Jun 2024.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Naklonjenost srpskih medija desničarskim strujama na evropskim izborima

Deseti neposredni izbori za Evropski parlament održani su između 6. i 9. juna 2024. godine. Preko 370 miliona građana država članica Evropske unije imalo je pravo glasa na najvećim evropskim izborima. S obzirom na složene geopolitičke odnose u kojima su se odvijali, kao i imajući u vidu unutrašnje ekonomske i socijalne izazove, ovogodišnji evropski izbori su privukli značajnu pažnju. Izlaznost je drugi put uzastopno bila preko 50%, što je relativno visoko za evropske izbore.

Rezultati sugerišu generalno pomeranje u desno. Evropske partijske grupacije koje zauzimaju pozicije desnice ili krajnje desnice, radikalnije i evropskeptične, a koje su bile u fokusu izveštavanja većine evropskih medija, su ostvarile određeni rast, te povećale broj mandata u budućem sazivu Parlamenta. Dodatno, tradicionalne proevropske partije desnog centra, koje su deo porodice Evropske narodne partije, zabeležile su dobitke i učvrstile poziciju najveće grupacije u Evropskom parlamentu.

Dosadašnja neformalna „vladajuća koalicija“ koju su činili narodnjaci i socijaldemokratska grupa, uz podršku liberalno-centrističke koalicije, zadržaće stabilnu većinu u Parlamentu, ali će ključni akter sa najvećim uticajem, bez koga neće biti moguće obezbediti većine, biti desnocentarska Evropska narodna partija, čiji predstavnici su takođe predominantni i u drugim evropskim institucijama.

Junski izbori za Evropski parlament su proizveli i značajne političke efekte u nacionalnim arenama. U prvom redu je to slučaj u dve najveće evropske zemlje – Francuskoj i Nemačkoj – gde je bio najizraženiji uspon partija desnice, te vidljiv oštar pad podrške za aktuelne vladajuće opcije u središnjem periodu njihovih mandata, usled čega su evropski izbori delovali kao svojevrsni „neobavezujući referendum“ o aktuelnim francuskim i nemačkim vlastima.

Domaći pro-vladini i pro-ruski nastrojeni mediji u Srbiji su aktivno izveštavali o izborima za Evropski parlament, uz promovisanje anti-zapadnih narativa o porazu vladajućeg evropskog establišmenta i (neizbežnom) usponu (krajnje) desnice na vlast, te razmatranje promena u evropskoj spoljnoj politici koje uspon desnice može doneti.

 „Desnica osvaja Evropu,“nova era u Evropi“ – kako su domaći mediji izveštavali o izborima za Evropski parlament?

Vodeći pro-vladini i pro-ruski mediji u Srbiji su pratili evropske izbore uz primetnu naklonjenost opcijama (krajnje) desnice u Evropi i njihovim predizbornim platformskim porukama. Najuticajniji pro-vladin tabloid Informer je najavljivao „kolosalne promene nakon EU izbora“, uz komentare da su „birači okrenuli leđa partijama koje se zalažu za agresivnu politiku prema Rusiji.“ Portal Alo je takođe pisao o potencijalnim spoljnopolitičkim efektima, spekulišući o „velikom preokretu“ u evropskoj politici prema Rusiji i Ukrajini, kada su „političke snage (desnice) dobile veću moć“ nakon evropskih izbora.

Alo, učestalo se baveći temom evropskih izbora, objavio je niz vesti i analiza, čiji naslovi ilustrativnog karaktera svedoče o širem trendu izveštavanja domaćih pro-vladinih medija o ovim temama – „uspon desnice poljuljao temelje EU,“ „desnica osvaja Evropski parlament…radikalna promena budućnosti EU,“ „nova era u Evropi,“ „krajnja desnica odnela pobedu,“ „debakl (vladajućih partija) na izborima za EP.“ Karakteristična je i ocena, na istoimenom medijskom portalu, da je „debakl (političkih opcija) centra i levice izazvao buru u evropskim državama“.

Republika, veb izdanje uticajnog tabloida Srpski telegraf, specifično se fokusirala na rezultate evropskih izbora u pojedinim evropskim državama, poput Francuske. „Bacila Makrona na kolena“ glasio je naslov teksta Republike u kome se piše o „istorijskoj“ pobedi Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen na evropskim izborima u Francuskoj, uz prenošenje izjava o spremnosti da se preuzme vlast i radikalno promene prilike u Francuskoj.

U sličnom ključu je i Srbin.info pisao o „teškom šamaru – krahu vodećih lidera Evropske unije,“ ističući da su političari, poput Makrona i Šolca, „izgubili i legitimitet.“ Isti portal je u kontinuitetu tvrdio da su „patriote porazile liberale i zelene…pomerivši politički pejzaž udesno i zadavši udarac liderima“, sa jedne strane, te, sa druge, kako „vidimo rast desničarskih snaga koje ne žele da podrže Ukrajinu…razumni političari EU vide ovo kao samoubistvo Evrope i žele da isprave situaciju.“

Pro-ruski mediji u Srbiji su, iz svoje perspektive, gotovo istovetno, promosivali liniju tumačenja rezultata evropskih izbora koja prati od ranije utemeljene narative o podeli između evropske elite i (populističkih) partija koje zagovaraju promenu „globalističkih i anti-ruskih politika.“ Sputnjik Srbija piše da „talas antimakronizma zapljuskuje Evropu,“ te da su „građani Evropske unije poručili da nekakvu promenu žele…i evroskeptici, kada bi mogli da se ujedine…predstavljali bi najveću grupaciju u Evropskom parlamentu,“ uz sugerisanje autora kako je koalicija „sorošoidnog mejnstrima“ najveći gubitnik evropskih izbora.

