U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Jermenska „izdaja“ Rusije i odgovornost za pad Nagorno-Karabaha

Ponovna eskalacija konflikta u regionu Nagorno-Karabah 19. i 20. septembra 2023. godine, koji je okončan predajom jermenskih snaga i uspostavljanjem pune kontrole nad teritorijom od strane Azerbejdžana, usmerila je povećanu pažnju javnosti na (geo)političku dinamiku u zakavkaskom regionu u medijima na srpskom jeziku. Tragični događaji u Nagorno-Karabahu, a u određenoj meri i retorika i spoljnopolitički potezi Jermenije, bili su povod za narativ o isključivoj odgovornosti jermenskih pro-zapadnih vlasti za pad ovog regiona.

Dana 19. septembra 2023. godine azerbejdžanska vojska je pokrenula operaciju, koju je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana označilo kao antiterorističku, sa ciljem ponovnog uspostavljanja ustavnog poretka i uklanjanja ilegalnih oružanih formacija sa svoje teritorije, protiv snaga samoproglašene jermenske republike Nagorno-Karabah. Manje od 24 sata kasnije, uz određeno posredovanje ruskog mirovnog kontigenta, zaključeno je primirje između predstavnika Azerbejdžana i Nagorno-Karabaha. Prema odredbama dogovora o primirju, predviđeno je raspuštanje svih oružanih snaga etničkih Jermena na tom prostoru i predaja oružja azerbejdžanskim vlastima, kao i ukidanje njihovih političkih institucija do 1. januara 2024. godine, te su nagovešteni budući razgovori oko integracije jermenskog stanovništva sa tog prostora u azerbejdžanski politički sistem. Nagorno-Karabah je, kao nominalno samostalni, ali međunarodno nepriznati jermenski entitet, de facto prestao da postoji.

U danima nakon što je primirje potpisano i nakon što su obavljeni prvi i jedini razgovori oko potencijalne (re)integracije Jermena iz Nagorno-Karabaha, svet su počeli da obilaze tragični snimci i fotografije desetine hiljada jermenskih izbeglica koje su odlazile iz Nagorno-Karabaha i uputile se u Jermeniju. Do početka oktobra skoro svi stanovnici, od procenjenih 120.000, su napustili Nagorno-Karabah, region u kome su Jermeni živeli od 1. veka pre nove ere i u kome se nalazi značajna kulturno-istorijska baština. Događaji su izazvali zabrinutost i zbog moguće humanitarne katastrofe i širenja nestabilnosti u širem regionu Južnog Kavkaza.

Konflikt u Nagorno-Karabahu je bio jedan od najpoznatijih primera tzv. zamrznutih konflikata na svetu i ujedno najdugotrajniji spor-sukob na čitavom post-sovjetskom prostoru. Rusija je održavala svoje dominantno prisustvo i u ovom „bliskom inostranstvu“, kao najvažniji i kao takva je bila posrednik u pregovorima između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha, ali i garant rešavanja spora i održavanja mira u samom Nagorno-Karabahu. Dodatno, Jermenija je jedina post-sovjetska država u kojoj je ruski uticaj postojan u kontinuitetu i čija bezbednosna arhitektura je direktno, skoro u potpunosti, bila vezana za Rusiju.

Ipak, nakon najnovije eskalacije u Nagorno-Karabahu koja je rezultovala raspuštanjem jermenskih institucija i masovnim iseljavanjem stanovništva, jermenske vlasti, na čelu sa premijerom Nikolom Pašinjanom, i veliki deo javnog mnjenja su oštro osudili Rusiju, uz neskriveno nezadovoljstvo i razočarenje neaktivnošću ruskih trupa – mirovnog kontigenta na terenu – kao garanta mira i sprovođenja prethodnih sporazuma.

Međutim, u srpskim pro-vladinim i pro-ruskim medijima sistematski je zauzet drugačiji ugao gledanja i izgrađen je narativ o isključivoj odgovornosti zapadno orjentisanih vlasti Nikola Pašinjana, koje su prepustile „za samo jedan dan“ Nagorno-Karabah, ciljano se okrećući u spoljnoj i bezbednosnoj politici protiv Rusije.

