Oktobar 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Uloga kineske inicijative Pojas i put u stvaranju „novog multipolarnog svetskog poretka“ i jačanju kinesko-srpskog „gvozdenog prijateljstva“

Treći Pojas i put forum za međunarodnu saradnju koji je održan 17. i 18. oktobra 2023. godine privukao je povećanu pažnju dela javnosti i medija na srpskom jeziku, usmerenih na predstavljanje potencijalne alternative Zapadu. Forum pod okriljem globalne inicijative Pojas i put je organizovan kao vid obeležavanja prve decenije ove inicijative kineskog predsednika Si Đinpinga, uz najave budućeg razvoja i transformacije projekta, i bio je povod za narative o nastajućem novom multipolarnom svetskom poretku u kome će Kina imati jednu od dominantnih uloga, te pronalaženju mesta za Srbiju kroz snaženje partnerstva sa Kinom.

Na dvodnevnom samitu foruma su, kako je na zvaničnim kanalima istaknuto, nominalno prisustvovali predstavnici vlada i poslovnih zajednica iz preko 130 država sveta. Iz Evrope su, pak, u Peking stigli samo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i premijer Mađarske, Viktor Orban. Centralni gost foruma kojim Kina obeležava prvu deceniju svoje globalne inicijative bio je ruski predsednik Vladimir Putin. Putinu je ovo bila prva zvanična poseta izvan post-sovjetskog prostora od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine.

Na trećem Pojas i put forumu za međunarodnu saradnju, Kina je predstavila i viziju za rebrendiranje inicijative u narednoj deceniji. Srbija je takođe deo inicijative Pojas i put i postala je jedan od najvažnijih učesnika na Balkanu. Prema istraživanju BIRN-a, Srbija prednjači u regionu po broju infrastrukturnih projekata koji su izgrađeni ili finansirani uz kinesku pomoć i zajmove, svaki u određenoj meri pod okriljem inicijative Pojas i put. Tokom ovogodišnjeg foruma srpska delegacija, predvođena predsednikom Vučićem, uprkos navodnim pritiscima koji su postojali sa Zapada, a prema pisanju pro-vladinih i pro-ruskih medija, potpisala je niz memoranduma o saradnji, dogovoreni su novi zajmovi za infrastrukturne projekte i zaključen već nekoliko meseci najavljivani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.

U srpskim pro-vladinim i pro-ruskim medijima, koji su sa posebnom pažnjom ispratili samit u Pekingu, sistematski je promovisan narativ o stvaranju novog multipolarnog svetskog poretka, koji već sada simboliše uspešna kineska inicijativa Pojas i put, a u kome i Srbija može pronaći svoje mesto nastavljajući jačanje svog „gvozdenog prijateljstva“ sa Kinom.

„Međunarodna zajednica se okuplja oko Pekinga“

 Najuticajniji pro-vladin tabloid Informer preneo je vest pod naslovom „Si Đinping poslao jasnu poruku Putinu, Americi se ovo neće svideti! Kineski lider objavio neverovatne podatke…“ fokusirajući se posebno na sve čvršću političku, ekonomsku, ali i vojnu saradnju Kine i Rusije na međunarodnoj sceni kao alternativu poretku predvođenom SAD. Informer navodi reči kineskog predsednika nakon sastanka sa Vladimirom Putinom na forumu Pojas i put „da je Kina spremna da sarađuje sa Rusijom u cilju zaštite međunarodne pravde…i kako bi doprinele opštem razvoju sveta.“

Večernje novosti, pro-ruski medij, takođe su posvetile pažnju sastanku kineskog i ruskog predsednika tokom samita inicijative Pojas i put, iz perspektive oblikovanja alternative Zapadu, naglašavajući konstataciju „da Kina i Rusija stalno produbljuju međusobno političko poverenje i održavaju blisku i efikasnu stratešku saradnju.“

Ishode kinesko-ruskog samita na forumu u Pekingu su nastavili da tumače kroz ovaj ključ i drugi mediji. Srbin.info tako, primera radi, piše o „stvaranju trostrukog saveza“ Pekinga, Moskve i Pjongjanga koji je pokrenut tokom sastanaka na forumu, te zaključuje „da se na međunarodnoj sceni pojavio novi vojni blok,“ sposoban da izazove postojeće. Na istom portalu objavljen je i tekst analitičara Siniše Ljepojevića u kome se apostrofira da skup inicijative Pojas i put demonstrira nastali multipolarni svet. „Samit je imao jaku političku poruku…realnost je da je Inicijativa Pojas i put jedan od najvećih globalnih projekata 21. veka i da će temeljno promeniti odnose u svetu kao i sam svet“ ističe se u tekstu. Portal Webtribune se „uklopio“ u narativ, insistirajući, u pogledu održanog foruma Pojas i put, da su u pitanju bili „najvažniji pregovori, od kojih može zavisiti geopolitički odnos snaga na planeti.“

