Jul 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Od brige za siromašne do krijumčarenja oružja: Kako se u Srbiji pravda rusko povlačenje iz “Sporazuma o žitu”?

U julu 2023. Rusija se povukla iz Crnomorske žitne inicijative (Black Sea Grain Initiative), sporazuma koji je omogućavao izvoz žita i drugih poljoprivrednih proizvoda iz tri ukrajinske luke i sprečavao da ono postane ratna meta. Takođe je došlo do ruskih napada na lučku infrastrukturu i skladišta žita. Ovi potezi ugrozili su svetsko snabdevanje hranom, a proruski mediji u Srbiji argumentovali su ih na različite načine: od tvrdnji da najveći deo izvoza odlazi u bogate zemlje, preko nepoštovanja aspekata sporazuma vezanih za ruske proizvode do navodnog korišćenja koridora za izvoz u vojne svrhe.

Pre rata, Ukrajina je bila jedna od vodećih svetskih izvoznica žita i vodeća svetska izvoznica suncokretovog ulja. Ruska invazija u februaru 2022. dovela je do rasta svetske cene žita, koja je do maja skočila za preko 30%. Radi stabilizacije cena, u julu prošle godine, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske došlo je do sklapanja sporazuma o uspostavljanju bezbednog humanitarnog koridora u Crnom moru. Za godinu dana preko 1000 brodova izvezlo je poljoprivredne proizvode iz tri ukrajinske luke – Černomorska, Odese i Pivdenjija – a cena žita se do proleća 2023. spustila na predratni nivo.

Međutim, nakon nekoliko meseci izražavanja nezadovoljstva sporazumom, Rusija je 17. jula 2023. objavila da za nju on više ne važi. Zaključno sa početkom avgusta, stav Rusije ostaje da će razmotriti vraćanje u Crnomorsku žitnu inicijativu tek kada se aspekti sporazuma na kojima insistira promene. U narednih nekoliko dana, ruska vojska izvela je napade na Odesu, a tom prilikom je, prema tvrdnjama više izvora, napadnuta i lučka infrastruktura i skladišta žita. Predstavnici zapadnih zemalja optužili su Rusiju da koristi hranu kao oružje i sredstvo ucene, dok su Ujedinjene nacije apelovale da se od sporazuma ne odustane.

Tri ruska argumenta

Tekst ambasadora Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandra Bocan-Harčenka, koji je 27. jula 2023. na naslovnoj strani objavio pro-vladin list Politika, sadrži sve najčešće korišćene argumente Rusije za odustajanje od sporazuma. U njemu se, prvo, navodi da nije sproveden deo sporazuma o izvozu ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva. Kao drugi argument navodi se da je najveći deo izvoza žita poslat u zemlje sa višim nivoom prihoda, uključujući zemlje Evropske unije, a ne u najnerazvijenije zemlje. Konačno, kao treći argument navodi se da se „pod maskom humanitarnog koridora“ otvorenog u okviru ove inicijative nastavilo sa ukrajinskim napadima na ruske civilne objekte.

Kako je u svojoj analizi primetio istraživačko-izdavački centar Demostat, Bocan Harčenkov članak se u velikoj meri oslanja na tekst koji je uoči rusko-afričkog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu objavio predsednik Rusije Vladimir Putin. Sva tri argumenta još ranije pojavljivala su se u delu provladinih i u proruskim medija u Srbiji.

Najzastupljeniji od ova tri argumenta u pomenutim medijima bio je onaj koji se odnosio na, navodno, mali udeo poljoprivrednih proizvoda koji je izvezen u nerazvijene zemlje. Provladin tabloid Informer 22. jula objavio je članak sa naslovom „Svet u šoku! Gde zapravo završava ukrajinsko žito?! Italijanski ministar sasuo Zapadu istinu u lice!“ U tekstu se citira medij „RIA novosti“, koji prenosi izjavu italijanskog ministra odbrane Gvida Krozeta, koji je izjavio da se 95% ukrajinskog žita ne isporučuje afričkim zemljama. Provladine Večernje novosti takođe su objavile ocenu Vladimira Putina da glavni cilj sporazuma – pomoć zemljama u nevolji – nije ispunjen.

