Očekivani kritični događaji koji će verovatno podstaći dezinformacijske narative na Zapadnom Balkanu tokom novembra 2025. godine, identifikovani tokom oktobra
Zapadni Balkan: Očekuje se da će dezinformativni narativ „obojene revolucije“ biti korišćen za diskreditaciju protesta i skretanje odgovornosti
Nakon tragičnih incidenata poput rušenja železničke stanice u Novom Sadu u Srbiji i požara u noćnom klubu u Kočanima, Severna Makedonija, protesti građana koji zahtevaju pravdu i odgovornost sistematski su delegitimizovani kroz dezinformacioni narativ „obojene revolucije“. Mediji povezani sa političkim strankama u obe zemlje prikazali su ove pokrete kao zavere koje je orkestrirao Zapad usmerene na promenu vlade, ponavljajući odražavanje dugogodišnjih ruskih poruka koje izjednačavaju građanski aktivizam sa stranim mešanjem. Predstavljajući studente, nevladine organizacije i omladinske inicijative kao agente zapadnih obaveštajnih službi, narativ skreće pažnju sa stvarnih pitanja korupcije, odgovornosti i institucionalnog propadanja, pretvarajući domaće negodovanje u geopolitički sukob.
Ovaj okvir se od tada proširio regionalno, a dezinformacijske mreže u Bosni i Hercegovini pojačavaju slične tvrdnje. Provladini srpski mediji optužili su proveravače činjenica i nezavisne novinare za učešće u „zapadnoj zaveri“ i suzbijanje „patriotskih“ medija. Akteri dezinformacija pojačali su ove tvrdnje kako bi diskreditovali nezavisno novinarstvo i uskladili javno mnjenje sa proruskim narativima, predstavljajući Zapad kao primarni izvor nemira i manipulacije. Kako se približava godišnjica novosadske tragedije, očekuje se da će se ovi narativi intenzivirati, predstavljajući proteste kao pretnje nacionalnoj stabilnosti, dok istovremeno pojačavaju antizapadno raspoloženje. Predviđa se manipulacija informacijama, sa ciljem delegitimizacije građanskih pokreta, obeshrabrivanja javne mobilizacije i preoblikovanja demokratskog aktivizma kao strane manipulacije, usklađujući javnu percepciju sa autoritarnim interesima.
Albanija: Dezinformacijske pretnje oko pretstojećih lokalnih izbora u Tirani u cilju narušavanja agende EU reformi
Očekuje se da će informaciono okruženje Albanije biti pod uticajem predstojećih delimičnih lokalnih izbora u Albaniji, posebno u Tirani, za koju postoji rizik da postane glavno žarište za manipulaciju informacijama i dezinformacije. Konfuzija oko pravnih i proceduralnih aspekata izbora, koja proizilazi iz smene i tekućeg suđenja bivšem gradonačelniku Erionu Velijaju, kao i nejasne uloge Ustavnog suda, već je stvorila prostor za lažne narative. Očekuje se da će konkurentski politički akteri predstaviti proces ili kao normalnu demokratsku proceduru ili kao neustavnu manipulaciju. Kako se kampanja intenzivira pred izbore 9. novembra, raste rizik za povećanje dezinformacija u medijima sklonim stranačkim interesima, anonimnim portalima i kanalima društvenih medija, sa ciljem da diskredituju protivnike, a ne da informišu građane. Ovo iskrivljavanje javnog diskursa preti da potkopa poverenje u integritet izbora, ključni stub u procesu integracija Albanije u EU.
Očekuje se da će konkurentski narativi koji jednu stranu prikazuju kao herojske branioce demokratije, a drugu kao korumpirane zlikovce, dominirati javnim informativnim okruženjem, ostavljajući građane izloženim emotivno nabijenom i obmanjujućem sadržaju. Očekuje se da će medijske komore za odjeke (eng. echo chambers) i politički opredeljeni komentatori pojačati neproverene tvrdnje, zamagljujući istinske političke diskusije i oblikujući ponašanje birača manipulacijama umesto informisanim izborom. Očekuje se da će se pojaviti i manipulacija informacijama i dezinformacije koje iskorišćavaju regionalni položaj Albanije, poput optužbi da su vladine ličnosti „previše bliske Srbiji“ ili nelojalne Kosovu, što će dodatno polarizovati javno mnjenje. Na kraju krajeva, ovaj izborni ciklus rizikuje produbljivanje nepoverenja u institucije i erodiranje demokratske kulture u zemlji koja već prolazi kroz ključne reforme na svom putu ka Evropskoj uniji.
