, dok sankcije zvanično stupaju na snagu 15. marta. Dodatnu neizvesnost unosi odlazak američkog ambasadora Kristofera Hila 18. januara, što znači da će Beograd direktno pregovarati s Vašingtonom, u trenutku kada se i tamo menja deo administracije.
Ukoliko Gaspromnjeft odbije ponudu za nagodbu, Srbija bi se našla pred dve opcije – „neprijateljsko preuzimanje“ ili nacionalizaciju. Iako Vučić za sada odbacuje takav scenario i insistira na otkupu ruskog udela, čak i u slučaju dogovora, sama transakcija zahtevala bi odobrenje OFAC-a. Bez toga, transfer sredstava iz Srbije u Rusiju mogao bi biti tumačen kao finansiranje rata u Ukrajini, što bi dodatno zakomplikovalo čitav proces.
Iako su sankcije usmerene na slabljenje ruskog uticaja u Srbiji, Moskva bi dugoročno mogla proceniti da joj je u interesu saradnja i očuvanje prisustva na srpskom tržištu. Eventualni sukob mogao bi destabilizovati Srbiju, posebno u kontekstu aktuelnih unutrašnjih previranja. U tom slučaju, režimski mediji mogli bi preusmeriti narativ, prikazujući Rusiju kao glavnog krivca za ekonomske poteškoće, čime bi njen uticaj dodatno oslabio. Najverovatniji ishod ostaje dogovorena nagodba, u kojoj bi Rusija dobila određenu kompenzaciju. Na taj način, Srbija bi mogla da preuzme NIS, a da pritom zadrži strateške veze i sa Zapadom i sa Rusijom.
Autor: Nataša Stanojević
