Analiza vesti „Odgovor ambasadoru Ukrajine u Beogradu: Odakle vam pravo?“

Published on:

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

„Odgovor ambasadoru Ukrajine u Beogradu: Odakle vam pravo?“

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/odgovor-ambasadoru-ukrajine-u-beogradu-odakle-vam-pravo/

Vest koja je pred nama napisana je kao odgovor i reakcija na izjavu ambasadora Ukrajine u Srbiji Volodimira Tolkača. U podnaslovu navedena je prepričana izjava „Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač, izjavio je da je sa svakim poginulim vojnikom i detetom u Ukrajini, njegovoj zemlji teže da razume argumente Srbije zašto ne uvede sankcije Rusiji. Naveo je kako bi srpsko uvođenje sankcija Rusiji pokazalo da se Srbija i Ukrajina bore za iste vrednosti.“

Ovo je samo jedan deo izjave i iako je ona u originalu data u prijateljskom maniru sa otvorenošću za saradnju i partnerstvo ka zajedničkoj evropskoj budućnosti, autor ove vesti daje oštru kritiku ambasadorovih reči.

Autor nastavlja u agresivnom tonu i navodi da „ambasadori govore ono što im je naređeno iz vrha države koja ih je poslala da službuju u drugim državama“ iako je  opis funkcije svakog ambasadora upravo da predstavlja zvaničnu politiku svoje države u državi u kojoj se nalazi.

Tolkač je u originalnoj izjavi istakao da Ukrajina dobro razume odnose Rusije i Srbije i da Srbija i Ukrajina imaju zajednički cilj i da se zalažu za iste vrednosti, aludirajući na evropski put obe zemlje. „Hteli bismo da vidimo Srbiju kao prijatelja i saveznika i teško nam je da shvatimo argumente koje Srbija daje sa svakim našim poginulim vojnikom, sa svakim poginulim detetom, a više od 300 dece je poginulo do sada i mnogo više njih je ranjeno… Ukrajinci su, kako dodaje, jedni od retkih koji stalno istupaju za teritorijalni integritet Srbije. To smo radili, radimo i radićemo u budućnosti, dodao je.“

Autor se osvrće dalje na ovu izjavu i o njoj govori kao o „lošem tekstu ispodprosečnog glumca koji se predstavlja kao predsednik“ aludirajući na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Takođe, navodi da predsednik i njegova administracija rade u korist sopstvene popularnosti, a ne za dobrobit svog naroda, „tačnije funksioniše u okvirima mrtvorođene glumačke karijere“. Možemo da primetimo da vest koja predstavlja odgovor na izjavu ambasadora Ukrajine obiluje rečima uvreda i omalovažavanja iako, ukoliko se vratimo na početnu izjavu, vidimo da se radi o prijateljskoj poruci sa pozivom na saradnju. Takva poruka ne bi trebalo da iznenađuje budući da je strateški cilj Srbije približavanje i pristupanje Evropskoj uniji i postajanje punopravnom članicom.

Ipak, autor navodi da Ukrajina „operiše frazama“ ne navodeći na šta tačno misli, „kako bi pomogla Americi u prolongiranju sukoba čiji je cilj da se razgori po celoj Evropi“. Autor ne upućuje ni na kakav dokument, izjavu ili saopštenje kojima bi potvrdio navode da Amerika ima cilj da se sukob proširi u celoj Evropi.

Takođe, na osnovu teksta, stiče se utisak da je Ukrajina neka treća, nevažna strana, a ne suverena država na koju je izvršena invazija kojom je otpočet rat za njenu teritoriju zbog kojeg je gotovo 7 miliona ljudi izbeglo, a više od 17 hiljada ranjeno i ubijeno.

Autor ide dalje i piše „ovo što je Tolkač izgovorio…velika je sramota za jednog ambasadora i državu u čije ime on to izgovara“. Nakon uvida u originalnu ambasadorovu izjavu, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koji deo pozivanja na prijateljstvo i saradnju čini sramotni deo ove izjave.

„Uostalom, otkud jednom ambasadoru pravo da srpskom narodu drži predavanje o stradalim vojnicima i ubijenoj deci? Zna li Tolkač istoriju države u koju je došao da gradi karijeru diplomate?“ Upravo iz tog razloga, uzimajući iskustvo Srbije sa agresijom, civilnim i nevinim žrtvama, čudno je da jedna takva država ne može da se poistoveti, da se saoseća i razume kada druga država i drugi narod prolaze kroz sličnu situaciju.

„Zna li da je stradanje vojnika Ukrajine nešto što je režim koji zastupa izabrao da bi se približio Zapadu i da je upravo to stradanje deo onih „vrednosti“ Zapada na koje se poziva i traži da ih zajedno zastupamo?“ Postavlja se pitanje na koji način suverena država bira stradanje svog naroda time što bira da vodi politiku približavanja i pristupanja EU, upravo onakvu politiku kakvu Srbija u svim svojim strateškim dokumentima navodi da želi da vodi.

Autor vesti spinuje i u tekst uvodi Ameriku, bombardovanje, ubijanje srpske dece iako sama ambasadorova izjava nema nikakve veze ni sa čim od pomenutog. „Ne može se Srbija boriti za vrednosti Amerike koja ju je bombardovala, a nakon toga ekonomski, pa Dalsovim planom i moralno, a i na svaki drugi način razorila! Ne može se srpski narod boriti za vrednosti onih koji su ubijali srpsku decu!“ Govori da ne može Srbija da se svrsta na stranu svojih dželata, iako sam ambasador u svojoj izjavi govori o evropskim vrednostima i evropskoj budućnosti kojoj Srbija deklarativno i zvanično teži.

„Kako Ukrajina da razume Srbiju ako ne razume da radi u korist svoje štete, a za blagostanje Amerike?“ Na teritoriju Ukrajine izvršena je invazija 24. februara 2022. godine od kada Ukrajina vodi odbrambeni rat i bori se za očuvanje svoje teritorije. Imajući to u vidu, nije jasno šta autor misli kada kaže da Ukrajina radi u korist svoje štete.

I za kraj, nije jasno kako govorenje o realnim, stvarnim žrtvama koje vaša država podnosi i trpi može da bude bezobrazno i jeftino kako autor ove vesti tvrdi.