Očekivani kritični događaji koji će verovatno podstaći dezinformacijske narative na Zapadnom Balkanu tokom decembra 2025. godine, identifikovani tokom novembra

Pretplatite se na mesečni e-bilten →

Zapadni Balkan: Predviđeno povećanje antimigrantskih dezinformacionih narativa predstavlja pretnju stabilnosti u regionu

Očekuje se da će novi talas antimigrantskih dezinformacija zahvatiti Zapadni Balkan, oslanjajući se na nedavne objave na internetu i medijske sadržaje koji migrante prikazuju kao kriminalce, ekstremiste ili egzistencijalnu pretnju nacionalnom identitetu. Slični narativi već se pojavljuju u većini zemalja regiona, gde anti-EU akteri predstavljaju migracije kao opasnost za društvenu stabilnost i promovišu neosnovane tvrdnje o „invazijama migranata“. Ovo predstavlja preoblikovanje stvarnih zvaničnih vesti i podataka iz medija koji odražavaju trenutni tok migracija u Evropi. Istovremeno, zvanični podaci pokazuju da su neregularni prelazi migranata u regionu značajno opali, što protivreči senzacionalističkim tvrdnjama pojačanim na društvenim mrežama. Ovi narativi osmišljeni su da izazovu strah, bes i etničku nesigurnost, često predstavljajući migracije kao deo veće zavere ili navetnog tereta koji nameće EU.

Takve dezinformacije potkopavaju demokratska društva narušavanjem poverenja u institucije, podsticanjem polarizacije i slabljenjem poštovanja ljudskih prava kao ključnih vrednosti povezanih sa evropskim putem svake zemlje. Kada se migranti prikazuju kao pretnja, javna debata postaje vođena strahom umesto činjenicama, čineći društva ranjivijim na manipulaciju i domaćih političkih aktera koji traže korist, i spoljnih aktera koji žele da oslabe usklađenost regiona sa EU. Ovo okruženje ne samo da narušava društvenu koheziju, već i rizikuje usporavanje ili potkopavanje pregovora sa EU, jer zemlje deluju nesposobne da ispune evropske standarde vladavine prava, zaštite manjina i odgovornog upravljanja migracijama.

Albanija: Snažno politizovani i polarizovani narativi oko zakona o rodnoj ravnopravnosti i zakona o civilnom statusu verovatno će biti korišćeni za napade na proces pristupanja EU

Očekuje se da će se javni diskurs u Albaniji fokusirati na novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je parlament već usvojio, i predložene izmene Zakona o civilnom statusu, o kojima će se glasati početkom decembra. Ova dva zakona nemaju pravnu ili sadržajnu međusobnu povezanost, ali se suočavaju sa suprotnim narativima političkih strana, što ih čini centralnom tačkom očekivanih dezinformacionih kampanja, naročito onih koje kompleksne reforme pretvaraju u emotivne „kulturne ratove“. Dezinformacije mogu tvrditi da zakoni „menjaju nacionalni identitet“, „uništavaju tradicionalne vrednosti“ ili uvode ideje koje u zakonima uopšte ne postoje. Cilj ovih narativa jeste izazivanje straha, besa i konfuzije, često preterivanjem ili izmišljanjem posledica zakona. Ovi narativi direktno štete pregovorima i procesu pristupanja EU.

Politički akteri, senzacionalistički mediji, verske grupe, influenseri i anonimne onlajn stranice očekivano će pojačati ove tvrdnje, dok bi spoljni akteri mogli iskoristiti situaciju za regionalnu političku korist. Vladajuća stranka stvara utisak da su oba zakona deo jedinstvene agende o rodnim pitanjima, dok više grupa, uključujući Pro-Life i Family organizacije, vrše pritisak na predsednika da ne potpiše zakone. Debata se odvija dok Albanija radi na otvaranju pet klastera EU pregovora, što čini tačne informacije posebno važnim. Kako se ovi narativi šire, javnost može postati podeljena i nepoverljiva prema institucijama, pa provereni izvori poput platformi za proveru činjenica postaju ključni za sprečavanje obmana u visoko emotivnom političkom trenutku.

Bosna i Hercegovina: Koordinisani dezinformacioni narativi oko revizije Dejtonskog ugovora verovatno će potkopati demokratiju i evropski put zemlje

U narednom periodu, građani BiH mogu očekivati novi talas koordinisanih dezinformacija kojima se zemlja pokušava prikazati kao nestabilna, podeljena i nesposobna za demokratski napredak. Sve veći broj srpskih i hrvatskih nacionalističkih narativa, uključujući pozive na „treći entitet“, tvrdnje o „padu građanske Bosne“ i iskrivljavanja izveštaja Evropske komisije, već se širi medijima i društvenim mrežama. Ove poruke, često promovisane politički kontrolisanim medijima i regionalnim akterima, predstavljaju izmišljene pretnje i preuveličane etničke opasnosti. Kada se kombinuju sa dugogodišnjim srpskim i ruskim narativima o „povratku izvornom Dejtonu“, zajedno deluju na dovođenje u pitanje legitimnosti države, potkopavanje poverenja u institucije i ubeđivanje građana da suživot nije moguć.