Jermenija sama kriva za ishod zbog „izdaje“ Rusije

Najuticajniji pro-vladin tabloid Informer je preneo niz vesti pod naslovima poput „Drama u Rusiji! Jermenija sprema strašan udar na Moskvu?! Pašinjan jednom odlukom može da izazove totalnu katastrofu“ i „Gde je Pašinjanu bila vojska?! Trenira sa Amerikancima!“, fokusirajući se posebno na navodni zaokret u spoljnoj politici Jermenije prema Zapadu i približavanje SAD, što je uticalo i na drugačiji, „recipročni“ pristup Rusije u kontekstu sukoba u Karabahu. Informer u svom tekstu ilustrativno prenosi izjave bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i jednog od vodećih propagandista Kremlja Vladimira Solovjova, koji ističu da su se jermenske vlasti okrenule Zapadu koji nije pružio pomoć Jermeniji ili Nagorno-Karabahu, a da sada naknadno pokušavaju da okrive Rusiju za svoj poraz.

Mediji, poput portala Republika, internet izdanja dnevnog lista Srpski telegraf, takođe su usmerili „pažnju“ u svom izveštavanju na „izdaju“ Rusije od strane prozapadnih jermenskih vlasti, apostrofirajući da su potezi Jermenije razbesneli Moskvu i da Rusija nema razloga da vojno reaguje u sukobu u Nagorno-Karabahu. U tekstu Republike preneta je izjava da „američka vojska izvodi vežbe u Jermeniji; rukovodstvo Jermenije je odavno izdalo Rusiju, a glavni prijatelji Jermenije su sada ruski neprijatelji Francuska, EU i SAD (…) treći karabaški rat očigledno neće dugo trajati.“

I drugi mediji su nastavili da tumače događaje u Nagorno-Karabahu, kao i potonje anti-vladine i anti-ruske proteste koji su potresli Jermeniju. Balkanski portal ruskog državnog medija Russia Today  je ukazao da se „pokušaj približavanje Zapadu na kraju nije isplatio“ i da „situacija ne izgleda dobro ni za Jermene ni za njihovog premijera Nikola Pašinjana.“ Na RT  je ponavljano da vlasti Jermenije „od svoje zemlje prave taoce geopolitičkih igara Zapada (…) njihovi koraci su neubedljivo pravdani navodnim greškama Ruske Federacije i ODKB.“ Zaključeno je da je „zbog nedoslednog stava jermenskog rukovodstva, koje trči za Zapadom i okreće leđa trilateralnim sporazumima sa Rusijom i Azerbejdžanom, izgubljeno dragoceno vreme tokom kojeg je mogao da se napravi napredak u mirovnim pregovorima.“

Pro-ruski portali Webtribune i Srbin.info, su, takođe, frekventno „promovisali“ ovaj narativ. U tekstu pod naslovom „Udar Jermenije na Rusiju: Stručnjak otkrio glavni razlog izdaje“ na Webtribune ističe se da će „Pašinjan po nalogu Zapada da govori i radi šta hoće (…) glavna stvar je da se reši problem istiskivanja Rusije sa Južnog Kavkaza“. Srbin.info je objavio izjavu Marije Zaharove u kojoj se navodi da nije Rusija ta koja je izdala Jermeniju, već Brisel koji „nije ni nameravao da doprinese prekidu vatre niti pružanju humanitarne pomoći.“

Još jedan od povezanih narativa prisutnih u ovom periodu, krajem septembra, nakon tragičnih događaja u Nagorno-Karabahu i egzodusa jermenske populacije, bio je taj da Rusija, iako dugo vremena garant bezbednosti, i nije bila u mogućnosti da aktivnije interveniše kada je sama Jermenija svojim potezima promenila realnost na terenu i faktički priznala suverenitet Azerbejdžana nad Karabahom. Srpsko izdanje ruskog Sputnika naglašava da su Nikol Pašinjan i zvanični Jerevan sami priznali da Nagorno-Karabah pripada Azerbejdžanu u maju 2023. godine, uz izražavanje spremnosti da priznaju teritorijalni integritet Azerbejdžana, dodajući da su u senci tog događaja najnovije kritike jermenskih vlasti.

Portal Alo je citirao ruskog predsednika Vladimira Putina koji je izjavio da je „to kada će i na koji način Baku uspostaviti u Karabahu ustavni poredak bilo samo pitanje vremena nakon što je Jerevan priznao suverenitet Bakua.“ Dodaje se, u tekstu, da to nije bila odluka Rusije, već isključivo jermenskih vlasti. RT je objavio saopštenje Kremlja u kome se podseća da Rusija nije bila u obavezi da štiti Nagorno-Karabah i da su takve tvrdnje bez osnova, imajući u vidu promenjeni status ove oblasti. U tekstu Informera sa srpskim sagovornicima, izdvaja se komentar glavnog urednika RT koji ukazuje da je jermenska vlada odbila pomoć Rusije, „priznala sporni deo Nagorno-Karabah, a sad se žali zbog toga.“

Autorski tekst za portal Novi Standard, koji je sugestivno naslovljen „Jermenska lekcija za Srbe“, naglašava kako „Pašinjan i njegovi najbliži saveznici optužuju Rusiju za sopstvenu izdaju i nesposobnost.“ Autorova konstatacija da „jednom rečju, kod rešenja nagorno-karabaškog pitanja Rusija nije imala ni jedan razlog da se nakon Pašinjanovog potpunog okretanja kolektivnom Zapadu konfrontira sa Azerbejdžanom,“ ilustrativno sumira ključne narative raširene u domaćim medijima.