Na dan odluke Rusije da prestane da primenjuje sporazum, srpsko izdanje portala Russia Today navelo je da je „izvoz ukrajinskih prehrambenih proizvoda gotovo da je odmah počeo da opslužuje čisto komercijalne interese Kijeva i njegovih zapadnih pokrovitelja“, naglašavajući da je više od 70 odsto izvezenih ukrajinskih žitarica otišlo je u zemlje sa visokim dohotkom. Istog dana, ovaj medij je u naslovu preneo da je „Zapad u panici“ zbog odluke Rusije, te da će ona najviše pogoditi zemlje Evropske unije, Kinu i Tursku, jer je u njih stizao najveći deo izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Drugi široko zastupljen argument u medijima na srpskom jeziku glasio je da se ugovor o žitu zloupotrebljava u vojne svrhe. I Russia Today i provladin portal Republika 18. jula objavili su izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da je „očigledna činjenica da kijevski režim koristi zonu koja je određena da služi u korist Sporazuma o žitu u vojne svrhe“.

Deo ovog narativa bio je i tekst koji je prenelo nekoliko medija, uključujući i Informer, o tome kako je ruska bezbednosna služba FSB navodno pronašla tragove eksploziva u teretnom brodu koji je plovio Kerčkim moreuzom iz Turske za Rostov na Donu radi utovara žitarica. Nekoliko dana kasnije, provladin portal Srbija Danas objavio je članak sa sledećim naslovom: „OBMANA ZAPADA: I Žitni i Minski sporazum imali su isti cilj – da se naoruža Ukrajina“. U njemu je prenet komentar ruskog stručnjaka Denisa Baturina da je „žitni koridor korišćen za naoružavanje Ukrajine i napade na teritoriju Rusije i ruske civilne objekte“.

I ukrajinski napad dronovima na Krimski most 17. jula, u kojem je poginulo dvoje civila, postao je deo narativa o žitnom sporazumu. Portal Republika preneo je 20. jula tvrdnju da su dronovi „verovatno transportovani brodovima koji prevoze žito i u jednom trenutku porinuti u more“. Kao odgovor na ovaj napad, ruska vojska je u narednim danima napala luke Odesu i Nikolajev, a tom prilikom je meta bila i infrastruktura za izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Treći argument, o nepoštovanju sporazuma kada je reč o ruskim proizvodima, takođe se javljao u medijima na srpskom jeziku. Tako je, na primer, u članku od 7. jula srpsko izdanje Russia Today objavilo da se sporazum, koji predviđa olakšice i za ruske i za ukrajinske izvoze žitarica, primenjuje samo na ukrajinsku stranu. Analiza ovog portala dan nakon odluke Rusije o povlačenju iz sporazuma naglasio je kako ništa od onoga što je obećano ovoj zemlji nije ispunjeno i da je ona trebalo mnogo ranije da ga napusti.

Isti ovaj medij je, nešto ranije, objavio još jedan tekst o tome kako nisu ispunjeni svi uslovi sporazuma, između ostalog povezivanje ruske Poljoprivredne banke na SVIFT sistem međubankarskih finansijskih transakcija. Srpsko izdanje ruskog medija Sputnjik je, takođe, objavilo tekst sa naslovom „Nijedan brod sa ruskim đubrivom nije poslat u okviru prehrambenog sporazuma“.

Na ovu temu pisao je i portal Srbija Danas koji je 20. jula objavio tekst pod naslovom „LAŽU CEO SVET Oglasio se Putin povodom krize sa izvozom žita POKAZALI SMO ČUDESNU IZDRŽIVOST, STRPLJENJE I TOLERANCIJU“, u kome se citira izjava ruskog predsednika da „niko nije hteo da ispuni bilo kakve obaveze prema našoj zemlji“, te da je „zapad učinio sve što je mogao da poremeti dogovor“.