Medij koji je najizraženije i najfrekventije nastojao da promoviše narativ o uspostavljanju kontura novog međunarodnog poretka u čijem središtu će biti Kina, a o čemu svedoči i dati forum za međunarodnu saradnju u Pekingu, je bila Russia Today. Upravo balkanski portal ruske državne televizije RT ukazuje u nizu tekstova da se „međunarodna zajednica okuplja oko Pekinga,“ da „Zapad ne može da parira razvojnim projektima Istoka,“ kako „kineski model razvoja brine zapadne elite“ i kako je „svet na referendumu o Pojasu i putu glasao nogama.“ Autorski tekst, sugestivno naslovljen „Međunarodna zajednica se okuplja oko Pekinga,“ tvrdi da je univerzalna poruka Trećeg foruma Pojasa i puta u interesu zemalja „da sarađuju u formatu međusobno korisne saradnje, a ne pod stegom meke eksploatacije, geopolitičkih pritisaka i ucena.“ Dodaje se za RT da inicijativa Pojas i put pokazuje kako velika većina zemalja sveta nije zainteresovana za odvajanje od Kine ili smanjivanje rizika, što se zagovara na Zapadu. RT je objavio tumačenje da kineska strategija Pojasa i puta nadmašuje Zapad (SAD) i da je čini poželjnijim partnerom u izgradnji multipolarnog svetskog poretka.

„Srbija gvozdeni prijatelj Kine“

Još jedan od povezanih narativa prisutnih u ovom periodu, u drugoj polovini oktobra, tokom i nakon održavanja foruma u Pekingu, bio je taj da Srbija, kao jedna od retkih učesnica iz Evrope, postaje „gvozdeni prijatelj“ Kine i da se njen međunarodni položaj – „suverena“ i „slobodarska“ politika – unapređuje uz kinesku podršku. Pro-vladin Informer je objavio veći broj tekstova u kojima se apostrofira prijateljstvo Kine i Srbije, dvojice predsednika Sija i Vučića, kao i „istorijski značaj“ posete srpske delegacije u Pekingu. Sagovornici Informera su isticali da je Kina prva sila na svetu, da nudi Srbiji „saradnju, stabilnost i ekonomski procvat,“ te da Srbija u Kini ima alternativu uslovljavanju i sankcionisanju sa Zapada.

Večernje novosti su u svojoj detaljnoj analizi samita Pojas i put naglasile da je „ovaj skup imao možda i veći značaj od skupštine UN i…svi su bili svedoci kineske podrške Srbiji.“ Dodaje se da je Srbija najpouzdaniji partner Kine na evropskom tlu i da može nastaviti svoju „politiku suvereniteta bez prihvatanja ucena.“ U sličnom tonu je izveštavao i srpski servis ruskog Sputnjika. Pored ocena da je Srbiji posvećena „neverovatna pažnja“ u Pekingu, Sputnjik konstatuje i da su sklopljeni sporazumi velika šansa za Srbiju i njenu privredu. Prognozira se da Srbija „nalazi svoje mesto u promenama koje se događaju u svetu,“ pri čemu je princip obostrano korisne saradnje koji Kina sledi nešto što Srbiji odgovara, za razliku od „zapadnog neokolonijalnog pristupa.“

U okviru autorskog teksta za RT tumači se da je prisustvo Srbije na samitu Pojas i put izraz nezavisne politike Beograda, uprkos pritiscima SAD i Zapada, i ocenjuje da bi Srbija kroz učešće u ovoj inicijativi mogla da dobije prostor za saradnju u izgradnji multipolarnog poretka „sa jednakim mogućnostima za sve strane.“

Otvorena pitanja dometa inicijative Pojas i put i ekonomskih benefita za Srbiju

 Uprkos preuveličanom izveštavanju domaćih medija i sistematskom promovisanju ovih narativa, u realnosti kineska inicijativa Pojas i put se suočava sa izazovima i otvorenim pitanjima njenog budućeg dometa, kao kineske karte na putu ka statusu globalne supersile. Neskrivene ambicije inicijative Pojas i put nailaze na prepreke koje mogu usporiti i ograničiti rezultate i, samim tim, namere Kine da razvija alternativu poretku u svetu predvođenom SAD.