Bosna i Hercegovina: Očekuje se da će rusko predsedavanje Savetom bezbednosti UN podstaći dezinformacije o Dejtonskom sporazumu koje će ometati integraciju EU i NATO
Očekuje se da će javni diskurs u Bosni i Hercegovini biti pod velikim uticajem ruskog predsedavanja Savetom bezbednosti UN (SB UN), koje je već ponovo pokrenulo kampanje manipulacije informacijama i dezinformacija kroz manipulativne narative oko Dejtonskog mirovnog sporazuma (DMS). Očekuje se da će objavljena namera Moskve da „preispita“ DMS, uokviren kao odbrana srpskih prava u Republici Srpskoj, poslužiti kao geopolitički instrument za skretanje evroatlantske putanje BiH. Dezinformacije koje iskorišćavaju odredbe DMS-a obično se ponovo pojavljuju tokom takvih politički nabijenih trenutaka, lažno tvrdeći da Ustav BiH zabranjuje postojanje institucija na državnom nivou, kao što su pravosuđe ili bezbednosne agencije. Ovi narativi imaju za cilj da legitimišu pozive na „povratak na izvorni DMS“, efikasno demontirajući ključne državne organe i slabeći suverenitet BiH. Ruski zvaničnici su otvoreno tvrdili da zapadno „mešanje“ u BiH izaziva institucionalni „kolaps“, usklađujući se sa lokalnom secesionističkom retorikom i pojačavajući anti-NATO i anti-EU poruke na Zapadnom Balkanu.
Ovaj dezinformacijski narativ je osmišljen da polarizuje multietničko društvo BiH, potkopa poverenje u državne institucije i rasplamsa nacionalistička osećanja. Promovisanjem lažne ideje da reforme neophodne za integraciju u EU i NATO krše Dejtonski mirovni sporazum, autoritarni akteri nastoje da zamrznu proces pristupanja BiH i ojačaju antidemokratski uticaj u regionu. Manipulacija tumačenjima Ustava, zajedno sa istorijskim revizionizmom i zaverom koja prikazuje zapadni angažman kao „stranu okupaciju“, podstiče strah od obnavljanja sukoba i narušava posleratno pomirenje. Takvi narativi ne samo da destabilizuju BiH iznutra, već i prete da se prošire na regionalni nivo, ohrabrujući secesionističke tendencije i komplikuju zapadni diplomatski angažman.
Kosovo: Očekuje se da će parlamentarna blokada ponovo rasplamsati polarizujuće manipulacije informacijama i dezinformacije
Kosovsko informacijsko okruženje suočava se sa kritičnim testom demokratske otpornosti, jer je spor koji je utemeljen u insistiranju stranke „Srpska lista“ na ekskluzivnim pravima predstavljanja već iskorišćen kao oružje od strane političkih i medijskih aktera kako bi predstavili Kosovo kao nestabilno, nedemokratsko i nesposobno da zaštiti prava manjina. Očekuje se da prosrpski mediji pojačavaju narative koji prikazuju kosovske institucije kao diskriminatorne, a njegovu vladu kao neprijateljsku prema Srbima, dok istovremeno diskredituju evroatlantske ambicije Kosova prikazujući zapadne partnere kao saučesnike u „dvostrukim standardima“. Promocija ovih tvrdnji uvećava rizik od intenziviranje polarizacije između zajednica, potkopavanje legitimiteta demokratskih institucija i slabljenje poverenja javnosti tokom odlučujućeg političkog trenutka.