Ruski uticaj na Južnom Kavkazu u realnosti uzdrman

 U realnosti, uticaj Rusije kao najvažnijeg geopolitičkog aktera na zakavkaskom prostoru je oslabljen i potencijalno otvara prostor za druge velike i regionalne sile, u prvom redu SAD i Tursku. Moskva nije uspela da efektivno kontroliše situaciju u regionu, gde jedina ima prisustvo svojih snaga na terenu, niti u potpunosti razreši sukob i zaustavi neprijateljstva. Kako piše Centar za strateške i međunarodne studije, ograničena sposobnost Rusije da deluje u posredovanju između Jermenije i Azerbejdžana i spreči eskalaciju konflikta u Karabahu je uslovljena potpunim fokusom Moskve na rat u Ukrajini.

U tekstu za Foreign Affairs, ekspert i istraživač Fondacije Karnegi Tomas de Val, podseća da su se prioriteti Rusije na Kavkazu, nakon agresije na Ukrajinu, promenili i da je Azerbejdžan postao važniji partner od Jermenije, tradicionalnog saveznika i najproruskijeg uporišta uticaja. Ruski pristanak je bio ključan i za niz agresivnih akata vlasti u Bakuu, koji su tokom prošle godine prethodili eskalaciji konflikta. Činjenica je da je enklava Nagorno-Karabah, teorijski, bila pod zaštitom ruskih mirovnih snaga, jedinih spoljnih oružanih snaga u regionu, ali da su se bezbednosne garancije pokazale bezvrednim.

Takođe je činjenica da su nakon drugog rata u Nagorno-Karabahu 2020. godine, u kom su Jermenija i rukovodstvo samoproglašene republike praktično izgubili kontrolu nad teritorijom, koja je ostala povezana samo uskim koridorom sa Jermenijom, pri čemu se razvilo uverenje da Rusija nije učinila dovoljno da podrži Jermeniju ni tada, vlasti i premijer Pašinjan počeli javno da govore o odricanju od teritorijalnih pretenzija na region. Istina, Jermenija nikada ni formalno nije priznala nezavisnost Nagorno-Karabaha, ali je u prethodnim godinama menjala politički kurs, inicirajući mirovne pregovore sa Azerbejdžanom i određene ustupke, kao rezultat postepenog povlačenja Rusije i slabljenja nekadašnjeg strateškog oslonca.

Fondacija Karnegi za međunarodni mir, u svojoj analizi, primećuje da je još od jeseni 2022. godine postalo jasno da Rusija nije voljna da interveniše ili materijalizuje vojnu pomoć Jerevanu, usled čega su vlasti Nikola Pašinjana bile prinuđene da diverzifikuju bezbednosna partnerstva. U potrazi za instrumentima i garantima spoljne bezbednosti Jermenije, koja je dugo zavisila od Rusije, nedovoljno spremne da sprovede preuzete obaveze, nastupile su, kao iznuđena reakcija, promene u bezbednosnoj politici Jermenije i oprezni pokušaji približavanja zapadnim zemljama. Dodatno, ukazuje se da su opravdanja Moskve u kontekstu sopstvene inertnosti i političkih grešaka – nemogućnosti – da spreči humanitarnu katastrofu u Karabahu krajem septembra 2023. godine neubedljiva. Nejasno je kako bi politička deklaracija Pašinjana o spremnosti da prihvati teritorijalni integritet Azerbejdžana poništila bezbednosne garancije Rusije jermenskom stanovništvu u Karabahu, koje su date trilateralnim sporazumom 2020. godine.

Kako je zaključeno, ishod konflikta je loš i za Rusiju. „Neuspeh ruskih napora u održavanju mira je ugrozio dugoročno prisustvo Rusije na južnom Kavkazu,“ budući da Rusija nije uspela da zaustavi napad Azerbejdžana niti egzodus Jermena, dok je prisutno posledično očekivanje da će Jermenija pokušati da pronađe garancije drugde i da rusko prisustvo u samoj Jermeniji može biti dovedeno u pitanje.