Dominantno su prenošene izjave evroskeptičnih lidera, poput Viktora Orbana, u kojima se ističe da je „na osnovu rezultata izbora usporen voz koji je Evropu vodio u novi rat…pristalice mira su pobedile sa ogromnom snagom i velikim brojem glasova,“ te naglašavane tvrdnje poput toga da se „u Francuskoj koja se najodlučnije zalagala za rat dogodio pravi politički zemljotres.“ Ilustrativan je i naslov teksta srpski servisa ruskog Sputnjika, u kontekstu analize ishoda izbora za Evropski parlament, a u kome se potencira da „Šolc i Makron (više) ne kontrolišu ni svoje države.“

Drugi domaći portal ruskog državnog medija – Russia Today (RT) – se takođe intenzivno bavio evropskim izborima i usponom evroskeptične desnice, koja je „za petama proevropskim silama“, kako se tvrdi u jednom od tekstova datog medija. „Nije još uvek izvesno da li će Emanuel Makron i Olaf Šolc posle izbora za Evropski parlament zaista otići na smetlište istorije…ali je više nego očigledno da narod njihovu politiku ne podržava i da će nešto u Francuskoj i Nemačkoj morati da se menja“ piše RT, uz opasku da su „otkazali motori Evropske unije.“

Sagovornici portala Russia Today konstatovali su da su izbori za Evropski parlament pokazali da Evropljani žele promene određenih politika EU i da se to najviše videlo u Francuskoj, u kojoj je radikalna desna partija ostvarila najbolji rezultat, a koju predvodi Marin le Pen, koja ističe, kako prenosi RT, da „EU svakim danom dokazuje koliko je toksična…i ne koristi našim ekonomijama i zemljama.“

U kontekstu razmatranja potencijalnih spoljnopolitičkih efekata evropskih izbora pod uticajem „uspona evropskih suverenista“, kako označava RT, istoimeni portal smatra da će se u evropskom političkom okruženju profilisati partije mira, nasuprot ratnohuškačkoj anti-ruskoj retorici koja dominira. Autori RT ukazuju da su mnogi birači uznemireni geopolitičkim tenzijama, a da desničarske stranke nude alternativu, te da se „tajna njihovog uspeha krije upravo u činjenici da se protive eskalaciji sukoba…jer se bezbednost Evrope ne može zamisliti bez Rusije.“

Iako su domaći pro-vladini i pro-ruski mediji preuveličano i pristrasno izveštavali o dramatičnom usponu (radikalne i evroskeptične) desnice u Evropi i njihovom uticaju na promenu evropskih politika, činjenica je da rezultati ovih opcija ipak, ukupno gledano, ostali ispod očekivanja i većine predizbornih prognoza.

Dodatno, u budućem sazivu Evropskog parlamenta partije evroskeptične desnice ponovo neće uspostaviti čvršću međusobnu saradnju i formirati zajedničku (mega)grupu, već će biti podeljeni u (najmanje) tri grupacije, od kojih nijedna neće biti u poziciji da deluje kao blokirajuća manjina u odnosu na tradicionalnu većinu proevropskih narodnjaka, socijaldemokrata o liberala. S obzirom na to da lideri ovih partija desnice nisu zastupljeni ni u drugim evropskim institucijama i instancama odlučivanja, budući da, uz par izuzetaka, nisu deo vlasti u svojim zemljama, opšti uticaj na politike Evropske unije, a u prvom redu ustanovljenu čvrstu spoljnu politiku u pogledu odnosa prema rusko-ukrajinskom sukobu, će biti veoma ograničen.

Takođe, pri razmatranju rezultata izbora za Evropski parlament treba uzeti u obzir znatne varijacije među državama članicama, kao i razlike u nacionalnom kontekstu i pitanjima koja su obeležile izbore u različitim zemljama. S obzirom na drugorazredni karakter evropskih izbora i komparativno nižu izlaznost, neretko su prilika da građani izraze nezadovoljstvo vlastima u svojoj zemlji, podržavajući partije za koje inače ne bi glasali u toj meri na nacionalnim parlamentarnim izborima.

Upravo je ilustrativna situacija u Francuskoj, gde su nakon pobede Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima raspisani vanredni parlamentarni izbori na kojima je, uz znatno veću izlaznost i izbornu saradnju levice i centra – tzv. strategija republikanskog fronta nasuprot ekstremnoj desnici – ova partija, uprkos pojedinačno najviše glasova, završila na trećoj poziciji, čime je doveden u pitanje narativ o neizbežnom usponu desnice na vlast u Francuskoj, iako će dalji proces formiranja vlade biti složen, dugačak i zahtevati kompromise.

Autor: Igor Mirosavljević