Januar 2024.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Konačni obračun Zapada sa Srbijom – Situacija na Kosovu ponovo povod za anti-zapadne narative

Kontinuirane tenzije između Srbije i Kosova ponovo su porasle početkom 2024. godine, što je pokrenulo novi ciklus anti-zapadnih medijskih narativa. Dok su određeni aspekti odnosa Beograda i Prištine sistematski ignorisane, uključujući i odluku srpskih vlasti da priznaju kosovske registarske tablice, pro-vladini, ali i pro-ruski mediji u Srbiji su se u daleko većoj meri bavili najavljenom nabavkom naoružanja Kosova u Sjedinjenim Američkim Državama. U tom kontekstu su promovisani narativi o destabilizovanju regiona i nameri Zapada, da izvrši „odlučujući pritisak“ na Srbiju.

Sa druge strane, kraj januara je obeležila najava zvanične Prištine i potonja odluka Centralne banke Kosova o odvijanju platnog prometa na Kosovu isključivo u evrima, što će de facto značiti zabranu upotrebe dinara na Kosovu, čime će prevashodno biti pogođena srpska zajednica na severu. Implementacija ovih mera je odložena, s obzirom na negodovanje dela međunarodne zajednice, a u domaćim medijima se, između ostalog, produžio pomenuti narativ o zapadnom pritisku na Srbiju i prećutnoj podršci ovim potezima.

„Konačni obračun“ i „opasna igra“ – kako su mediji u Srbiji predstavili kosovsku nabavku naoružanja u SAD

Dominantan okvir tekstova i analiza, povezanih sa odlukom SAD da prodaju Kosovu protivtenkovske raketne sisteme “džavelin” (Javelin), u pro-vladinim i pro-ruskim medijima bio je usmeren na navodne agresivne političke ciljeve Zapada u odnosu na Srbiju i na stvaranje pretnje koja će doprineti destabilizaciji čitavog regiona.

Posebno su bili sugestivni učestali tekstovi srpskog portala ruskog državnog servisa Sputnjik. U analizi naslova “Amerika se sprema za konačni obračun sa Srbima” tvrdi se da “Amerika, poput ranjene zveri, se trudi da što više toga uništi…pa sprema i konačni obračun sa Srbima.” Sagovornik Sputnjik-a Aleksandar Pavić, od nedavno i narodni poslanik u Skupštini Srbije ispred liste “MI – Glas iz naroda”, ističe da SAD to rade tako što, između ostalog, “naoružavaju secesioniste u Prištini, bivše, sadašnje i buduće teroriste, tako što dozvoljavaju tiho etničko čišćenje Srbija, guraju članstvo lažne države Kosovo u sve međunarodne institucije… što bi destabilizovalo čitavu vlast u Srbiji.”

Komentarišući odluku američkog Stejt Departmenta da odobri prodaju raketnih sistema “džavelin” Kosovu, za Sputnjik se naglašava da SAD gledaju da otvore nova žarišta i da će sada “probati da same završe nedovršeni posao koji najavljuju već više godina.”

Sputnjik je nastojao da posebno apostrofira u negativnom narativnom kontekstu činjenicu da je ovu odluku među prvima saopštio upravo ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Kristofer Hil. Rečima autora teksta na portalu Sputnjik “ambasador je…u maniru diplomatskog talibana, obavestio predsednika Srbije da će Vašington prodati Prištini 246 protivtenkovskih raketa džavelin.” Ukazuje se veoma eksplicitnim rečnikom da SAD “javno i siledžijski” krše međunarodno pravo i da “na otvorenoj sceni pripremaju za rat mutant državu Kosovo.”

Na Sputnjik-u se u kontinuitetu potenciralo da SAD teže da “slome” Srbiju i da su pre predsedničkih izbora, u novembru 2024. godine, krenuli da “sipaju oružje u teritoriju koja prema međunarodnim normama ne bi smela ni da ima vojsku.”

U istovetnom ključu su izveštavali i drugi mediji. Najuticajniji pro-vladin tabloid Informer je objavio analizu karakterističnog naslova “Krenuli su đonom…SAD pokrenule udar na Srbiju,” u kojoj se ističe da Vašington krši javno sve sporazume i norme kada je u pitanju Kosovo. Dodaje se da SAD demonstriraju silu i da su se okrenule direktnom nametanju rešenja statusa kosovske državnosti u izbornoj godini.

U domaćim medijima je veoma prisutan bio i narativ da će naoružavanje Kosova, koje je predviđeno u najskorijem vremenskom rasponu, destabilizovati region i podriti pregovarački proces. Portal Srbin.info preneo je izjavu portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove u kojoj se osuđuje odluka SAD da “naoružavaju nelegitimne paravojne strukture Prištine,” budući da će to negativno uticati na dijalog.

Na istom portalu je naglašeno i da Sjedinjene Države, u skladu sa scenarijima koje razrađuju, očekuju oružani konflikt između dve strane, te da su već odabrale stranu koju će podržati, zbog čega je i doneta odluka o prodaji sistema “džavelin.”

