U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
RUSIJA I NATO SU SADA U DIREKTNOM SUKOBU: Kremlj se oglasio povodom 75. godišnjice osnivanja Alijanse
Severnoatlanski savez je nastao 1949. godine, a nedavno je proslavio 75 godina postojanja. Tom prilikom su se oglasili ruski zvaničnici iznoseći već postojeće dezinformacione narative o NATO paktu i navodnom sukobu Ruske Federacije i Severoatlanskog vojnog saveza. U svetlu trenutnih dešavanja u Ukrajini, mnogi teoretičari su izvor sukoba pronašli upravo u odnosu NATO-a i Rusije, navodeći bezbednosnu dilemu kao primarni razlog ruske invazije.
Činjenica je da je NATO formiran kako bi odgovorio na sovjetske težnje za širenjem u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Međutim, ovaj vojno-politički blok je nastao i kako bi umanjio nacionalističke težnje u Evropi, a danas znamo da je u tome i uspeo. Severnoatlanski savez je kako prenosi Dojčevele, najstariji vojni savez sastavljen od demokratskih država.
U svojoj osnovi, organizacija deluje kao kolektivni bezbednosni savez sa ciljem da obezbedi međusobnu odbranu vojnim i političkim sredstvima ako nekoj državi članici preti neka spoljna država. Kako prenosi Kurir, aktuelni američki predsednik Džo Bajden naglašava da je pomenuta formulacija iz člana 5. Povelje NATO „sveta i nepovrediva“. Na osnovu tog člana, napad na jednu članicu predstavlja napad na sve.
Nakon što je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova, rekla da se NATO vratio „hladnoratovskom mentalnom sklopu“, portparol Kremlja Dimitrij Peskov je novinarima rekao da su „odnosi između Rusije i NATO u stvari pali na nivo direktnog sukoba“. Ako govorimo o hladnoratovskom periodu, važno je napomenuti da je cilj demokratskih država koje su potpisale Severnoatlanski sporazum bio i ostao kolektivna odbrana, kako od pretnji sa Istoka, tako i od širenja komunističke ideologije Sovjetskog Saveza. Kolektivna odbrana je jasno opisana u članu 5. Povelje NATO, te Peskov očigledno nije upoznat sa scenariom koji bi se dogodio kada bi NATO zaista bio u direktnom sukobu sa Rusijom i aktivirao pomenuti nepovredivi član Povelje.
Kako prenosi portal Kurir, dok NATO tvrdi da pomaže Ukrajini snabdevajući je naoružanjem, Rusija tvrdi da je NATO time defacto postao strana u sukobu. Ovaj argument je teško prihvatiti, s obzirom na to da Kina i Severna Koreja snabdevaju Rusiju vojnom opremom od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Ipak u proruskim medijima nigde nismo videli da su Kina i Severna Koreja proglašene za strane u sukobu.
U medijima možemo primetiti učestale naslove o tome kako „NATO šalje oružje u Ukrajinu“. Važno je istaći da to ne čini NATO, već države članice, gde primećujemo da postoji ta konstantna težnja da se NATO predstavi kao nezavisni multilateralni igrač na međunarodnoj sceni, dok je činjenica da je NATO i dalje vojno-politički savez, kome se u ruskim medijima pripisuje mnogo veća uloga od one koju zapravo ima.
Zamenik ministra spoljnih poslova, Aleksandar Gruško, je otišao i korak dalje te je izjavio kako je NATO pokrenuo hibridni rat protiv Rusije. Izgleda da ne postoji granica koju ruski zvaničnici nisu spremni da pređu kako bi skrenuli pažnju sa činjenice da su oni izvršili invaziju na Ukrajinu tog 24. februara. Kao po običaju, ruska propaganda i traženje krivca u zapadnim državama ili savezima nastavlja da uzima medijski prostor, koji je uglavnom praćen senzacionalističkim naslovima, a sve u cilju izvrnute realnosti, gde je Rusija žrtva, a Zapad agresor.
Autor: Nataša Stanojević