Očekuje se da će manipulacija informacijama i dezinformacijski narativi biti usmereni i na lokalnu albansku i na srpsku publiku, sa manipulativnim narativima koji prikazuju Ustavni sud kao politički kompromitovan ili favorizuje Beograd, podstičući frustraciju institucionalnim integritetom ili kroz koordinisane medijske kampanje koje naglašavaju navodnu marginalizaciju, pojačavajući osećaj žrtve i otuđenja od institucija. Prekogranično umnožavanje takvih narativa od strane medija povezanih sa Srbijom, uz podršku regionalnih tabloida i onlajn eho komora, predviđa se da će imati za cilj destabilizaciju Kosova iznutra, dok će ga na međunarodnom nivou predstaviti kao „neuspelu demokratiju“. Ovaj trenutak, stoga, nije samo domaći ustavni test već i strateška ranjivost na putu Kosova ka integracijama u EU i NATO, gde je održavanje društvene kohezije, međuetničkog poverenja i vere u upravljanje zasnovano na pravilima ključno za evroatlantski put.
Crna Gora: Predviđa se da će debata o dvojnom državljanstvu biti glavni okidač za dezinformacije vezane za integraciju u EU
Javna debata u Crnoj Gori o reformi dvojnog državljanstva postala je novo žarište potencijalnih dezinformacija i stranog uticaja, ispreplićući pitanja nacionalnog identiteta, izbornog integriteta i evropskih integracija. Predloženi sistem „plave karte“, koji podržava premijer Spajić i prosrpske stranke, ima za cilj da crnogorskim emigrantima pruži široka prava, efikasno olakšavajući put ka dvojnom državljanstvu. Iako je zamišljen kao mera za jačanje veza sa dijasporom, kritičari upozoravaju da bi mogao da preoblikuje političku i demografsku ravnotežu Crne Gore, omogućavajući desetinama hiljada srpskih državljana, procenjenih na oko 150.000 potencijalnih birača, da učestvuju na crnogorskim izborima. Ovo podiže uzbunu zbog mogućih spoljnih izbornih manipulacija i erozije suvereniteta kroz demografski inženjering. Evropska komisija je već upozorila da takvi koraci moraju biti usko koordinisani sa Briselom, upozoravajući da bi svaki jednostrani potez mogao da ugrozi proces pristupanja Crne Gore EU i stvori nove bezbednosne ranjivosti.
Očekuje se da će dezinformacijski narativi povezanim sa ovim pitanjem polarizovati javno mnjenje tako što će reformu predstaviti ili kao čin „nacionalnog ujedinjenja“ ili kao dokaz „strane infiltracije“. Prosrpski mediji će verovatno pojačati tvrdnje koje prikazuju EU kao ometanje „prava Crne Gore da se ponovo poveže sa svojom dijasporom“, dok će opozicioni glasovi moći da prikažu vladu kao nekoga ko potkopava nacionalnu nezavisnost. Ovakvo okruženje stvara plodno tlo za manipulaciju informacijama i dezinformacije usmerene na narušavanje poverenja građana u demokratske institucije i podelu društva po etničkim i geopolitičkim linijama. S obzirom na mali broj stanovnika Crne Gore i krhku postizbornu ravnotežu, dezinformacije oko debate o državljanstvu mogle bi imati ogroman uticaj na političku stabilnost, sa dugoročnim implikacijama po evroatlantsku budućnost zemlje.
Severna Makedonija: Očekuje se da će diskurs oko izbora ponovo izbaciti na površinu evroskeptične dezinformacijske narative i ruski uticaj, produbljujući etničke podele
Kako Severna Makedonija sprovodi lokalne izbore, praćenje medija i socijalnih mreža otkriva ponovni porast narativa o ruskom uticaju utkanih u politički, verski i kulturni diskurs. Ovi narativi se prepliću sa lokalnom evroskeptičnom retorikom, nastojeći da naruše poverenje građana u EU i pozicioniraju Rusiju kao moralnu i geopolitičku alternativu. Proruske političke stranke poput Ujedinjene Makedonije i Rodine odražavaju narative koji prikazuju integraciju u EU kao pretnju suverenitetu, dok verske ličnosti pojačavaju ideološki domet Moskve, što pokazuje pridruživanje makedonskog vladike moskovskoj liturgiji sa molitvom za pobedu Rusije u ratu u Ukrajini. U međuvremenu, simbolični gestovi premijera prema ličnostima koji šire ruski kulturni uticaj istakli su postojanost kanala meke moći koji komplikuju proevropsku putanju zemlje.
