Maj 2024.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Poseta predsednika Kine Srbiji: Isključivo pozitivno izveštavanje pro-vladinih medija i „podgrevanje“ neprijateljstva prema Zapadu

Početak maja 2024. godine u srpskim medijima bio je obeležen posetom predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga Srbiji. Kineski predsednik je 7. i 8. maja boravio u zvaničnoj državnoj poseti Beogradu, prvoj posle osam godina. Nakon punih pet godina, Si je stigao u zvanične posete evropskim zemljama, izabravši pritom tri destinacije – Francusku, Srbiju i Mađarsku.

Tokom dvodnevne posete Beogradu 7. i 8. maja održan je niz sastanaka srpskog i kineskog državnog rukovodstva i privrednih delegacija i potpisan veći broj sporazuma. Prema dostupnim navodima, srpski i kineski predstavnici su potpisali skoro 30 sporazuma i memoranduma o razumevanju u oblastima privrede, tehnologije, kulture i političke saradnje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kine Si Đinping potpisali su 8. maja i Zajedničku izjavu Republike Srbije i Narodne Republike Kine o produbljivanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.

U domaćim medijima je poseta kineskog predsednika bila u dominantnom fokusu, dok u tada aktuelnom trenutku nisu manjkala ni brojna pozitivna tumačenja efekata posete Si Đinpinga Beogradu. Pro-vladini, kao i pro-ruski nastrojeni mediji, su u potpunosti pozitivno izveštavali o susretima kineske delegacije sa predsednikom Srbije i državnim zvaničnicima, uz promovisanje od ranije učvršćenih narativa o „čeličnom prijateljstvu“ Srbije i Kine, kao i dvojice predsednika. Pri tome su pojedini mediji, u anti-zapadnom ključu, nastojali i da, kontrastno, prave poređenja odnosa Zapada i Kine sa Srbijom.

Takođe je uočljivo da, ipak, u potonjem periodu u maju, potpisani sporazumi Srbije i Kine nisu zaokupili značajniju medijsku pažnju pro-vladinih medija, niti su oni u kontinuitetu izveštavali o njihovoj sadržini. Osim toga, samo nekoliko dana kasnije došlo je do posete prve dame Ukrajine Olene Zelenske i ministra spoljnih poslova te zemlje Dmitra Kulebe, koji je neuporedivo manje propraćen u ovim medijima u odnosu na posetu kineskog predsednika.

„Istorijska poseta,“ „čelično prijateljstvo Srbije i Kine,“ „poruka Zapadu“

Pro-vladini mediji su u superlativu pisali o zvaničnom međudržavnom susretu predsednika Vučića i Sija, naglašavajući u tome „istorijski značaj“ posete, kao i činjenicu da Kina predstavlja „najvećeg prijatelja (Srbije) na svetu“ – kako je sugerisao sagovornik Informera. Vodeći pro-vladin tabloid Informer je pisao da „kineska geopolitička zaštita (Srbiji) znači“, te da je u pitanju zemlja koju „niko ne može da ne prihvati…(i) iskovano je čelično prijateljstvo (Srbije i Kine).“ Informer je prenosio ilustrativne izjave najviših državnih zvaničnika o tome kako je „poseta predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji istorijska u svakom smislu,“ uz naglašavanje da Kina doživljava Srbiju kao prijateljsku zemlju i da Srbija „nikome ne treba da se pravda zbog toga.“

Ovaj medij se bavio i kritikama određenih aktera upućenim na račun postignutih sporazuma Srbije i Kine, praveći pritom paralele sa (negativnim) odnosom Zapada prema Srbiji, uz anti-zapadne optužbe. Sugestivne su konstatacije u Informeru – „još jednom se potvrdilo pravilo – što bolje za Srbiju i narod, to gore za NVO i njihove zapadne sponzore.“

Portal Alo ukazuje da je i datum posete kineskog predsednika simbolički izabran, na dan bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, čime je poručeno Zapadu „da Si i kineski narod (nikada) neće zaboraviti.“ Na sličan način je pisao i portal Srbin.info koji izdvaja potencijale čvršće saradnje Srbije sa Kinom i u okviru mogućeg članstva u BRIKS, a nasuprot zapadnim integracijama.

Pro-ruski mediji u Srbiji su, takođe, izveštavali u izuzetno pozitivnom tonu o poseti kineskog predsednika, uz još oštriji fokus na anti-zapadne kritike. Domaći servis ruskog državnog Sputnika ističe da je „predsedniku Siju priređena neverovatna dobrodošlica…to je prikaz odnosa dve države, ne samo zbog višegodišnje zajedničke podrške i poštovanja, već i zbog saradnje koja će u budućnosti sve više rasti.“ Sagovornici Sputnika su ukazivali da je i sa kineske strane poseta Si Đinpinga Srbiji navodno jedna od glavnih tema, te da Kinezi „saradnju (sa Srbijom) karakterišu kao čelično i iskreno prijateljstvo.“