Brojni mediji su, takođe, prenosili izjavu francuskog evroposlanika iz desnog populističkog Nacionalnog okupljanja, izrečenu tokom rasprave u Evropskom parlamentu, o tome da je prodaja “džavelin” raketa “opasna igra” i da “može samo da doprinese tenzijama i pretnjama…a da je malo potrebno da se napravi požar (na Balkanu).”

Procedure za isporuku oružja složene, rokovi nejasni

Hitnost kojom je ovo medijsko izveštavanje obojilo celu situaciju ne poklapa se sa relativno dugom procedurom koja tek treba da se ispoštuje. U međuvremenu su se pojavile i ocene da naoružanje neće imati značajnije efekti u balansu vojnih snaga u regionu.

Odobrenje Stejt Departmenta o prodaji raketa je samo početni korak, budući da postoje dodatne procedure koje se moraju ispoštovati. Naime, na Kongresu SAD, koji je trenutno polarizovan u političkim sukobima Demokrata i Republikanaca, su dalja ovlašćenja da dozvoli ili spreči prodaju. Kongres ima rok od 30 dana da usvoji formalnu rezoluciju ukoliko želi da spreči prodaju, što zahteva većinu u oba doma.

Imajući u vidu dominantan stav unutar Kongresa u vezi sa podrškom Kosovu i to da su pitanja prodaje oružja manjim partnerima i u politički neosetljivim regionima uglavnom van fokusa javnosti i oštrijih političkih debata, za očekivati je da takva rezolucija neće biti usvojena u ovom sazivu, tj. da će i zvanično u narednom periodu biti potvrđena prodaja raketa “džavelin” Kosovu.

Takođe, treba imati u vidu da ova odluka, koja tek mora da “prođe” Kongres SAD ove godine, kada bude usvojena neće značiti istovremenu isporuku raketnih sistema na Kosovo. Stručnjaci ukazuju da mogu da proteknu i meseci, čak neretko do 2 ili 3 godine, dok ne dođe do isporuke oružja, iako je u ovom slučaju u pitanju relativno mala količina. Za “džavelin” raketnim sistemima postoji velika potražnja na svetskom nivou, pre svega od strane Ukrajine, dok je u samim Sjedinjenim Državama potrebno obnoviti zalihe.

Zbog ovakvih ograničenja nije realno očekivati da u skorijem vremenskom periodu rakete “džavelin” budu isporučene Kosovu. Dodatno, Tomas Kantrimen, američki diplomata i stručnjak za procese prodaje oružja, sugeriše da su dati sistemi naoružanja prvenstveno defanzivnog karaktera i da se prevashodno njihovom kupovinom šalje politička poruka, a da neće uticati na stabilnost u regionu. Kantrimen zaključuje da “stabilnost ne zavisi od balansa oružja, već volje lidera da rade na političkoj normalizaciji.”

Ukidanje dinara – „Kurti sledi agendu Velike Britanije i Nemačke“

 Kada je reč o temi koja je u drugoj polovini januara prerasla u jednu od centralnih u domaćim medijima i zbog koje je otvoreno novo krizno žarište u dijalogu Beograda i Prištine – najave o praktičnom ukidanju dinara u platnom prometu na Kosovu – u određenoj meri je, u medijskom izveštavanju, produžen narativ o zapadnom pritisku na Srbiju i suštinskoj prećutnoj podršci potezima protiv kosovske manjine.

U svojoj analizi Sputnjik tvrdi da „Kurti igra kako Britanija i Nemačka sviraju,“ dok, sa druge strane, „Amerika posmatra.“ Sagovornici ističu kako premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti sledi agendu ovih država (Velike Britanije i Nemačke), kojima „odgovara da pojačavaju pritisak na Srbiju,“ a Sjedinjene Države, koje „pokazuju zrno više razumevanja za Srbe“, neće uticati na to, jer ne žele konflikt sa svojim saveznicima.

Zaključuje se da „oni koji mogu ovo da zaustave ne žele da se upliću niti pritiskaju Prištinu.“ RT Balkan piše da su poruke Zapada neiskrene i „da je odluka već dogovorena i pitanje je vremena kada će biti primenjena.“

Sličnim tonom je izveštavao i Informer, u tekstovima pod naslovima – „Nema efikasnog pritiska Zapada, pa Kurti radi šta mu se prohte“ i „Reakcije sa Zapada nikada nisu donele bezbednost.“ Naglašava se da nema efikasnog pritiska sa Zapada jer su sve vodeće zemlje priznale Kosovo, te suštinski podržavaju Prištinu „na sve moguće načine.“ Takođe, izražen je i stav autora kako „floskule sa Zapada“ neće zaštititi Srbe i da reakcije, bez obzira na osude poteza prištinskih vlasti, „nikada Srbima nisu donele bezbednost.“

Sprovođenje inicijalno planiranih mera u praksi trenutno je suspendovano, budući da je uveden tzv. prelazni period od nekoliko meseci, na zahtev upravo vodećih zapadnih država. Tokom hitne sednice Saveta bezbednosti UN sazvane početkom februara postignuta je saglasnost svih stalnih članica u pozivu vlastima na Kosovu da odlože primenu novih mera zbog negativnih neposrednih efekata na srpsku zajednicu.

Autor: Igor Mirosavljević