Maj 2024.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Bivši američki obaveštajac: CIA želi prevrat u Gruziji, a sanja o tome da isto sprovede u Moskvi
U Gruziji se poslednjih nedelja održavaju masovni protesti zbog predloga zakona o stranim agentima, koji je predložila vladajuća stranka Gruzijski san. Sve je počelo 7. marta ove godine kada je Parlament u Gruziji u prvom čitanju usvojio predlog zakona o stranim agentima. Nakon toga su u prestonici Tbilisi pokrenute masovne demonstracije.
Iako su vlasti nakon demonstracija povukle predlog spornog zakona, trećeg aprila partija Gruzijski san ponovo je iznela predlog na razmatranje, a potom je i usvojen u Skupštini 1. maja u drugom čitanju, s tim što se ovaj put umesto termina „agent stranog uticaja“ koristi pojam „organizacija koja sprovodi interese strane sile“, dok je sadržina i suština samog zakona ostala nepromenjena, kako navodi portal Sputnjik.
Ovaj zakon nalaže da je potrebno da se sve nevladine organizacije i nezavisni mediji koji primaju više od 20 odsto sredstava od stranih donatora, označe upravo kao pomenute organizacije koje sprovode interese strane sile. Uz nadzor rada nezavisnih tela od strane Ministarstva pravde, ove organizacije bi po novom zakonu bile dužne da otkriju i neke poverljive informacije, što diskredituje njihov položaj nezavisnih organizacija i medija.
To smo mogli da vidimo na primeru Rusije, koja je poslednje decenije koristila svoj Zakon o stranim agentima, da ograniči bilo kakav vid kritike domaće politike i uopšteno slobodu kritičkog mišljenja. Takođe veoma sličan zakon je pred skupštinom Republike Srpske, a u Srbiji uvođenje ovakvog zakona otvoreno zagovara bivši direktor BIA i potpredsednik vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin.
Može se zaključiti da je ovo strategija vladajuće gruzijske partije pred oktobarske parlamentarne izbore, koja želi da ukine svaki vid kontrole i kritike, kako bi se što duže održala na vlasti. U tom cilju su organizovali i kontra miting koji su nazvali narodnim skupom gde su promovisane tradicionalne vrednosti pod sloganom „Otadžbina, jezik, vera“. Ova situacija dosta podseća na stanje u Srbiji, međutim u Gruziji je stanje nešto bolje, s obzirom da gruzijska predsednica, Salome Zurabišvili, ne pripada nijednoj političkoj partiji. Pored toga, ona jasno zastupa pro-evropski stav i slobode, te je izjavila da ona neće potpisati dotični zakon, iako ga Parlament usvoji.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel smatra da će zakon „Gruziju udaljiti od EU umesto da joj se približi“. Postoji jasno izražena zabrinutost Brisela i Vašingtona da bi usvajanjem ovog zakona, Gruzija skrenula sa evropskog puta, koji po istraživanjima javnog mnjenja podržava preko 80 odsto građana. Ana Dolidze, iz opozicione stranke Za narod, kaže da je zakon ruski „test vernosti“ za partiju Gruzijski san, čiji je zadatak da „usvoji ovaj zakon i ostane meko autoritarna… preko indirektnog ućutkivanja kritičara“, prenosi BBC. Mnogi mediji koji izveštavaju o protestima u Gruziji, ove događaje karakterišu kao usvajanje „Putinovog zakona“.
Analitičar Skot Riter ocenjuje da će se nemiri u Gruziji nastaviti i da će biti sve intenzivniji. Riter ide još dalje i izjavljuje da američka „Centralna obaveštajna agencija želi da izvrši državni udar u Gruziji, a da sanja da isti scenario sprovede u Moskvi“. Drugi analitičari se ne slažu sa Riterom, te „Sopo Gelava, specijalistkinja za borbu protiv dezinformacija pri Istraživačkoj laboratoriji za digitalnu forenziku Atlantskog saveta, kaže da Fejsbuk stranice bliske Kremlju šire tvrdnje da Zapad stoji iza protesta i guraju narativ da SAD planiraju državni udar u Gruziji pred oktobarske parlamentarne izbore“, kako prenosi BBC.
Tema proevropskih protesta je uvek sklona različitim interpretacijama, ali je narativ o organizovanom prevratu od strane Zapada, sada već postao obrazac u pro-ruskim medijima. Iako je jasno da u državi u kojoj četiri petine stanovništva podržava evropske integracije i vrednosti, nije potrebna posebna organizacija protesta protiv Zakona koji za cilj ima da ograniči i sputa civilno društvo, a samim tim i vladavinu prava i slobodu kao jedne od vrhovnih vrednosti EU. Građani imaju već dovoljnu motivaciju da izađu na ulice i da se bore za svoja prava, s obzirom da da su usled korumpiranog državnog sistema sprečeni da to učine institucionalnim putem.
Razvoj događaja: 14. maj 2024.
Uprkos višenedeljnim protestima, parlament Gruzije je usvojio „Zakon o stranim agentima“ u trećem čitanju. Dan uoči usvajanja zakona, desio se i fizički obračun u gruzijskom parlamentu „kada su članovi parlamentarne većine fizički napali opozicionog poslanika Levana Kabeišvilija nakon što je rekao da vlast prodaje Gruziju Rusiji“.
Iako je predsednica Salome Zurabišvili rekla da će uložiti veto na zakon, čini se da je vodeća politička partija Gruzijski san rešena da učini sve da ovaj zakon stupi na snagu. Ključni događaj za Gruziju su predsednički i parlamentarni izbori koji će se održati u oktobru i koji će sigurno bliže definisati spoljnopolitički pravac Gruzije i stvarnu volju građana.
Autor: Nataša Stanojević