Šteta koju ovi narativi nanose nije apstraktna – ona direktno utiče na demokratsko tkivo zemlje i njenu evropsku budućnost. Podstičući strah među ljudima, ove kampanje slabe poverenje javnosti, polarizuju zajednice i otežavaju funkcionisanje institucija. One odvraćaju pažnju građana od stvarnih problema poput korupcije, ekonomske stagnacije i nedostatka odgovornosti, dok jačaju političare koji opstaju zahvaljujući podelama. Najopasnije, ovi narativi stvaraju utisak da je BiH previše krhka ili podeljena za članstvo u EU. Ako se ovi narativi ukorene, mogu usporiti reforme, potkopati nadu u evropsku perspektivu i gurnuti zemlju ka nestabilnosti kroz namerne pokušaje manipulacije društvom.

Kosovo: Očekuje se intenziviranje dezinformacionih narativa o stabilnosti nakon lokalnih izbora

Predstojeća primopredaja vlasti u severnim opštinama Kosova postaje ključni trenutak u kojem se očekuje brzo širenje dezinformacija. Kako se novoizabrani gradonačelnici Srpske liste pripremaju da polože zakletvu i preuzmu funkciju, postavlja se pitanje da li će zakletvu položiti pod grbom Republike Kosovo, čime bi priznali legitimitet kosovskih institucija. Politički, medijski i spoljni akteri verovatno će širiti narative koji ovaj proces prikazuju kao napad na srpsku zajednicu ili kao politički ustupak. Neki mediji na srpskom jeziku mogu tvrditi da Kosovo „blokira srpsko predstavljanje“ ili da se Srbija „odriče suvereniteta“. Istovremeno, kanali povezani sa Rusijom mogu pojačati poruke o „predstojećim tenzijama“ ili „zapadnom mešanju“, kako bi se stvorila konfuzija i strah. Ovi narativi imaju za cilj da dovedu u pitanje legitimnost procesa, stvore sumnju u institucije i predstave Kosovo kao zemlju u novoj političkoj krizi, bez obzira na činjenice.

Šteta ovih kampanja daleko prevazilazi onlajn prostor – one produbljuju nepoverenje između zajednica, navode etničke Srbe da se osećaju ugroženo, a kosovske Albance da veruju da je država potkopana, što produbljuje polarizaciju. Upozorenja o nasilju, administrativnim „čistkama“ ili oduzimanju imovine stvaraju stvarni strah i odvraćaju građane od angažovanja u lokalnim institucijama. Prikazivanjem svakog koraka tranzicije као manipulisanog ili spolja nametnutog, ove kampanje slabe poverenje u demokratske procese i narušavaju međunarodni kredibilitet Kosova u osetljivom trenutku njegovih EU i NATO integracija.

Crna Gora: Preuveličani narativi o migrantskoj pretnji koji podstiču antiturska osećanja, u toku perioda suspenzije bezviznog režima verovatno će se nastaviti

Skorašnji narativi koji kruže internetом pogrešno predstavljaju situaciju u vezi sa migrantima u Crnoj Gori, posebno državljanima Turske i Azerbejdžana. Neki postovi šire lažne ili preuveličane tvrdnje o broju i namerama migrantskih zajednica, prikazujući ih kao opasnost po javnu bezbednost, lokalne biznise i kulturnu koheziju, koristeći ove narative za širenje straha, uticaj na javno mnjenje i političku korist. U stvarnosti, zvanični podaci pokazuju znatno niže brojeve nego što se tvrdi na internetu, a ne postoji dokaz koji bi potkrepio tvrdnje o cilјanom demografskom uticaju ili kriminalnim aktivnostima migranata.

Iako su neki političari i mediji pojačali ove narative, nadležni organi su izneli činjenice i naglasili da migranti imaju pravo na bezbednost i zaštitu. Оvakve dezinformacije treba posmatrati u širem regionalnom kontekstu, jer slične antimigrantske poruke populistički akteri često koriste za mobilizaciju javnosti. Uprkos izobličenjima, vladine i diplomatske intervencije imale su za cilj očuvanje javnog reda, zaštitu građana i sprečavanje rasta etničkih tenzija. Kao odgovor na povećane tenzije, Vlada Crne Gore privremeno je suspendovala bezvizni režim za državljane Turske, pozivajući se na bezbednosne razloge. Prema zvaničnim izjavama, mera je privremena i ima za cilj jačanje nadzora ulaska i boravka stranih državljana. Suspenzija je usledila nakon incidenta nožem u Podgorici i povezanih nereda, uključujući proteste i materijalnu štetu, uz isticanje da će prava i bezbednost turskih državljana biti zaštićeni.

