Decembar 2023.

U okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija „Centar za borbu protiv dezinformacija Zapadnog Balkana: Razotkrivanje zlonamernih uticaja kroz proveru činjenica i analitičko novinarstvo“, predstavljamo vam novu mesečnu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Novi Majdan – odgovor domaćih vlasti i zvanične Moskve na optužbe o izbornim regularnostima u Srbiji

Na vanrednim parlamentarnim izborima 17. decembra 2023, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je apsolutnu većinu poslanika, dok je opoziciona lista „Srbija protiv nasilja“ postigla rezultat od 23%. Na daleko neizvesnijim izborima – za skupštinu glavnog grada Beograda – ni dosadašnja vladajuća koalicija niti pro-evropska opozicija nisu osvojile većinu, a formiranje gradske vlasti još uvek je neizvesno.

Upravo su izbore u Beogradu obeležile nepravilnosti i manipulacije koje su najjače odjeknule u javnosti. Opozicione političke partije su u izbornoj noći i narednog dana ukazale na organizovane migracije birača, od strane vladajuće partije, koje su, prema njihovim navodima, uticale na rezultat izbora i prekrajanje izborne volje Beograđana. Posmatračke misije, predvođene organizacijom CRTA, objavile su detaljne izveštaje o manipulacijama i zaključile da su rezultati izbora u Beogradu proistekli iz nelegalnog izbornog inženjeringa.

Neposredno nakon izbora usledili su protesti u Beogradu, na koje su opozicija i nevladine organizacije i inicijative pozvale građane. Danima se više stotina građana okupljalo na ulicama glavnog grada zahtevajući poništavanje i ponavljanje izbora, što je kulminiralo masovnim protestom 30. decembra kome je, prema procenama, prisustvovalo preko 15 hiljada ljudi. Istovremeno, preliminarni izveštaj koji su međunarodni posmatrači OEBS-a (ODIHR) objavili potvrđuje uočene neregularnosti, zloupotrebu javnih sredstava i medijsku dominaciju predsednika države Aleksandra Vučića. Kritičke komentare o izbornim uslovima izneli su ministarstvo spoljnih poslova Nemačke i američki Stejt department, kao i više političara Evropske unije.

Ovi događaju su poslužili pro-režimskim medijima i delu pro-ruski orjentisane javnosti za promovisanje narativa o mešanju Zapada u (post)izborni proces i otvorenom pritisku na Srbiju, te kreiranju atmosfere „za Majdan u Srbiji.“

Protesti predstavljeni kao „novi Majdan“ i „strano mešanje“

Mediji bliski vlastima su sistematski insistirali na narativu o stranom, odnosno zapadnom mešanju u post-izborni proces u Srbiji i njihovoj povezanosti sa opozicionim protestima u Beogradu, praveći paralele sa događajima u Ukrajini iz 2014. godine, koji su predstavljeni negativno.

Među tekstovima koji su se pojavili u pro-režimskim medijima je ilustrativna analiza iz dnevnog lista Politika pod naslovom „Zašto se Berlin meša u naš izborni proces,“ gde je tumačena i stavljena u širi kontekst izjava predsednika Srbije i člana SNS Aleksandra Vučića, koji je istakao da će državni organi sastaviti pismo o uplivu jedne važne zemlje u izbore u Srbiji „na do sada najbrutalniji način.“

Sagovornici Politike su naglašavali da se uplitanje manifestuje „pritiskom…da se ne poštuju rezultati izbora, već da se ide na osporavanje“, dok je, sa druge strane, sugestivno podvučeno da „se ovo dešava kada vlast u jednoj zemlji nije po meri određenih (zapadnih) centara moći.“

Drugi pro-režimski mediji su, u istom ključu, nastavili da diskredituju proteste u Beogradu i zahteve opozicione javnosti zabrinute kontroverznim izborima. Dok predsednik Srbije odbacuje sve navode o neregularnostima, tvrdeći da su izbori bili „najčistiji do sada“, pro-režimski mediji su nastavili da grade glavni narativ o tome da ocene posmatrača nisu objektivne i da proističu iz nezadovoljstva stranih zvaničnika što promene vlasti u Srbiji nije bilo.

