Photo : (Gage Skidmore from Surprise, AZ, United States of America), CC BY-SA 2.0 , Wikimedia commons
Jul 2024.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Je li ovo bio pokušaj službi državne bezbednosti da ubiju Trampa?“
https://srbin.info/svet/je-li-ovo-bio-pokusaj-sluzbi-drzavne-bezbjednosti-da-ubiju-trampa/?lang=lat
Pokušaj atentata na bivšeg američkog predsednika i aktuelnog predsedničkog kandidata Republikanske partije Donalda Trampa, koji se dogodio 13. jula, kao i političke reperkusije nemilog događaja bile su udarna tema svih svetskih medija u proteklim nedeljama.
Dvadesetogodišnji Tomas Metju Kruks pucao je na kampanjskom skupu u gradiću Batler u Pensilvaniji na Donalda Trampa, tokom njegovog govora i tom prilikom mu naneo lakše povrede. Napadač je ubrzo ubijen od strane pripadnika tajne službe Sjedinjenih Američkih Država. Iako su vodeći političari oštro osudili napad i političko nasilje, te pozvali na uzdržanost i snižavanje „političke temperature“, uključujući tu i aktere bliske Trampovoj kampanji, u brojnim medijima i na društvenim mrežama su se u proteklom periodu širile različite (neutemeljene) spekulacije i tvrdnje o „zaveri“ protiv, u anketama trenutno vodećeg, kandidata na ovogodišnjim predsedničkim izborima.
U takvom ključu ilustrativna je analiza koju je napisao američki politički komentator Pol Krejg Roberts na sopstvenom blogu, a koju je u domaćoj javnosti objavio portal Srbin.info pod naslovom „Je li ovo bio pokušaj službi državne bezbednosti da ubiju Trampa.“ Autor tvrdi da su bezbednosni propusti na predizbornom mitingu Donalda Trampa bili toliko ozbiljni da sugerišu namernu nekompetentnost ili čak „zaveru“ unutar državnog bezbednosnog aparata SAD. „Nekoliko nezavisnih stručnjaka za bezbednost uočilo je nekoliko nečuvenih propusta u obezbeđenju Trampovog mitinga od strane tajnih službi,“ navodi se u tekstu prenetom na portalu Srbin.info.
Pol Krejg Roberts smatra da se moguća objašnjenja propusta nalaze u nesposobnosti ili nameri bezbednosnih službi. Naglašava se da su „u svim saveznim državnim službama, uključujući vojsku, sposobnost i zasluga skrajnute da bi se na odgovorna mesta dovodili ljudi po osnovu rase i roda.“ Ipak, u fokusu je tvrdnja autora da su propusti mogli biti i namerni, s obzirom na „neprijateljstvo i mržnju vladajuće elite i Demokratske stranke prema Trampu,“ uz sugestiju da su tajne službe već bile umešane u atentate na članove porodice Kenedi tokom šezdesetih godina prošlog veka.
Istaknuto da je direktor CIA već nazivao Donalda Trampa „izdajnikom Amerike“, te da „FBI mrzi Trampa i poslednjih osam godina pokušava da uništi njega i njegove pristalice.“ Dodaje se, takođe, da je sekretar za unutrašnju bezbednost u vladi SAD, Alehandro Majorkas, više puta odbijao zahteve Trampove predsedničke kampanje za povećanjem stepena obezbeđenja od mogućih incidenata, koji bi bili podstaknuti „razmerama mržnje…stvarane od strane Demokratske stranke i prestitutki (kombinacija reči press i prostitutes), poput CNN, spram Trampa.“
Činjenica je da su pripadnici tajne službe Sjedinjenih Američkih Država napravili određene propuste u obezbeđivanju skupa u Pensilvaniji, zbog čega se direktorka organizacije Kimberli Čitli našla pod političkim pritiskom i podnela je ostavku. Bajdenova administracija je naložila nezavisnu istragu učinjenih propusta. Sa druge strane, preliminarni podaci koje je objavio FBI sugerišu da je napadač na Donalda Trampa delovao sam, sa još uvek ne potpuno jasnim motivima.
Analiza Pola Krejga Robertsa, ipak, sadrži krajnje spekulativne tvrdnje bez iznetih čvrstih dokaza, koje se u eri „post-istine“ veoma brzo šire. Sam autor je od ranije poznat po kontroverznim stavovima, neretko bez uporišta u praksi, protivnim sadašnjoj američkoj administraciji i njenoj spoljnoj politici, usled čega su njegove izjave često prenošene na domaćim pro-ruskim medijskim portalima.
Autor: Igor Mirosavljević