Severna Makedonija: Očekuje se da će manipulacije oko EU izveštaja o napretku nastaviti da podstiču dezinformacije i anti-EU narative koji nastoje da umanje njegov značaj

Praćenje informacionog okruženja u Severnoj Makedoniji ukazuje na porast tvrdnji dezinformacija da su uslovi EU navedeni u najnovijem izveštaju o napretku osmišljeni da „unište naciju“, pogrešno predstavljanje standardnih reformskih zahteva kao egzistencijalne pretnje i korišćenje tih tačaka za političko uslovljavanje, pritisak i unutrašnju političku dinamiku. U stvarnosti, Evropska komisija konstatuje ograničen napredak u poređenju sa prošlom godinom, ali bez nazadovanja. Dok je premijer Hristijan Mickoski javno izjavio da je Severna Makedonija nepravedno zadržana „u čekaonici za EU“, istovremeno su izjave iz njegove političke partije umanjivale značaj izveštaja nazivajući ga „malecnim izveštajem“, deminutivom u makedonskom jeziku koji služi za minimiziranje važnosti.

Dve nedelje kasnije, Mickoski je ponovio da zemlja ostaje privržena evropskom putu, ali je tvrdio da EU primenjuje dvostruke standarde. Ovaj dugogodišnji narativ opstaje u makedonskom dezinformacionom pejzažu godinama i dodatno se pojačava kad god ga ponove visoki zvaničnici. Takva iskrivljavanja učvršćuju ukorenjene evroskeptične i anti-zapadne poruke, predstavljajući EU i NATO kao pretnje suverenitetu zemlje. Pogrešna tumačenja nisu se zaustavila tu, jer su neki akteri otišli još dalje fabrikovanjem tvrdnji koje se u izveštaju uopšte ne nalaze. Na primer, Opština Tetovo je lažno objavila da ju je Evropska komisija pozitivno ocenila zbog povećanja zelenih površina, poboljšanja kvaliteta vazduha i stvaranja zdravijeg okruženja za građane. Međutim, Tetovo se u izveštaju pominje samo jednom, isključivo u vezi sa završetkom katastra za zagađivače vazduha, bez ikakvih pohvala ili ocena politika zaštite životne sredine. U stvarnosti, opština se i dalje bori sa ozbiljnim zagađenjem vazduha i nema dovoljno zelenih površina da bi poddržala takve tvrdnje.

Srbija: Očekivane dezinformacione kampanje uoči protesta za Generalštab

Kako se Srbija suočava sa novim talasom mobilizacije povodom planiranog rušenja kompleksa Generalštaba u Beogradu, očekuje se da će se dezinformacije intenzivirati u nedeljama koje prethode protestima i posebno oko godišnjice NATO bombardovanja 1999. narednog proleća. Usvajanje lex specialis od strane vlade, koji omogućava rušenje zaštićenog kulturnog dobra, već je polarizovalo javnost, stvarajući plodno tlo za narative koji umanjuju ili ismevaju kulturnu vrednost zgrade, predstavljaju napore za očuvanje kao prepreke „razvoju“ ili prikazuju građanske aktiviste kao politički motivisane agitatora. Ovi narativi će nastojati da oslabe podršku studentskim i civilnim grupama, zamagle pitanja vladavine prava i preoblikuju problem zaštite kulturnog nasleđa u veštački stvoreni politički sukob. Pošto je Generalštab simbolično povezan sa NATO kampanjom iz 1999. godine, akteri dezinformacija će verovatno koristiti ovu temu da pojačaju anti-zapadna osećanja i oslabe deklarisanu posvećenost Srbije evropskim standardima transparentnosti, zaštite kulturnog nasleđa i učešća javnosti.

Istovremeno, javnost može očekivati talas narativa zavera koje potiču od političkih elita, predstavljajući proteste kao manipulaciju stranih sila ili „moćnih interesa“ koji navodno žele da destabilizuju Srbiju. Prorežimski tabloidi i povezane onlajn mreže verovatno će pojačavati tvrdnje da su studenti „plaćeni provokatori“, da strane kulturne institucije vrše pritisak na Srbiju da zaustavi svoj razvoj ili da aktivisti deluju u ime Zapadnih aktera koji pokušavaju da promene značenje bombardovanja iz 1999. godine. Ovi narativi služe da prikriju stvarne motive iza rušenja — privatni profit i političku korist — dok skreću pažnju sa zabrinutosti koje su izneli stručnjaci za kulturu, arhitekti i organizacije civilnog društva.

—

„DEZINFO RADAR: Prati i upozori“ (eng. Disinfo Radar: Watch and Warn) je mesečna publikacija projekta „Centar protiv dezinformacija Zapadnog Balkana“, deo sistema ranog upozoravanja na pretnje dezinformacijama zasnovanog na podacima, na osnovu uvida projektnih partnera iz šest zemalja Zapadnog Balkana. „Dezinfo Radar“ unapred pruža upozorenja o očekivanim kritičnim događajima za koje se procenjuje da će verovatno podstaći dezinformacijske narative, na osnovu analize procene rizika rezultata kontinuiranog praćenja medija i prethodnog iskustva sa ponavljajućim dezinformacijskim kampanjama.

Informacije koje pruža „Desinfo Radar“ predstavljene su u sažetom, lako čitljivom formatu i distribuiraju se putem centra za sadržaj antidisinfo.net, e-mail biltena i putem najpopularnijih društvenih mreža u regionu.