Očekivano, poseta i niz potpisanih srpsko-kineksih sporazuma, čija dublje predstavljanje i analiza su, ipak, izostali u ranije pomenutim medijima, iskorišćeni su kao povod za anti-zapadne narative i isticanje navodno negativnih aspekata odnosa Zapada i Srbije, nasuprot srpsko-kineskom „prijateljstvu“. Ilustrativan je naslov Sputnika „NATO pogođen u živac usred Beograda: jalova igra Zapada u Srbiji sada je ogoljena do kraja,“ nakon čega se, nadalje, sugeriše da je „smehotresni pokušaj evroatlantske javnosti da ponizi politički grandioznu i ekonomski značajnu posetu predsednika Kine Beogradu, do kraja ogolio beznadežnu i jalovu totalitarnost zapadne agende u Srbiji.“

Drugi domaći portal ruskog državnog medija – Russia Today – je u prvi plan, u kontekstu izveštavanja o srpsko-kineskim sporazumima, izneo senzacionalističku konstataciju da „Srbija ima evroazijsku alternativu,“ dodajući kako je Beograd „poručio da će ostati veran dosadašnjoj saradnji sa Pekingom.“ Prenesena je i izjava da je „čelično prijateljstvo Kine i Srbije pustilo dublje korenje u srcu dva naroda…(dve zemlje su) jedna drugoj pružile čvrstu podršku u pitanjima koja se tiču suštinskih interesa i velikih briga.“

Sa druge strane, oštro su kritikovani tekstovi zapadnih medija, kao i pro-zapadno nastrojenih medija u Srbiji, koji su pisali o potencijalno problematičnim aspektima sporazuma sa Kinom, uz tvrdnje RT da je „više nego očigledno zašto je dolazak lidera tradicionalno prijateljske zemlje ovoliko uznemirio deo srpske medijske scene.“

Korak dalje u odnosu na brojne druge pro-vladine i pro-ruske medije je, ipak, otišla RT, detaljnije analizirajući sadržinu Zajedničke izjave koju su potpisali predsednici Vučić i Si Đinping. Naglašeno se ističe da je to „korak koji se može porediti sa članstvom u BRIKS-u,“ uz tvrdnje sagovornika kako je takav sporazum rezervisan samo za važne spoljnopolitičke partnere Kine, te da je Srbija prva evropska zemlja koja ga je potpisala.

Dometi sporazuma potpisanih između Srbije i Kine

U proteklom periodu su nesumnjivo srpsko-kineski odnosi bitno osnaženi i Kina je postala jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji pojedinačni, ne-zapadni partner Srbije. Državna poseta predsednika Si Đinpinga Srbiji, kao jednoj od tri evropske zemlje tokom „turneje“, svedoči o rastućoj geoekonomskoj i geostrateškoj važnosti Srbije za kinesku političku i ekonomsku elitu.

Zajednička izjava koju su potpisali predsednici Vučić i Si Đinping nagoveštava uspostavljanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću, što nominalno predstavlja podizanje odnosa na nivo iznad dosadašnjih deklaracija o strateškom partnerstvu koje su potpisane u ranijim godinama. Treba ukazati, međutim, i da u kineskom spoljnopolitičkom pristupu postoji niz različitih hijerarhijskih kategorija strateškog partnerstva sa drugim zemljama, u odnosu na potpisani okvir sa Srbijom.

Sadržinski posmatrano, u zajedničkom dokumentu se ponavljaju od ranije promovisani opšti principi saradnje u međunarodnom kontekstu, uzajamna podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu, pozivanje na međunarodno pravo i izgradnja multipolarnog međunarodnog poretka.

Naglašavaju se, nadalje, napori u realizaciji projekata pod okriljem inovirane inicijative Pojas i put, koja je ušla u svoju drugu deceniju. Ipak, iako Srbija jeste jedan od važnijih učesnika inicijative Pojas i put na Balkanu, projekti su u prethodnim godinama praćeni brojnim kontroverzama, kao i nedovoljnom transparentnošću, što ostaje slučaj i nadalje u pogledu pojedinih sporazuma koji su zaključeni sa Kinom, dok uz to treba uzeti u obzir i šire, globalne, izazove pred kineskom inicijativom, koja se suočila sa usporavanjem.

Dodatno, u pogledu trgovinske razmene je u zajedničkoj deklaraciji istaknuto da se aktivno radi na implementaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji bi trebalo da stupi na snagu u julu. Međutim, u pogledu ovog aspekta je, takođe, važno konstatovati da potpisani trgovinski sporazum svoje  pune efekte može ispoljiti tek u periodu od pet do sedam godina. Ekonomisti su i ranije procenjivali da će doneti asimetrične efekte, a da srpska privreda ne može puno toga ponuditi kineskom tržištu. Ilustrativno je da je u toku prošle godine izvoz u Kinu bio četiri puta manji nego uvoz, a da su tri najveća izvoznika iz Srbije u Kinu upravo kineske kompanije.

Kada je reč o pojedinačnim aranžmanima i dokumentima koji su dogovoreni tokom posete, spisak uključuje široku lepezu oblasti u kojima je planirano produbljivanje saradnje, ali su mahom potpisani memorandumi o saradnji, koji su neobavezujućeg karaktera, što implicira da je na „dugom štapu“ njihova potpuna realizacija, kao i da je teško uopšte proceniti kvalitativne efekte po srpsku ekonomiju. Interesantno je da je jedan sporazum, od skoro 30 potpisanih, izazvao određene kontroverze u delu javnosti, budući da ga je potpisala ministarka za evropske integracije, a odnosi se na kinesku podršku u procesu evrointegracija Srbije.

Autor: Igor Mirosavljević