Oktobar 2024.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Američki predsednički izbori 2024: Medijska pristrasnost i društvene podele u Americi

Američki predsednički izbori bili su jedna od najznačajnijih tema 2024. godine. Od samog početka predsedničkih kampanja, ovaj događaj je bila tema ogromnog broja dezinformacija i pristrasnog izveštavanja, kako od strane političara i kandidata, tako i od strane medija. Nakon turbulentnog leta koje su obeležili pokušaj atentata i povlačenje aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena iz izborne trke, ceo svet je pratio poslednji mesec kampanje kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa i kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris.

Mediji u Srbiji su često na senzacionalne načine predstavljali izbore. Politika prenosi gostovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Hepi televizije, tokom kojeg su izbori označeni kao „najvažniji izbori u istoriji čovečanstva“, kao i da će da „donesu mir ili produžetak rata koji bi nas odveo u treći svetski rat“.

Senzacionalizam je dosta prisutan u portalima kao što su Alo!, Srbin.info, i u najvećoj meri Informer. Portal Alo! objavio je članak koji tvrdi da je moguće da u Sjedinjenim Državama vojska preokrene rezultat izbora uz rečenicu „Trampova radikalizacija pristalica, kao i regrutovanje „hejtera“ spremnih za obračun, dodatno povećava zabrinutost u vezi sa vojnom intervencijom“, dok sam članak u naslovu sadrži „VOJNI UDAR U AMERICI?“.

Informer je često pisao tekstove koji su na negativan način predstavljali aktuelnog demokratskog predsednika Bajdena, ili su hvalili Trampa. Većina tekstova su o relativno beznačajnim događajima za izbore, ali su uz ekstremni nivo dramatizacije predstavljeni kao izuzetno bitni. Neki od primera ovih prenaglašenih naslova su: Šta reče, crni Džo?! Bajden uništio Kamalu u finišu kampanje! Ovo nije smeo da izgovori, Tramp je jedva čekao… ; BOMBA! Bajden i Obama tajno snimljeni kako pljuju Kamalu! Snimak deli cela Amerika, posle ovog je sve sada mnogo jasnije! ; Hit! Tramp zapalio sve mreže! Ovim potezom je oduvao Kamalu i ekipu: Bajden dobio direktan odgovor na sramne uvrede!.

B92 preneo je analizu diplomate Zorana Milivojevića o izborima i uticaju na srpsko-američke odnose. Dok je Milivojević verovao u poboljšanje odnosa sa Sjedinjenim Državama u slučaju Trampove pobede, B92 je svojim naslovom „Srbi, bolji vam je Tramp“, na kratak i direktan način preneo zaključak.

Medijska pristrasnost u korist republikanskog kandidata ogleda se i u načinu na koji se izveštava o bitnim temama na ovogodišnjim izborima. Srbin.info je preneo vest o kriminalnoj aktivnosti venecuelanske bande na jugu Sjedinjenih Država. U članku se kao uzrok toga navodi politika „Bajden-Harisinih otvorenih južnih granica“. Migracije su bile jedno od ključnih pitanja tokom izbora, za koje su republikanci zauzeli stav čvršće kontrole granica. Iz tih razloga se ovaj članak predstavlja kao pro-republikanski, uz završnu rečenicu  „ovo je šokantno… situacija će se samo pogoršavati“. Dodatno, u naslovu teksta stoji „ U Americi je već počeo rat“, što dodatno pojačava senzacionalizam članka.

Osim migracije, spoljna politika je takođe bila bitna tema. Jedna od uobičajenih taktika u republikanskoj kampanji bila je kritika tadašnje vlasti zbog ophođenja prema ratovima u svetu. Tramp je često govorio da bi kao novoizabrani predsednik zaustavio ratove u Ukrajini i Gazi. Jednu takvu izjavu je preneo Informer, uz tvrdnju da se bliži „kraj čovečanstva“. Upečatljivo je da se u kontekstu Trampove izjave o lošoj spoljnoj politici demokrata pominje početak „klanice“.

Ruski mediji i pokušaj uticaja na izbore

Jedan od ključnih fenomena tokom ovogodišnjih izbora je sve veća netrpeljivost glasača demokrata i republikanaca. Postupci vođeni protiv Trampa, dva pokušaja atentata i širenje teorija zavere su samo dodali ulje na vatru. Jedan od najboljih primera opasnosti koje teorije zavere predstavljaju je tvrdnja o izbornoj krađi iz 2020. godine.

Najveći promoteri te tvrdnje su bili tadašnji predsednik Tramp i njegov advokat Rudi Đulijani. Njihovo insistiranje na tome da Bajden nije legalno izabrani predsednik je kulminiralo napadom republikanskih pristalica na Kapitol, zgradu Kongresa, sa ciljem sprećavanja zvanične potvrde izbornih rezultata.

