Analiza vesti “Preti li kolaps bankarskom sektoru Amerike”

Published on:

Preti li kolaps bankarskom sektoru Amerike

https://lat.sputnikportal.rs/20230313/preti-li-kolaps-bankarskom-sektoru-amerike-1152361327.html

Nakon bankrota banke Silicijumske doline (Silicon Valley Bank – SVB) i Signačer banke (Signature Bank)  u Sjedinjenim Američkim Državama u srpskim medijima su se pojavile mnogobrojne dezinformacije i sumnje u finansijski sistem SAD. Zanimljivo je da je su ruski mediji glavni izvor za većinu ovakvih vesti.

Sputnjik objavljuje vest u kojoj prenosi mišljenje konsultanta Branka Pavlovića povodom bankrota banke Silicijumske doline (SVB). Pavlović izjavljuje da „to što ta banka (SVB) sama po sebi nema značaj za finansijski sistem i njena propast sama po sebi ne može da se prelije i napravi nekakav haos, ne znači da je haos isključen, da ga neće biti“ i ocenjuje da zajedničko saopštenje američkog ministarstvo finansija, Federalnih rezervi i Federalne agencija za osiguranje depozita indirektno potvrđuje dubinu problema koji postoji u finansijskom sektoru Amerike. I ne samo njenog, nego čitavog zapadnog sveta.

Portal Sputnjik je narednih dana nastavio da izveštava o kolapsu američkog finansijskog sistema i 16. marta objavljuje vest pod naslovom “Menadžer hedž fonda: Američki kapitalizam se ruši pred našim očima”. Vest prenosi mišljenje menadžera hedž fonda Kena Grifina da se „američka kapitalistička ekonomija ruši pred našim očima“. U tekstu su dalje prenete izjave kanadskog biznismena Kevina O’Lirija i američke komentatorke Liz Viler.

„Ono što se efektivno dogodilo tokom vikenda je da je nacionalizovan američki bankarski sistem“, rekao je kanadski biznismen i voditelj Kevin O’Liri za CNN i dodao da banke sada podržava vlada, a na kraju će poreski obveznici. Uprkos tome što će Federalna korporacija za osiguranje depozita revidirati kolaps SVB, portparol Trezora tvrdi da građani neće na kraju platiti račun za spasavanje: „Za banke koje su u stečaju, koristiće se sredstva iz Fonda za osiguranje depozita. Rizik snosi Fond za osiguranje depozita. Ovo nisu sredstva poreskih obveznika.”

S druge strane Sputnjik prenosi i izjavu kontroverzne američka konzervativne komentatorke Liz Viler (Liz Wheeler) koja se ne slaže se sa ovom tvrdnjom. „To nije direktno od poreskih obveznika. Ali Federalna korporacije za osiguranje depozita se sastoji od banaka. Te banke će platiti račun za spasavanje. Onda će taj trošak preneti na potrošače. A to si ti“.

Takođe, u srpskim medijima su se pojavile mnogobrojne teorije razloga kolapsa banaka, a jednu takvu je upravo objavio i pro-ruski portal Webtribune. Portal prenosi Telegram objavu šefa Instituta za političke studije Sergeja Markova.

„Propala američka banka Silicone Valley Bank, zbog koje se ceo svet toliko plaši globalne ekonomske krize, povezana je sa Ukrajinom. Preko ove banke Pentagon je kupovao sovjetsko oružje širom sveta za transfer oružanim snagama Ukrajine. Zašto mnoge stvari vezane za Ukrajinu propadaju? Zato što je moderna Ukrajina, odnosno ukrajinski projekat sa svojim negiranjem prava, demokratije, humanizma i pravedne civilizacije, takav projekat američke „duboke države“, u kome mogu da učestvuju samo duboko nemoralni ljudi bez savesti. A takvi ljudi, po pravilu, mnogo kradu. A projekti u kojima se mnogo krade, po pravilu, propadaju“, napisao je ekspert na svom Telegram kanalu „Logika Markova“.

Razlog bankrota SVB definitivno nije sukob u Ukrajini. Usluge banke Silicijumske doline su bile veoma tražene tokom prethodnih godina, posebno početkom 2020. godine, naročito u tehnološkom sektoru, IT sektoru, za start-up firme i etablirane tehnološke kompanije, pošto su potrošači, zbog pandemije, počeli da kupuju i ulažu u pametne uređaje i digitalne usluge. Mnoge tehnološke kompanije su koristile SVB da drže gotovinu koju su koristile za plate i druge poslovne troškove što je dovelo do priliva depozita. Banka je uložila veliki deo depozita, što je i uobičajeno. Početak njenog kolapsa bio je momenat kada je banka uložila velika sredstva u dugoročne američke državne obveznice, uključujući i one koje su podržane hipotekama. Problem je taj što su sa zaokretom u kamatnim stopama od strane centralnih banaka porasli prinosi, ali su pale cene obveznica. Ako se obveznice prodaju, pad kurseva dovodi do gubitaka za banku. Zato je banka pokušala da izvrši hitnu dokapitalizaciju, ali u tome nije uspela. Dok problemi SVB-a proizilaze iz njihovih ranijih odluka o investiranju, 8. marta je pokrenut juriš na bankarske šaltere koji je značajno ubrzao kolaps ove banke. Klijenti su tada praktično jurili na banke kako bi svoju ušteđevinu sklonili na sigurno mesto, odnosno podigli sav svoj novac, što je dovelo, takoreći, presušenja, odnosno brzog bankrota banke.

Još jedna banka koja se našla ovog meseca na rubu bankrota bila je Kredi Svis (Credi Suisse) banka iz Švajcarske. Kredi Svis je banka koja se nalazi u problemima poslednjih 15 godina, sa nizom skandala i gubitaka u sumnjivim poslovima. Međutim, okidač za ovo što se sada dešava je izjava predstavnika Saudijske nacionalne banke (SNB), najvećeg akcionara Kredi Svisa sa 9,9 odsto, koji je na pitanje da li pomoći banci kapitalom odgovorio da neće, zbog regulatornih ograničenja (jer ne može da pređe granicu od 10 odsto vlasništva).

Međutim, drugačije tumačenje ovog događaja i poteza Saudijske nacionalne banke prenosi RT Balkan. Ovaj ruski medij prenosi izjavu američkog advokat, ekonomista i investicionog bankara Džejmsa Rikardsa koji razlog kolapsa ove banke objašnjava agresivnim nastupom Kredit Svis banke u zamrzavanju ruske imovine i primeni sankcija. “Tada se Kina pridružila Rusiji. Kina je najveća mušterija Saudijske Arabije. Onda je Saudijska Arabija odbila da spase ‘Kredi Svis’. Sada je ‘Kredi Svis’ de fakto nacionalizovan. Vidite kako sve funkcioniše?“, piše Rikards.

Kriza Kredi Svis banke prevaziđen je kupovinom ove banke od strane švajcarske banke UBS za 3,25 milijardi dolara.