Informer, najuticajniji pro-vladin tabloid, je u nizu tekstova optužio opozicionu javnost da želi „stvaranje vatrenog pojasa“ i „obojenu revoluciju u Beogradu“, te da priprema „scenario Majdana.“ U većini medija su nekritički prenošene izjave najviših beogradskih i državnih zvaničnika koji su isticali kako „sve što se dogodilo liči na početak Majdana….te da (zbog toga) možemo da izgubimo državu,“ ali i, sa druge strane, poručivali da se tako nešto ipak u Srbiji neće dozvoliti.

Zvanični državni narativ u Rusiji o protestima na Majdanu 2014. godine, reprodukovan je i u kontekstu post-izbornih protesta u Srbiji. Ruski zvaničnici su pružili podršku srpskim vlastima i kritikovali Zapad da podstiče nasilne proteste i promene u Srbiji. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je izjavila da „Zapad priželjkuje Majdan u Srbiji i na Balkanu“, te da je u pitanju „izvođenje ljudi na ulice kako bi se ostvarili ciljevi….promovisanja zapadnih interesa.“ Ambasador Rusije u Srbiji Bocan-Harčenko se sastao sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, i tom prilikom poručio da Majdan u Srbiji neće uspeti i da su srpske službe odgovorile u skladu sa zakonom i efikasno.

Ranije pomenuta Politika piše, u tekstu sugestivnog naslova „Moska razotkrila planove Zapada za Majdan u Beogradu,“ da su „zapadni centri moći (ti) kojima ne odgovara međunarodni položaj i stavovi Srbije koji su 17. decembra potvrđeni.“

Takođe, domaći servisi ruskih državnih medija su se pridružili kampanji vladajućeg režima u Srbiji i nastojanju da se stigmatizuju protesti nakon izbora u Srbiji.

RT Balkan je, tako, „analizirao“ „ko poziva na Majdan u Srbiji,“ navodeći kako je zajedničko svima koji podržavaju proteste „da se protive dobrim odnosima Srbije sa Rusijom i da podržavaju nezavisnost Kosova.“ U tekstu „Osporavanje srpskih izbora: Šta hoće Nemačka i Amerika“ se izražava sumnja da Zapad ima opravdane zamerke na srpske izbore i tvrdi da je problem „što rezultat nije kakav bi oni (Zapad) voleli.“

Takođe, srpski servis ruskog portala Sputnik je aktivno učestvovao u širenju datih narativa. Sputnik Srbija je objavio nekoliko tekstova, „ispitujući“ „da li neko sa strane pokušava da organizuje novi Majdan“ i ukazujući na paralele između Ukrajine i Srbije, koja pokušava da zadrži slobodnu, suverenu i nezavisnu politiku.

Izbori obeleženi kontroverzama i legitimni zahtevi opozicione javnosti

 Vanredne izbore u Srbiji, koji su održani 17. decembra, pratile su brojne nepravilnosti i kontroverze, koje su dokumentovali i utvrdili domaći, ali i strani posmatrači. Organizacija CRTA, koja je imala nekoliko hiljada posmatrača širom Srbije na izborni dan, najopsežnije je predstavila izborne manipulacije vladajuće strukture u Srbiji, a koje su, prema njihovom stanovištu, duboko kompromitovale i dovele u pitanje legitimitet izbornog procesa.

Takođe, strane posmatračke misije – OEBS, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, koje su izbore pratile na poziv srpskih vlasti – uočile su brojne nepravilnosti i pre i tokom samog izbornog dana. U saopštenjima i izveštajima su ukazivali na neravnopravne (pred)izborne uslove, ali i neregularnosti prilikom samog glasanja.

Kada je reč o navodnim pritiscima i mešanju zapadnih država u (post)izborni proces u Srbiji, ovo nije prvi put da mediji bliski vlastima pokreću slične narative, ali bez iznošenja adekvatnih dokaza. Iako je predsednik Srbije najavio pismeno saopštenje o mešanju u unutrašnja pitanja, takav potez srpske vlasti nije se dogodio.

Slično tome, označavanje opozicionih protesta kao kreiranja „novog Majdana“ u Srbiji je stara, ponavljana strategija pro-režimskih, ali i pro-ruskih medija bliskih srpskom režimu, u cilju slabljenja kritika zbog urušavanja demokratskih institucija u Srbiji. Koristeći se interpretacijama istovetnim onima iz Kremlja, mediji pokušavaju da delegitimišu zahteve javnosti, skrećući pažnju na navodne konspirativne namere opozicije, podržane od strane Zapada, sa ciljem promene vlasti vanizbornim putem, povezujući to sa navodnim scenarijom iz Ukrajine 2014. godine.

Autor: Igor Mirosavljević