Novembar 2023.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Bez Rusa (se) ne može, ili: Zapovest Kristofera Hila
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prisustvovao je samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), održanom početkom decembra u Skoplju, koja je tokom prethodne godine predsedavala OEBS-om. Učešće Lavrova na ovom forumu bilo je široko ispraćeno u proruski orijentisanim medijima u Srbiji, sa glavnim narativom da je to dokaz da se bez Rusa ne može.
Kolumnista ruskog državnog medija u Srbiji Russia Today Balkan, Nikola Vrzić, piše da „Bugarska opet nije propustila priliku da bude ono što tradicionalno i jeste, dakle Bugarska“, aludirajući na to što su bugarske vlasti ucenile sletanje Lavrova u Sofiju.
S obzirom da su od početka rata u Ukrajini na snazi evropske sankcije Rusiji, da iz Moskve sleti u Skoplje, Lavrov je morao da dobije dozvolu država članica EU da leti u njihovom vazdušnom prostoru. Vlasti u Sofiji dozvolile su da avion sa Lavrovim preleti njenu teritoriju, ali je zahtevala da u avionu ne bude portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je kao i šef diplomatije na listi sankcionisanih osoba zbog ruske agresije na Ukrajinu. Tako da je avion sa Lavrovim išao dužom trasom preko Turske i Grčke.
U tekstu Nikole Vrzić, Severna Makedonija predstavlja se kao zemlja koja je „doživela krizu identiteta da bi postala članica NATO-a“. Navodi se da je Skoplje dobilo nalog od svojih „NATO suvlasnika“ da ruski šef diplomatije Sergej Lavrov dođe u Skoplje, a da je Bugarska takođe pratila nalog NATO-a da ne dozvoli prelet ruskog aviona.
Citirajući depeše Vikiliksa u kome se opisuju poverljivi pregovori između Rusije i Bugarske o nesuđenom gasovodu Južni tok, jer je, kako portal tvrdi, zamenica bugarskog ministra energetike „na svakih 15 minuta izlazila iz sale sa sastanka sa Rusima da bi preko mobilnog javljala američkoj ambasadi u Sofiji šta se događa“.
„Poenta je, naravno, upravo to: eto koliko su samostalni svi ti razni Bugari u NATO-u. I kad su na svoju štetu ubijali Južni tok, kao i Severni, uostalom, i kada su odlučivali da puste pa da ne puste a da ipak puste Ruse, sve to čine, čine zato što moraju da učine, jer im je tako rečeno; takav je poredak u njihovoj NATO porodici, zasnovan na pravilima, a jedino pravilo je, sećamo se one epizode sa Slobodanom Miloševićem, Vorenom Kristoferom i praznim listom papira, da članovi te njihove porodice u svakom trenutku moraju da urade sve što se od njih traži“, piše Vrzić na portalu Russia Today.
Zaključuje se da je suštine da Rusiji nije potreban OEBS, nego je OEBS-u, kojim komanduje Amerika, potrebna Rusija. Autor dodaje da je dokaz tome činjenica da ništa u svom ponašanju Rusija nije promenila u međuvremenu, ali da je svejedno do nepoželjne postala poželjna. „Naravno, nisu iznenada prestali da je mrze, nego su se za ovih godinu dana uverili da ne mogu bez nje“.
Iako analizirani tekst RT-a ne sadrži konkretne lažne vesti, kroz čitav tekst dominiraju poznati narativi o licemerstvu Zapada. Iako je povod za tekst prisustvo Lavrova na sastanku OEBS-a, autor kroz čitav tekst provlači odnos NATO-a prema Srbiji, bombardovanje 1999, kako bi potvrdio tezu o licemernom zapadu i dobronamernoj Rusiji.
Za razliku od nekih organizacija, poput Saveta Evrope koji je fokusiran na ljudska prava, Moskva nije napustila OEBS. S obzirom da se u ovoj organizaciji sve odluke donose konsenzusom, nije malo onih koji veruju da Rusija pokušava da sabotira funkcionisanje ove organizacije. Prošle godine, Poljska je odbila da izda vize za članove ruske delegacije, što je bio razlog za to što Rusi nisu bili predstavljeni.
Kao što je to objasnio i ministar spoljnih poslova Severne Makedonija, Rusija je kao članica bila pozvana, što je nastavak poštovanja pravila organizacije. „Ono što radimo je nastavljanje pravila ponašanja naše organizacije tako da sve države članice budu za stolom, pošto je ova organizacija zasnovana na konsenzusu. A posebno s obzirom na to da je organizacija u izuzetnim vremenima kada je samo njeno postojanje dovedeno u pitanje, smatrali smo da je ključno da postignemo konsenzus, posebno o onim stubovima koji obezbeđuju funkcionalnost organizacije u budućnosti“, rekao je Osmani.
Autor: Sofija Popović