Kontra-argumenti: Gde su problematične tačke u ruskim narativima?

U analizi teksta ruskog ambasadora Bocan-Harčenka, Demostat je citirao podatke Ujedinjenih nacija, pokrovitelja žitnog sporazuma, prema kojima je, do početka jula 2023. godine 38,26% žita izvezeno u evropske zemlje. Većina izvoza, prema tome, završila je u Aziji i Africi, a pojedinačno najveći primalac izvoza bila je Kina, praćena Španijom. Prema tome, argument Rusije da „Zapad“, u smislu Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, prvenstveno profitira od sporazuma o žitu, nije tačan.

Same Ujedinjene nacije objavile su nekoliko saopštenja i tekstova sa podacima o funkcionisanju Crnomorske žitne inicijative uoči godinu dana od njenog uspostavljanja. Prema jednom od ovih tekstova, inicijativa, odnosno „žitni sporazum“, omogućio je izvoz više od 725,000 tona žita najugroženijim zemljama poput Avganistana, Kenije, Sudana, Somalije, Etiopije i Jemena, u okviru Svetskog programa za hranu (WFP). Kako je navedeno, u 2023. je ukrajinsko žito činilo čak 80% ovog programa Ujedinjenih nacija, dok je dve godine ranije taj udeo bio 50%.

„Inicijativa ne određuje kuda izvoz treba da ide. Međutim, izvoz u bilo koju državu, bogatu ili siromašnu, može da umiri svetska tržišta i spreči inflaciju cena hrane“, navodi se u ovom tekstu, uz podsetnik da je indeks cena hrane Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) zabeležio pad od 23% od marta 2022. godine.

Dodatno, u izjavi za medije od 30. juna 2023. navedeno je da izvoz žita preko Crnog mora u najmanje razvijene zemlje i zemlje supsaharske Afrike ostao nepromenjen u odnosu na predratne nivoe. Svi ovi podaci opovrgavaju ruske narative da Crnomorska žitna inicijativa nije koristila najsiromašnijim zemljama.

Za bezbednosni aspekt žitne inicijative bio je zadužen Zajednički koordinacioni centar (JCC) u Istanbulu, koji su činili predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija. Do sredine juna 2023, preko 1000 brodova je prošlo inspekciju i prevezlo namirnice za izvoz iz ukrajinskih luka. Dužina inspekcija se vremenom produžavala, a samim tim je broj brodova koji se pregleda za dan smanjivao. Nije bilo uverljivih dokaza da se ovi brodovi koriste u vojne svrhe kako je Rusija naknadno optužila Ukrajinu i Zapad.

Kada je reč o tvrdnjama Rusije da nisu sprovedeni delovi sporazuma koji se odnose na izvoz njenih proizvoda i đubriva, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres izjavio je 17. jula da su UN nedavno postigle konkretan predlog sa Evropskom komisijom koji bi omogućio filijali Ruske poljoprivredne banke da se vrati u sistem SVIFT-a. Ovaj predlog, kako je naveo Guteres, nije prihvaćen. On je u ovom govoru izrazio duboko žaljenje zbog istupanja Rusije iz žitnog sporazuma i naveo da će to ugroziti ljude kojima je potrebna pomoć. Ranije je generalni sekretar priznao da, do sada, đubriva i amonijak nisu izvezeni u okviru inicijative, što predstavlja jednu od legitimnih kritika Rusije.

Kako je 21. jula ocenio podsekretar Ujedinjenih nacija zadužen za humanitarna pitanja Martin Grifits, skok cena žita nakon izlaska Rusije iz sporazuma je „potencijalna pretnja glađu ili nečim još gorem za milione ljudi“. Predstavnik Evropske unije pri Ujedinjenim nacijama izjavio je da EU ostaje otvorena za razmatranje rešenja o uključivanju dela poslovanja Ruske poljoprivredne banke u sistem SWIFT-a. Trenutno je teško proceniti da li je obnavljanje sporazuma moguće u bliskoj budućnosti.

Autor: Aleksandar Ivković