Očekuje se da će dezinformacijske kampanje eskalirati polarizaciju iskorišćavanjem etničkih podela i suprotstavljanjem makedonske i albanske zajednice jedne protiv druge, između ostalog i po pitanju članstva u EU. Poruke koje integraciju u EU predstavljaju kao uslovnu ili jednostranu produbljuju nepoverenje i odvlače pažnju javnosti od hitnih domaćih reformi u upravljanju, korupciji i pravosuđu. Mešavina nacionalističke retorike, klerikalnog uticaja i evroskeptičnih narativa stvara informaciono okruženje pogodno za manipulaciju informacijama gde izbor između „bratstva“ i „podređenosti“ postaje manipulativni binarni sistem. Ova dinamika ne samo da slabi institucionalni kredibilitet, već i ugrađuje dezinformacije u javno pamćenje, dovodeći u pitanje demokratsku otpornost Severne Makedonije i njenu dugoročnu evroatlantsku orijentaciju.
Srbija: Očekuje se da će kampanje manipulacije informacijama biti oružje za potkopavanje poverenja i legitimizaciju represivnih mera
Informacijski prostor Srbije nalazi se u politički osetljivom trenutku, jer se očekuje da će protesti koji obeležavaju godišnjicu urušavanja nadstrešnice železničke pruge u Novom Sadu 1. novembra privući široku pažnju javnosti, sa rizikom mogućih nemira. Studentske grupe nastavljaju proteste i zahtevaju odgovornost i reforme, dok vlasti odgovaraju pojačanim prisustvom policije. Ova kombinacija daje zamah za manipulativne narative, posebno od strane provladinih medija, usmerene na diskreditaciju demonstranata i preformulisanje građanskog neslaganja kao pretnje koju organizuju strane. Očekuje se da će tabloidi promovisati tvrdnje o „stranom finansiranju“, pokušajima „obojene revolucije“ koja se takođe smatra „novim Majdanom“ ili „studentskom ekstremizmu“. Ovi narativi nastoje da delegitimišu proteste, opravdaju prekomernu upotrebu sile i prikažu vladu kao jedinog garanta reda i stabilnosti. Takva manipulacija informacijama ne samo da iskrivljuje percepciju javnosti već i potkopava poverenje u demokratske institucije, obrazovni sistem i civilno društvo.
Širi rizik se proteže izvan samih protesta. Podsticanjem straha i polarizacije, ovakva manipulacija informacijama ima za cilj da erodira javne simpatije za građanske pokrete i ojača autoritarnu kontrolu. Ona pojačava narativ o delegitimizaciji institucija, sugerišući da su univerziteti, nezavisni mediji, pa čak i studentske organizacije, korumpirani ili politički manipulisani, čime se dodatno slabi demokratsko tkivo Srbije. Na međunarodnom nivou, EU će pažljivo pratiti kako se vlasti nose sa ovim događajima, jer to odražava posvećenost Srbije osnovnim slobodama, odgovornosti i vladavini prava, ključnim elementima procesa pristupanja EU. Korišćenje državnih medija za suzbijanje neslaganja i iskrivljavanje narativa pojačava percepciju demokratskog nazadovanja i državno kontrolisanog informativnog okruženja.
—
„DEZINFO RADAR: Prati i upozori“ (eng. Disinfo Radar: Watch and Warn) je mesečna publikacija projekta „Centar protiv dezinformacija Zapadnog Balkana“, deo sistema ranog upozoravanja na pretnje dezinformacijama zasnovanog na podacima, na osnovu uvida projektnih partnera iz šest zemalja Zapadnog Balkana. „Dezinfo Radar“ unapred pruža upozorenja o očekivanim kritičnim događajima za koje se procenjuje da će verovatno podstaći dezinformacijske narative, na osnovu analize procene rizika rezultata kontinuiranog praćenja medija i prethodnog iskustva sa ponavljajućim dezinformacijskim kampanjama.
Informacije koje pruža „Desinfo Radar“ predstavljene su u sažetom, lako čitljivom formatu i distribuiraju se putem centra za sadržaj antidisinfo.net, e-mail biltena i putem najpopularnijih društvenih mreža u regionu.
