April 2024.
U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
Vulin: Svi scenariji Zapada za mir na Balkanu podrazumevaju uništavanje srpskog faktora
https://lat.rt.rs/svet/85108-vulin-rezolucija-srebrenica-genocid-republika-srpska/
Srbiju su u aprilu mesecu dočekali važni spoljnopolitički izazovi, od kojih su svakako najznačajniji oni koji se tiču ulaska Kosova kao punopravne članice u Savet Evrope i donošenja rezolucije Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici. Jasno je da su ovi događaji i aktivnosti zabrinuli srpsku javnost, ali tome u mnogome doprinose mediji koji udarnim naslovima pokušavaju da izazovu strah među srpskim stanovništvom. U ovo nedeljnoj analizi će biti predstavljen kratak pregled pomenutih senzacionalističkih vesti i njihov stvaran uticaj.
Nacrtom Rezolucije o genocidu u Srebrenici je predviđeno da se svake godine 11. jul obeležava kao „Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine“, ali i da se osudi veličanje ratnih zločinaca. Generalna skupština Ujedinjenih nacija bi trebalo da raspravlja o pomenutom predlogu početkom maja. Međutim, preovlađujući narativ u srpskim medijima vezan je za burne reakcije mnogih srpskih zvaničnika koji izražavaju negodovanje i strahuju da će se Rezolucija upotrebiti za ukidanje bosanskohercegovačkog entiteta, Republike Srpske, čime se ova rezolucija ni na koji način ne bavi.
Kao i obično, ovakav dokument se u Srbiji sekuritizuje, a bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije, Aleksandar Vulin, koristi svoju ostavku, (kao posledica ličnih sankcija SAD) da u još većoj meri propagira anti-zapadni narativ u javnom diskursu. „Svi scenariji Zapada za mir na Balkanu podrazumevaju uništavanje takozvanog srpskog faktora“, izjavio je Vulin. Važno je napomenuti da Rezolucija ni na koji način ne uništava srpski faktor, već podstiče ljudski faktor koji podrazumeva nacionalno pomirenje unutar Bosne i Hercegovine. Godinama unazad srpski mediji Srebrenicu predstavljaju kao događaj koji se desio u našoj državi, govoreći o Republici Srpskoj kao teritoriji koja je deo Srbije.
Ako govorimo o prirodi rezolucije Ujedinjenih nacija, to je svakako dokument koji nema pravno obavezujući karakter, te je jasno da rezolucija u ovom slučaju predstavlja stav međunarodne zajednice po pitanju zločina u Srebrenici, koji je se nije menja svih ovih godina. Postavlja se pitanje čemu onda toliko burnih reakcija srpskih zvaničnika? Kao i obično, regionalne tenzije Srbiji često posluže kao fasada koja će zamaskirati realne probleme sa kojim se Srbija trenutno suočava, a sve to baš pred izbore.
„Mislim da je za ljude u Srbiji od presudnog značaja da mi uradimo svoj posao, da se borimo, nama izgledi nisu veliki, protiv sebe imamo najdominantnije svetske sile Zapada“, izjavio je predsednik Vučić u jutarnjem programu. Sada već možemo reći da je prebacivanje krivice za sve što se dešava u Srbiji na Zapad, postao obrazac ponašanja srpske vladajuće elite. Preuzimanje odgovornosti je nešto što je strano svim stranama u sukobu, međutim advokat Branko Lukić ocenjuje da je „monstruozna teorija o takozvanom udruženom zločinačkom poduhvatu u Haškom tribunalu služila kako bi srpskom kolektivitetu bila nametnuta krivica“. Važno je reći da krivica nije nametnuta srpskom kolektivu, već pojedincima, koje je Međunarodni krivični sud osudio za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Znamo koliko je ovo potresna tema za srpski narod, pogotovo dok se istovremeno dešava proces pristupanja Kosova u Savet Evrope. Međutim, čini se da vlast u Srbiji koristi pomenute događaje upravo kao deo političke kampanje pred lokalne i beogradske izbore. Predsednik Vučić istovremeno govori o borbi protiv Rezolucije UN i tome „kako ćemo postati nestalna članica Saveta bezbednosti UN, kao i da ćemo sada imati više prilika da napravimo razliku između partnera i prijatelja“. Sveprisutni narativ „velikog Zapada“ protiv „male Srbije“ koja će se boriti protiv zapadnih neprijatelja je vrlo problematičan i stvara iskrivljenu sliku o tome kako Srbija nema pravo glasa, s obzirom da građani nemaju priliku da čuju šta je Predsednik potpisao ili usmeno dogovorio sa istim „neprijateljima“.
Autor: Nataša Stanojević