Napad na Kapitol je nasilna kulminacija širenja teorija zavere. Tokom ovogodišnjih izbora je postojao veliki strah da će se takva vrsta nasilja ponoviti. Suparnici Sjedinjenih Država koriste ovu ranjivost, i često se mogućnost nasilja u stranim medijima predstavlja kao mogućnost izbijanja građanskog rata. Rusija je najzapaženiji primer države čiji mediji plasiraju narativ o društvenim problemima u Sjedinjenim Državama.

Spoljno uplitanje Rusije u američke izborne procese je već dosta zapaženo, kako prethodnih godina, tako i sada. U ruskom slučaju, bitno je izdvojiti dva cilja uplitanja. Prvi cilj ovog mešanja je produbljivanje već postojeće društvene polarizacije, što dovodi do slabljenja Sjedinjenih Država. Mediji to ostvaruju širenjem teorija zavera, ekstremističkih stavova i pomenutih lažnih narativa o nadolazećem građanskom ratu.

Ruski Russia Today (RT) preneo je rezultate istraživanja na osnovu uzorka od 1.266 ispitanika u Sjedinjenim Državama, od kojih 27% veruje da će doći do građanskog rata. U kasnijem članku, RT je ponovio rezultate ovog istraživanja, uz dodatne razloge zašto je građanski rat verovatan. Članak tvrdi da Amerika ide „u susret izborima ili novom građanskom ratu“, kritikuje Harisovu zato što podržava „neonacističku huntu u Kijevu, što preti da izazove nuklearni rat sa najvećom nuklearnom silom – Rusijom“, i završava se rečenicom „možda je, u situaciji u kojoj niko nikog ne sluša, u društvu koje se sve snažnije polarizuje, jedina realna opcija novi građanski rat, koji će odlučiti kojim putem treba da ide Amerika“. Takođe, Sputnik je preneo izjavu predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka koji je rekao da bi „svet mogao da postane svedok građanskog rata u Sjedinjenim Državama“.

Drugi cilj uplitanja je uticaj na sam rezultat izbora. Tramp je kandidat koji se manje zalaže za podršku Ukrajini i nije naročito sklon jačanju uloge NATO-a u svetu. Imajući to u vidu, Rusiji je u interesu Trampova pobeda prvenstveno zbog ratnih dejstava u Ukrajini. Zbog toga ruski mediji često napadaju Kamalu Haris i Džoa Bajdena. Osim toga, Rusija nastoji da ugrozi veru u demokratiju i izborni proces stvaranjem atmosfere u kojoj ljudi veruju da je moguće da spoljni neprijatelj odluči ko će postati novi predsednik.

RT je objavio članak o smehu Kamale Haris. Većina teksta zapravo ismeva njene govorničke sposobnost i samu kandidaturu. Jedan od pasusa u tekstu je „korisnik je sugerisao da bi „kikotanje“ Harisove moglo da bude paravan za njenu „nesigurnost i nesposobnost“, dok su se neki korisnici zapitali „kako bi neko mogao ozbiljno da je izabere za bilo koju funkciju, a kamoli za vrhovnog komandanta“. U drugom tekstu RT piše o navodnom razdoru u odnosu Harisove i Bajdena. Pominje da je Harisova 2019. godine optužila Bajdena za rasizam, kao i da postoji velika netrpeljivost između Harisove i prve dame Sjedinjenih Država Džil nakon povlačenja Bajdena iz izborne trke, koji se pominje kao „puč“, i da je njen cilj sabotaža Kamale Haris.

Uz ovakve vesti se stvara slika slabosti i nestabilnosti u okviru Demokratske stranke, dok se problemi u Trampovoj kampanji slabije pominju. Umesto toga, RT je preneo pozitivne komentare zvaničnika o Trampu. Primeri toga su komentar mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta da bi za Mađarsku bilo bolje da Tramp pobedi, kao i izjava bivšeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva uz naslov „Medvedev hvali Trampa“ zbog navodnog Trampovog priznanja da je Zelenski kriv za rat u Ukrajini.

U domaćim medijima, senzacionalizam, dramatični naslovi i pristrasnost u korist kandidata Republikanaca Donalda Trampa pokazali su se kao ključni elementi medijskog izveštavanja tokom američkih predsedničkih izbora. Ruski mediji su pratili relativno sličnu matricu, uz to što su više bile naglašene društvene podele i mogućnost izbijanja građanskog rata iz prvenstveno malignih razloga. Konačni rezultati izbora bili su takvi da je Donald Tramp ostvario značajnu pobedu od 312 elektora, uz pobede u svim kolebljivim državama.

Autor: Aleksandar Jakovljević