Iako je preneto da je skup u Pekingu okupio niže predstavnike država i poslovnih zajednica iz preko 130 zemalja sveta, važniji signal je poslalo smanjeno prisustvo šefova država i vlada. Ograničena poseta na visokom nivou je dobar pokazatelj da je entuzijazam za inicijativu Pojas i put splasnuo. Na prvom forumu za međunarodnu saradnju 2017. godine bilo je 29 lidera, na drugom 2019. godine njih 37, a sada je u Peking na treći forum za međunarodnu saradnju Pojasa i puta stiglo samo 23 šefa država i vlada. Savet za spoljne odnose podseća u svojoj analizi da je primetno odsustvo evropskih i EU lidera, sa izuzetkom Viktora Orbana i Aleksandra Vučića, što „naglašava rastući evropski skepticizam prema Pekingu.“

U pregledu Centra za strateške i međunarodne studije uočava se da je porastao skepticizam u pogledu inicijative i da slabi interes za kineske napore u okviru Pojasa i puta i koristi koje može doneti. Iznet je ilustrativan podatak da je „kombinovana vrednost prekomorskih investicionih i građevinskih projekata u zemljama Pojasa i puta pala za 44% u odnosu na njihov najviši nivo iz 2018. godine.“ Krovni kineski poduhvat, koji po mnogima predstavlja put ka uspostavljanju drugačijeg svetskog poretka sa većom redistribucijom moći u pravcu Kine, je počeo da usporava, utičući tako i na druge globalne napore Kine.

Karnegi fondacija za međunarodni mir piše da je „zamah ove gala inicijative“ zaustavljen zbog unutrašnjih ekonomskih problema koji su postavili ograničenja za pozajmice i investicije u inostranstvu. U analizi Instituta za mir iz Vašingtona se, takođe, ističe da su „finansijske teškoće počele da nadmašuju diplomatske dobitke kojima se Kina nadala,“ uz primer studije iz 2021. godine koja je potvrdila da je preko 35% projekata pod okriljem inicijative Pojas i put ušlo u probleme implementacije, izazvane korupcijom, prekomernim dugom ili eksploatacijom radne snage.

Ocena je brojnih eksperata za međunarodne odnose, stoga, da su mega projekti u okviru inicijative uglavnom završeni i da druga decenija Pojasa i puta neće izgledati kao prvih deset godina. Očekivano rebrendiranje inicijative je već započelo na samitu u Pekingu sredinom oktobra stavljanjem fokusa na digitalno povezivanje i međuljudske veze, kao i sve veće preusmeravanje ka globalnom Jugu. Kina će nastojati da da novi potencijal inicijativi Pojas i put, nastavljajući sa jačanjem podrške na globalnom Jugu, tvrdi se u tekstu Saveta za spoljne odnose, „u nadi da će uspostaviti protivtežu međunarodnom poretku predvođenom SAD,“ ali su ishodi mnogo manje izvesni nego što se to potencira u srpskim medijima.

Kada je reč o pozicioniranju Srbije i značaju postignutih sporazuma na samitu u Pekingu, iako predstavljaju podizanje kinesko-srpskih odnosa na novi nivo, i te kako su otvorena pitanja oko dugoročnih benefita. Srbija jeste jedan od važnijih učesnika inicijative Pojas i put na Balkanu, ali projekti su u prethodnim godinama praćeni brojnim kontroverzama, pri čemu nadalje treba uzeti u obzir i šire, globalne, izazove pred kineskom inicijativom.

Važno je konstatovati i da potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine svoje pune efekte može da ispolji tek u periodu od pet-sedam godina. Ekonomisti procenjuju da će doneti veoma asimetrične efekte, a da srpska privreda ne može mnogo toga da ponudi kineskom tržištu. Prošle godine je Srbija iz Kine uvezla robu vrednu 4,98 milijardi dolara, dok je izvoz iz Srbije bio četiri puta manji, tj. u vrednosti 1,17 milijardi dolara. Ipak, ilustrativno je i to da su tri najveća izvoznika iz Srbije u Kinu upravo kineske kompanije – Ziđin majning, Ziđin koper i HBIS grupa.

Dodatno, unapred je poznato da će Srbija uoči pristupanja Evropskoj uniji morati da raskine taj sporazum, budući da članstvo u EU nije kompatibilno sa pojedinačnim aranžmanima o slobodnoj trgovini, te je stoga neizvesno koliko će dogovori iz Pekinga kvalitativno uticati na međunarodni položaj Srbije.

Autor: Igor Mirosavljević